Voćke u proleće razveseljavaju čoveka, u leto ga hlade, u jesen hrane, a u zimu greju – izreka je koja nastala u našem narodu. Najukusniji su plodovi sa sopstvene njive. Uz poštovanje struke, nije ih teško proizvesti, a jesen je pravo vreme za sadnju.
– Sadnju voćaka moguće je obaviti u bilo kom periodu od jeseni do proleća, kada vremenski uslovi to dozvoljavaju i kada je vegetacija u mirovanju – kaže dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. – Najbolja je ipak jesenja sadnja jer preseci žila brže zarastaju, voćke su bolje obezbeđene vodom i takve se sadnice brže i bolje razvijaju.
Kome smeta mraz
Dr Keserović takođe naglašava da se prilikom izbora mesta za gajenje voćaka posebno mora obratiti pažnja na pozne prolećne mrazeve i u takvim krajevima ne treba gajiti badem, kajsiju, breskvu i druge vrste koje rano cvetaju i rano zameću plodove, kao ni ranocvetajuće sorte trešnje, višnje i kruške. Ne treba zaboraviti da prema otpornosti na niske temperature postoji velika razlika između sorti. Tako je šljiva “požegača” znatno otpornija od “stenleja”, kruška ”vilijamovka” od “butire”, orah “šampion” od sorte “esterhazi”…
Nije svaka njiva za voćnjak – pravilo je koje treba poštovati. Najbolji kvalitet plodova dobija se u zasadima podignutim na nadmorskim visinama između 400 i 500 metara. Uvek treba imati u vidu da su južne ekspozicije, bez obzira na nadmorsku visinu, toplije od severnih. U našim uslovima one su pogodnije za proizvodnju ranih sorti bresaka, krušaka, trešanja, pa i šljiva, a severne za zimske sorte jabuke i kruške, kajsije i šljive “požegače”. Dr Keserović napominje da je praksa pokazala da južne ekspozicije više odgovaraju koštičavim, a severne jabučastim voćnim vrstama. Prilikom podizanja zasada mora se voditi računa i o nagibu terena koji ne sme biti veliki jer na njemu često dolazi do erozije.
Ne valja zanemariti značaj izbora preduseva. Voćnjake ne treba saditi na mestima na kojima su ranije gajene jagode, paprike, paradajz, patlidžan, krompir. Najbolji predusevi su pasulj, soja, grašak, strna žita…
Oprašivači za sigurniju rodnost
Koje sorte izabrati – pitanje je koje često zaokuplja početnike u voćarstvu. Oni koji se opredele za vrste koje su samooplodne poput breskve, šljive „požegače“, jagode, maline, mogu u celom zasadu posaditi samo jednu sortu. Međutim, ako se odluče za jabuku, krušku, trešnju, badem, neke sorte višnje, kajsije i šljive, ali i orah, lesku i pitomi kesten, moraju voditi računa o međusobnim odnosima oplodnje izabranih sorti. Ako bi se posadila samo jedna sorta ovih tzv. stranooplodnih voćnih vrsta, ne može se očekivati rod ili će on biti beznačajan. Ovim vrstama moraju se obezbediti sorte oprašivači.
Najbolje je da se posade tri sorte koje se međusobno dobro oprašuju. Tamo gde postoje samo dve sorte, može se desiti da u nepovoljnim uslovima jedna ne cveta, tako da drugu nema ko da opraši, zbog čega rod izostaje. Glavna sorta i oprašivači, po pravilu, treba da pripadaju istoj epohi zrenja i da im se period cvetanja dobrim delom poklapa da bi moglo doći do oprašivanja i oplodnje.Oprašivači treba da budu dovoljno blizu sortama koje oprašuju. Optimalnim razmakom se smatra 15 do 20 metara.
DIPLOIDNE I TRIPLOIDNE SORTE
Prilikom izbora i rasporeda sorti početnici u voćarstvu često greše jer ne prave razliku između tzv. diploidnih i triploidnih sorti. Važno je znati da diploidne sorte po pravilu imaju klijav i vitalan polen i mogu da posluže kao oprašivači. Kada je jabuka u pitanju, redovna i obilna rodnost može se očekivati u zasadu u kojem su posađenenajmanje tri diploidne sorte koje se međusobno dobro oprašuju i oplođuju (“ajdared”, “greni smit”, ”zlatni delišes” itd.). Ako se odabere jedna triploidna sorta (“crvena boskopka”, ”jonagold”, ”kolačara”, “mucu”, “timočanka”, ”zelenika”), važno je da pored nje budu prisutne još tri oprašivača, diploidne sorte koje istovremeno cvetaju. Oni će je oprašivati, a oprašivaće se i među sobom. I ljubitelji kruške ne smeju zanemariti ovu osobinu. Najveći broj sorti ove vrste je diploidan, a relativno mali triploidan, poput “karamanke” i “jeribasme”.
S. Malinović
Dobro jutro broj 559 – Novembar 2018.
