Tokom marta i aprila, pred početak nove vegetacije, u čokotima počinju fiziološki i biohemijski procesi. Najpre se aktivira koren, koji uzima vodu i mineralne materije i šalje ih u ostatak biljke. Na srednjoj dnevnoj temperaturi oko 10 stepeni Celzijusa i više, okca počinju da bubre i da se otvaraju.
Tekst i foto: Biljana Nenković
Za vinogradare ima mnogo posla i treba im dosta znanja, kako bi ova faza prošla što bezbolnije, a vinograd dobro napredovao tokom cele sezone. Agronom iz Topole Danko Petrović navodi da, pre nego što krenu okca, mora da se obavi odgrtanje čokota. Ova mera važi u područjima gde je zagrtanje bilo neophodno zbog izuzetno niskih zimskih temperatura.
– Odgrtanje počinje kada se zemlja ocedi, slegne i prosuši od zimske vlage. Ukoliko se zakasni s odgrtanjem, to može naštetiti lozi, jer se zbog povećane temperature u zemlji okca mogu aktivirati i ranije nego što bi trebalo. U to vreme trebalo bi očistiti vinograd od loze, ranije odbačene rezidbom, zatim treba popraviti naslone i špalire i krenuti i prolećnu duboku obradu zemljišta. Potrebno da se zemlja rastrese i spreči gubljenje vlage. Ovom merom zemljište se provetrava, postaje rastresitije, a samim tim i sposobnije da prikupi vlagu od prolećnih padavina. Na ovaj način se uništavaju i korovi. Ako je padavina manje, ne treba prevrtati zemljišni sloj koji se obrađuje, kako se ne bi gubilo mnogo vlage. U takvim područjima najbolje je prolećnu obradu obaviti kultivatorima s kopljastim motičicama, na dubinu od oko 15 centimetara – navodi savetodavac za vinogradarstvo.
Ukoliko su površine pod lozom manje, đubrenje se može obaviti ručno, od čokota do čokota. Oko čokota treba napraviti kružni rov i u njega stavljati stajsko i mineralno đubrivo, ili kalijumovo. Đubrivo treba zaorati mehanizacijom za duboku prolećnu obradu, a potom obaviti zimsko prskanje.
Stručnjaci ovu fazu u vinogradu nazivaju još i suzenje, ili plač vinove loze. Kad loza počne da suzi, to je siguran znak da se vinograd budi.
– Glavni pokazatelj da je ova faza počela jeste temperatura zemljišta i vazduha. Naime, kada temperatura zemljišta na dubini od 25 do 30 centimetara bude oko 10 stepeni, tada se aktivira koren. On je zadužen da povuče vodu i minerale u ostale organe biljke. Drugi siguran pokazatelj je vidljivo kretanje vode u obliku kapi ili suze na rezu vinove loze, i to je siguran znak da je počela nova vegetacija. Zato se i zove suzenje ili plač vinove loze – objašnjava Petrović.
Nakon suzenja, ako su sve pripreme obavljene kako treba, slede rast i razvoj čokota. Ova fenofaza nastupa kada srednja dnevna temperatura nekoliko dana iznosi od 7 do 12 stepeni i traje narednih 40 do 60 dana.
– Sledi otvaranje pupoljaka, rast mladara i listova, a zatim pojava cvetova i cvasti. U početku ove faze za rast i razvoj loze troše se zalihe hranljivih materija iz stabla. Tako je sve do pojave prvih listića. Tada počinje da se stvara nova organska materija u biljci. Ljuskasti listići pupoljaka pucaju, pojavljuje se zaštitna vunica i vršak mladara izlazi na površinu. Ovu fazu rasta u narodu zovu i „mišje uši“. Ako su povoljne temeprature i ako rastu na dnevnom nivou, mladari će pravilno da se razvijaju i do 15 centimetara dužine. Na njima se uočavaju listovi, kolenca i potom cvasti. Treba obratiti pažnju na takozvane zimske pupoljke, koji se u to vreme pojavljuju u pazuhu zaperaka. Oni su bitni za sledeću vegetaciju – ističe agronom Petrović.
U fazi „mišjih ušiju“ treba vezati lukove, obaviti zaštitu prskanjem i početi pinciranje rodnih lastara pre cvetanja.
Zaštita od crne pegavosti
Eskorioza ili crna pegavost vinove loze teško se suzbija i potrebna je velika upornost da bi se sprečilo širenje bolesti. Može se javiti na pojedinačnim čokotima ili zahvatiti ceo zasad. Za suzbijanje eskorioze najpre je potrebno orezivanje. Uklanjaju se svi zaraženi lastari i delovi čokota, zatim se skida kora sa starijih čokota, a sve delove treba spaliti.
Neposredno pre početka vegetacije, u martu vinograd valja tretirati bordovskom čorbom ili bakarnim krečom. Kada lastari dostignu dužinu od 10 do 15 centimetara, zaštita se obavlja mankogalom, kaptanom ili drugim sličnim preparatima.
Pet prskanja protiv plamenjače
Vinovu lozu treba i od plamenjače braniti u proleće. Ona se javlja na cvetovima i tek zametnutim bobicama. Veoma je štetna i može da uništi gotovo ceo zasad. Osim pravilnog izbora sredstava, najvažnija je pravovremena zaštita. Najosetljiviji period za čokot je od početka cvetanja pa nadalje, što znači da se i zaštitne mere moraju preduzeti u tom razdoblju. Da bi zaštita bila efikasna, potrebno je četiri do pet prskanja. Prvi se obavlja neposredno pred cvetanja, a drugi odmah nakon cvetanja. Treće i četvrto prskanje obavljaju se u razmaku od 10 do 14 dana u odnosu na prethodno. Peto prskanje obavlja se kad bobice završe rast.
Pepelnica i – karenca
Pepelnica se javlja i pre plamenjače. Teško je primetna i obično se uočava golim okom u periodu intenzivnog rasta bobica, a tada je već kasno. Zato je potrebno lozu preventivno tretirati protiv pepelnice. Prvo prskanje protiv pepelnice treba obaviti kada lastari dostignu dužinu oko 10 do 15 centimetara, a drugo pred cvetanje, odnosno, u isto vreme kada i prvo prskanje protiv plamenjače. Treće prskanje obavlja se posle cvetanja, u isto vreme kada i drugo prskanje protiv plamenjače. Četvrto u isto vreme kada i treće protiv plamenjače. Peto je na redu pred početak zrenja grožđa, uz obavezno poštovanje karence.
