Zbog specifičnosti organske proizvodnje i ograničenja pri izboru preparata, neophodno je kombinovati sve dostupne mere za rešavanje problema u zaštiti bilja – agrotehničke, biološke, biotehnološke i hemijske. Prema načelima organske proizvodnje, teži se uspostavljanju ravnoteže u prirodnoj sredini – agroekosistemu, tj. odgovarajućem odnosu između korisnih i štetnih organizama, primenom preparata koji su na prirodnoj osnovi. Evo primera i predloga za suzbijanje štetočina koje daju mr Gordana Forgić, konsultant u zaštiti bilja i stručnjak u Poljoprivrednoj stručnoj službi (PSS) Sombor, i njeni saradnici dipl. inž. Vladimir Sabadoš i dipl. inž. Jelena Perenčević.
Lisne vaši (Aphididae) – ako jako napadaju neku biljku, to je znak da joj je cirkulacija poremećena. Ponekad je dovoljno da se prekrije i prihrani zemljište oko korena. Postoje biljke koje su privlačne vašima. Mogu da se sade među druge biljke, da bi se zaštitile od vaši. Na primer, salata i bob mogu da se sade među jagodama – vaši će se preseliti na njih, a jagode će ostati neoštećene. Protiv lisnih vaši, rđe, grinja, gusenica i mrava u 10 litara vode (najbolje kišnice) potopi se 300 grama svežih listova i cvetova pelina ili 30g suvog pelina. Ostavi se da se natapa u vodi dva-tri dana, posle čega je tečnost spremna za prskanje. Ukoliko se na biljkama pojave vaši posle kiše, cvetovi i izdanci posipaju se sitnim, negašenim krečom, a ako kiše nema – biljka se poprska vodom.
Rovac (Gryllotalpa gryllotalpa) – ova životinja izlazi na površinu zemlje samo noću. Njegov rov nije duboko u zemlji, te se najlakše hvata ako se u tlo ukopa posuda s vodom, a sa strane postave daščice koje ga usmeravaju u posudu. Takođe, preporučuje se i iskopavanje rupa u jesen, dimenzija 60h80h30 centimetara, koje se popunjavaju konjskim stajnjakom. U njima se skupljaju rovci zbog toplote, na prezimljavanje, i u martu sledeće godine se uništavaju.
Krtica (Talpa europaea) – najlakše se otera ako se u zemlju ukopa prazna boca, tako da je vrh ukopan u otvor njenog rova, pazeći da se ne začepi grlo. Postupak je neophodno ponavljati nekoliko puta. Krtice ne podnose zvukove koje proizvode vetar i prazna boca i odlaze. Biljka ricinus deluje kao repelent – tera krtice.
Veliki i mali kupusar (Pieris brassicae i P. rapae) – ukoliko se nađu jaja na listovima, uklanjaju se s parcele i uništavaju, a ispiljene gusenice se sakupe i unište. Po leji između kupusa poseje se konoplja, kudelja ili se zasadi paradajz, jer leptiri kupusari ne vole njihov miris.
Kupusna sovica (Mamestra brassicae) – neophodno je iskultivirati zemlju na veću dubinu, da bi se gusenice izbacile na površinu, kao hrana pticama. Sovice mogu da se suzbijaju i maceratom duvana i čička, fermentisanim ekstraktom dragoljuba i uvarkom pelina, parazitnom osicom, preparatom na osnovi Bacilus thuringiensis. Životnjski neprijatelji su kos, žaba, krtica i šišmiš.
Buva (Phyllotreta spp.) – njena pojava u rasađenom kupusu rešava se tako što se rasad zaliva u ranim jutarnjim časovima, jer buva ne podnosi vodu i vlagu. Osim toga, dok niče rasad, leje se posipaju praškastom golubijom, kokošijom ili konjskom balegom, pepelom od kamenog uglja ili drveta. Skuvaju se pelin ili duvan i njima se prska biljka, a može da se napravi rastvor tako što se u jedan sud sipa voda u koju se stavi kravlja, golubija ili kokošija balega, iseckane biljke pelina i nekoliko glavica izgnječenog belog luka. Sve to se dobro izmeša, ostavi 48 sati i posle toga se zalije rasad. Takođe, u vodu može da se sipa i obična so i njome zaliva rasad.
Ptice (Aves) – oko povrtnjaka se zategnu crveni i beli kanap u visini od jednog do dva metra i ptice, misleći da je zamka – ne sleću. Takođe, krompir se iseče na kolutove i oni se probodu kokošijim perima, kroz sredinu koluta provuče se konopac i priveže za koso postavljen štap. Kolutovi se pokreću i pri najmanjem vetru i na taj način plaše ptice.
Svrdlaš (Rhynchites germanicus) – ovu štetočinu u jagodama potrebno je ručno skupljati i uništavati.
Radi suzbijanja žičara i larvi poljskog gundelja koristi se macerat hajdučke trave i oparak crnog luka, tretiranjem u redove i zemljište između biljaka. Životinjski neprijatelji su krtica, miš, ptice, a mogu da se koriste krtola krompira ili salata, kao mamci.
Primena zrelog komposta smanjuje broj nematoda, jer se u njemu nalaze i određeni otrovi koji povećavaju broj bakterija, gljivica i drugih materija koje deluju na nematode.
Kontrola puževa
Oštećenja u bašti prouzrokovana puževima golaćima saniraju se:
– pomorandžama – mogu da se privuku tako što se posle ceđenja pomorandži, polovina isceđenog citrusa postavi blizu ugroženih biljki i po krajevima bašte, ali tako da bar jedan kraj bude dostupan puževima, da mogu da se popnu.Sačeka se da padne mrak i, kada se puževi skupe, samo se iznesu;
– postavljanjem pivskih zamki – napravljene su da privuku puževe da upadnu u pivo i da se udave. Jedna zamka dovoljna je za 15 kvadratnih metara – u plastične čaše sipa se pivo i postavi u zemlju. Da bi se izbeglo davljenje korisnih buba, vrh čaše ne sme da bude u ravni sa zemljom, već se izdigne za 1cm. Ako se očekuje kiša, postavi se zaštita, da ne bi ulazila voda u zamku, a ujedno da se ostavi prostor za puža da uđe;
– ručnim prikupljanjem za vreme kiše, neposredno posle nje, rano ujutru po rosi, ili noću uz pomoć lampe. Takođe, na pojedinim mestima u bašti može da se pripremi veštačko stanište (komadi plastičnih cevi, drveta, zgužvane novine natopljene u šećer) za puževe i, kada se nasele, jednostavno se pokupe;
– ljuskama od jaja, pepelom ili piljevinom – ljuske od jaja izmrve se i pospu po zemlji oko biljaka. Prema nekim iskustvima, to će oterati puževe, jer im je telo osetljivo i prilikom prelaska preko parčića ljuski – povredili bi se, a one su dobre i za samo zemljište. Takođe, puževi ne mogu da prelaze preko prepreka od pepela ili piljevine. Jedina mana je što mora stalno da se obnavlja (posle kiše ili vetra);
– sađenjem pojedinih biljaka sprečavaju se štete u bašti, jer odbijaju puževe – pelin, komorač, anis, ruzmarin, dragoljub, timijan i ricinus;
– promenom okruženja – u zatvorenim prostorima (plastenici) važno je da se kontroliše vlaga, pomoću ventilatora, kao i primenom navodnjavanja kap po kap, čime se ona direktno predaje biljci umesto da se širi po celoj površini zemljišta i tako stvore povoljni uslovi za boravak puževa;
– barijerama – puževi mogu da se odvrate od biljaka postavljanjem raznih mehaničkih barijera – ograda;
– bakarnim trakama – mogu da se koriste kao barijere za prolaz puževa, najmanje širine od 5cm. Bakar deluje elektrohemijski na puževe i odvraća ih od prelaska preko barijere. Koriste se po suvom vremenu;
– talogom kafe – puževi ga ne vole, jer je u većoj koncentraciji otrovan. Napadnute biljke treba njime zalivati (umereno), jer ne samo da će oterati puževe, već i biljne mušice.
Suzbijanje značajnih bolesti i štetočina jabučastog voća
Pepelnica jabuke (Podosphaera leucotricha) – koriste se preparati na osnovi sumpora, od fenofaze zelenog pupoljka sve do kraja rasta letorasta.
Bakteriozna plamenjača (Ernjinia amylovora) – da bi se sprečila infekcija, koristi se preparat Blossom, na osnovi gljive Aureobasidium pullulans. Ukoliko je prisutan jak infektivni potencijal, tretiranje mora da se ponavlja svaka dva dana.
Jabučni cvetojed (Anthonomus pomorum) – za njegovo suzbijanje može da se koristi preparat SprutzitNeu. Aktivne materija su piretrin (dobijen iz biljke hrizanteme) i ulje uljane repice.
Jabučni smotavac (Carpocapsa pomonela) – koriste se seksualni zbunjivači i preparati na osnovi virusa. Oni remete ponašanje mužjaka, tj. sprečavaju ga da dođe do ženke i kopulaciju. U upotrebi su preparati na osnovi granulovirusa (CpGV). Kada se larve ispile, neophodno je prvo tretiranje, a svako naredno u razmaku od pet do sedam dana ili po prohladnom i vlažnom vremenu, u razmaku od osam do dvanaest dana.
U organskoj proizvodnji voća koriste se sledeće mere:
– na ivicama voćnjaka ostavlja se rastinje u vidu živice i žbunja, kao sklonište i mesto za razmnožavanje za mnoge vrste;
– ne kultiviše se međuredni prostor u voćnjaku, već prekriva travnim pokrivačem po potrebi;
– redovi se ne održavaju u čistom stanju;
– obrazuju se staze od samoniklog i gajenog bilja na parceli na kojoj se planira sadnja;
– prave se skloništa za lasice, ježeve, zmije i druge korisne životinje;
– iznad krune voćaka postavljaju se sedala za ptice grabljivice (mišar, sova);
– posude sa slamom vešaju se u kruni voćaka, kao sklonište za uholože.
S. Malinović
Dobro jutro broj 539 – Mart 2017
