Pored svih nepovoljnih prilika koje su zadesile poljoprivrednu proizvodnju u proteklom periodu, jedna od značajnijih koja će sve više menjati način obrade zemljišta jeste rezistentnost korova na grupe herbicida sa određenim mehanizmom delovanja. Prva i najčešća vrsta koja se izdvaja je divlji sirak (Sorghum halepense).
Na lokalitetima na kojima dominira gajenje kukuruza u monokulturi ili redukovanom plodoredu, uz forsiranje post‐em tretmana herbicidima sa istim mehanizmom delovanja kao i poddoziranje preparata i redukovana obrada, divlji sirak iz rizoma je često dominantan korov. Svi navedeni faktori utiču na pojavu otpornosti, ne samo kod ovog već i niza drugih njivskih korova.
„Poljoprivredni proizvođači se često, svesni činjenice da je rotacija herbicida važna, trude da primenjuju različite aktivne materije, pa na primer, smenjuju preparate na bazi nikosulfuroina, rimsulfurona i foramsulfurona, nesvesni činjenice da sve tri aktivne materije ipak pripadaju istoj grupi sulfonilurea i imaju isti mehanizam delovanja, što je idealna situacija za pojavu rezistentnosti“, napominje docent sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Milena Popov.
Brzina stvaranja rezistentnih biotipova korova zavisi od niza faktora kao što su količina i učestalost primene herbicida, kao i primena agrotehničkih mera. U okviru jedne populacije malobrojne individue su otporne na delovanje određenih sredstava. Primenjena ukloniće osetljive jedinke, a otporne ostaju na njivi. U odsustvu adekvatnih mera ili primene sredstava drugog mehanizma delovanja, ove otporne jedinke nesmetano će se umnožavati semenom i rizomima i povećavajući otpornu popeulaciju na njivi.
Po njenoj pojavi kod sirka prednjače herbicidi na bazi aktivnih materija: nikosulfuron, foramsulfuron, rimsulfuron, piroksulam, primisulfuron-metil, imazamoks i sada već zabranjen za primenu kod nas – imazetapir. Iako su u pitanju različite aktivne materije, sve imaju isti mehanizam delovanja, odnosno inhibiraju enzim acetolaktat sintetazu (ALS inhibitori). Pored ovih, sirak razvija rezistentnost i na sredstva na bazi aktivnih materija: propakvizafop, kvizalofop-etil, kletodim, fluazifop-butil, fenoksaprop-etil, setoksidim, svi iz grupe inhibitora acetil CoA karboksilaze. Ono što zabrinjava jeste da se sve češće otkriva tolerantnost sirka na glifosat.
„Poslednjih nekoliko godina imali smo najviše pritužbi poljoprivrednih proizvođača na neefikasnost herbicida iz grupe ALS inhibitora u kontroli divljeg sirka“, navodi Popov.
Prema njenim rečima u Srbiji je potvrđena pojava rezistentnosti još i kod običnog štira i pelenaste ambrozije. Smanjenu osetljivost na herbicidni tretman imaju tatula, divlji suncokret, obična i srcolisna pepeljuga i abutilon, pa se u narednim godinama očekuje da i ove vrste potencijalno mogu da razviju otpornost.
Sirak bi trebalo suzbijati kombinacijom svih raspoloživih mera: preventivnih, mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih. Poštovanje plodoreda sa obaveznim uključivanjem useva gustog sklopa kao što su pšenica, lucerka i slično, koje u značajnoj meri redukuju njegovu brojnost. Duboko oranje je najefikasnija mera za uništavanje rizoma koji se rotacijom zemlje delimično izbacuju na površinu gde se suše ili izmrzavaju i propadaju, a delimično zaoravaju u dublje slojeve gde takođe gube moć regeneracije.
Herbicidi svakako najuspešnije uklanjaju ovaj uporni korov sa njiva. Klomazon, pendimetalin, metazahlor i s-metolahlor pripadaju grupi efektivnih zemljišnih za kontrolu pojave divljeg sirka iz semena. Za kontrolu iz rizoma efikasne su sulfoniluree (nikosulfuron, rimsulfuron) ali je bitna rotacija sa sredstvima hemijske grupe ariloksifenoksipropionati ili takozvani „FOP“ (propakvizafop, fenoksaprop-p-etil i drugo) ili cikloheksandioni (na primer cikloksidim).
Jan Bačur iz Padine nadomak Pančeva, peta je generacija poljoprivrednika u svojoj porodici koja se isključivo bavi ratarstvom i trenutno su mu najveći problemi u proizvodnji suša, po kojoj je južni Banat poznat i rezistentan divlji sirak. Na oko 100 hektara zemlje koliko obrađuje glavni usevi su kukuruz i suncokret, dok na manjoj površini seje pšenicu i odskora uljanu repicu.
„Nedostatak padavina naročito u periodu vegetacije kada su one najpotrebnije je problem sa kojim se suočavamo duži niz godina, pa i decenija, međutim rezistentnost korova je tiho ušla na naše parcele i za razliku od sušnih godina koje se ponavljaju u različitom intenzitetu, to je problem koji će se javljati svake godine na sve većim površinama“, navodi Bačur.
Prema njegovim rečima sirak koji nije podlegao hemijskim tretmanima se najpre pojavio na parcelama zasejanim kukuruzom pre pet do šest godina, a onda i suncokretom tri godine kasnije. Kako Bačur navodi, prilikom tretmana često su koristili preparate na bazi nikosulfurona, koji su im davali dobre rezultate prethodnih godina, međutim u poslednje vreme nakon tretmana pomenuta biljka samo stane u porastu i nakon nedelju do dve se oporavi i nastavi sa rastom. To su prvi znaci po kojima je doneo zaključke da se radi o otpornosti.
Da problem bude veći, ovo se nije dešavalo samo na parcelama našeg sagovornika, već i na ostalim njivama na području južnog Banata. Prema njegovom mišljenju tolerantnost se prvo pojavila na parcelama u Deliblatskoj peščari, a kasnije se širila. Ovaj problem pričinjava velike štete u proizvodnji, koje se ogledaju najviše u povećanim troškovima za gorivo i veće količine herbicidnih preparata.
Kao jedno od rešenja koje im je od početka bilo prihvatljivo je povećati broj špartanja, koje praktikuju od samog nicanja, pa do poslednjeg momenta ulaska u usev. Ultra rano špartanje je na njegovim parcelama postala sad već redovna agrotehnička mera, kada kukuruz ima tri lista. Nakon toga sa prvom pojavom korova, naročito sirka, slede naizmenično hemijski tretmani i tri do četiri međuredne kultivacije. U zavisnosti od godine špartanje se izvodi i do pet puta, što je na ovolikoj površini teško izvesti u kratkom vremenskom periodu.
Plan mu je da za sad proizvodnju nastavi na ovakav način i ukoliko se ne pronađe neki novi mehanizam delovanja herbicida na ovaj rezistentan korov ono će se svake godine primenjivati na njegovim parcelama, koliki god broj ponavljanja bude potreban, bez obzira na visoku cenu dizel goriva. Upoznat je Bačur i sa novim tehnologijama u suzbijanju nepoželjnog bilja i čini mu se zanimljivim tretman spaljivanjem, pa ukoliko se bude komercijalizovala neka takva mašina on, a veruje i drugi ratari sa ovim problemom će biti veoma zainteresovani za usvajanje te metode.
„Pošto se sve više promoviše redukovana obrada i No-till setva izostanak dubokog oranja, koje predstavlja jednu od najznačajnijih agrotehničkih mera koje ima ulogu u dugoročnom smanjenju populacije divljeg sirka itekako ide na ruku opstanku rizoma ove korovske vrste na njivi, što trebaju imati u vidu naročito veliki poljoprivredni proizvođači koji obrađuju značajnu površinu zemlje“, zaključuje Milena Popov.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay
