CVETNE DEKORACIJE IZ ŠANTROVCA
Da suvo cveće može biti nezaobilazni deo cvetnih aranžmana pokazala nam je Violeta Živković iz Šantarovca kod Jagodine koja odmalena gaji cveće, a poslednjih godina ga i suši za svoje dekoracije. Suvo cveće je nekada bilo veoma popularno u zimskim mesecima kada svežeg nije bilo, ali pod naletom uvoznog cveća tokom cele godine, vremenom je suvo gubilo na značaju. Violeta se trudi da svojim buketima i aranžmanima povrati staru slavu suvog cveća jer tako želi da sačuva sećanje na neka prošla vremena i na našu tradiciju.
U okolini Jagodine jedina ona uzgaja cveće pa ga suši u malo većim količinama. Na pijaci se može videti samo još po neka baka koja, po navici, iznese nekoliko buketića suvog cveća da proda.
Sušenje u kutijama i na vazduhu
– Odmalena volim cveće. Kao dete sam imala svoju baštu. Išla sam po komšiluku da uzimam cveće koje nemam i tako obogaćivala svoju baštu. Prvo sam sadila cveće i prodavala, a onda sam, pre nekoliko godina, došla na ideju i da sušim cveće – započinje svoju cvetnu priču naša sagovornica.
Cveće koje suši ona najpre uzgaja u plasteniku i na otvorenom.
– Kupujem seme i sejem, a neko seme ja ostavljam pa sadim sledeće godine. Sadim u kontejnerima, u zaštićenom i pokrivenom prostoru. Posle nicanja, polivanja i održavanja, dok je još u plastenicima, ide zaštita od insekata i bolesti. Zatim ide obrada zemljišta, postavlja se sistem kap po kap, pa se rasađuje. U leje se sadi u rano proleće, marta, a na otvorenom se rasađuje u maju. Od 20.jula kreće branje cveća. Sečem cvetove sa drškom i pravim bukete od svežeg prirodnog cveća, a ponešto i sušim. Neko cveće se suši u kutijama, a neko se vezuje pa se kači da se suši na vazduhu. Kutije čuvam na hladnom i suvom mestom. Preko zime bude vlažno vreme pa se to suvo cveće malo opusti da se ne bi slomilo kada se prave aranžmani. Tada, pred zimu, pravim bukete i razne aranžmane, znači kada više nema toliko domaćeg svežeg cveća. Pravim aranžmane od suvog cveća za novembarske zadušnice, a zatim i za Novu godinu i Božić – kaže Violeta Živković.
Svaka dekoracija je unikat
Naša sagovornica kaže da voli da pravi božićne aranžmane.
U korpice stavljam sitno cveće, detelinu, zatim saksije sa žitom koje takođe uzgajam u plasteniku, zatim stavljam sve ono što asocira na Božić: badnjak, pšenicu, dren, žuti, beli ili crveni kukuruz, semenke od bundeve, pasulj. Deo dekoracije su i torbice od džakova koje sama pravim. Torbice opšivam crvenom vunicom a zatim lepim dekoracije od kukuruza, slame, lista badnjaka, semenke tikve. Preko godine u šumi sakupljam šišarke, kesten, žir i to stavljam u korpice, kao i klas pšenice – ističe Violeta.
Skoro svaka dekoracija je unikat i sve je napravljeno od prirodnog materijala. Kako kaže, da bi napravila jedan aranžman treba joj od 15 minuta do nekoliko sati. Sve zavisi od veličine korpe i inspiracije.
– Ja to radim kada imam vremena, preko zime kada nema puno posla na njivi. Vrlo često radim noću kada završim sve druge obaveze. Nekad mi dođu ideje i inspiracija pa ne mogu da ostavim dok sve ne završim, pa tako zađem duboko u noć – objašnjava Violeta Živković.
Ona uzgaja čak i ukrasne tikve – šućurke. I njih najpre poseje u kontejnere pa ih rasađuje i gaji na njivi. Šućurci su jedan od najlepših delova raznih dekoracija. Violeta kaže da veoma voli to što radi:
– Rad na dekoracijama me opušta, tada dolazi do izražaja neka moja kreativnost i ljubav prema stvaranju ukrasnih predmeta. Sve što se radi mora da se radi sa voljom i sa ljubavlju. U sve treba uložiti trud, treba dati sve od sebe. Volim kada usrećim nekog sa tim aranžmanom, jer znam da će krasiti nečiji dom tokom praznika. Sve me to čini srećnom, volim kada mi kažu da im se sviđa dekoracija, prija mi sve to.
Statica
– Statica postoji u raznim bojama, u svim nijansama žute, plave, roze, zatim u beloj boji, u boji šampanja. Veoma je zahvalna za dekoracije, jer kada se osuši, ne gubi svoju boju i može dugo da traje -ističe Violeta.
Cinija
– Cinija, u narodu poznata kao ,,lepi čovek“ može da se koristi i kao sveže cveće za bukete, a može i da se suši. Podseća na hrizantemu. Cveta u raznim jarkim, ali i pastelnim bojama. Cveta od leta do prvih mrazeva. To je stara biljka. Sećam se još kao dete da sam znala za to cveće, a tetka mi je pričala kako je njena baba imala u dvorištu ,,lepog čoveka“. Ja sada imam 50 godina pa vi vidite od kada su naši stari gajili to cveće – navodi Violeta.
Hajdučka trava
– Hajdučka trava je jako lepo cveće. Cveta u raznim nijansama roze i crvene boje, a može biti i bela. Vrlo je izdržljiva biljka i prilagođena je našem podneblju. Može da cveta do oktobra i zato je odlična kao zimsko cveće – kaže Violeta i dodaje da je ukrasna detelina u beloj i roze boji takođe savršena dekoracija za bukete. Svaka kuća je nekada imala zimsko cveće. Te stare vrste su se odvajkada sadile, jer su bile otporne na vremenske prilike. Međutim, danas retko koja domaćica i na selu suši cveće. Danas se cveće uglavnom uvozi, a domaćeg ima malo.
Piše: Jelena Lukić
