Ovaj slamnati cvet živopisnih boja cveta tokom leta i jeseni, a i osušen daje bukete koji mogu da traju cele zime.
Gotovo zaboravljena salvija – crvena ukrasna žalfija – jedna je od najatraktivnijih i najbogatijih cvetnica.
Prastari dragoljub nije samo ukras bašte, nego i hrana puna C vitamina i lek s izrazitim antifungicidnim, antiseptičkim i antibakterijskim dejstvima, a deluje i kao diuretik i laksativ.
Odabrati vrstu cveća za dvorište svake sezone je izazov, a baštenski entuzijasti pitaju se da li saditi proverene kombinacije ili malo eksperimentisati. Umesto standardnih biljaka cvetnica, ovog leta posadite cveće koje je nekada krasilo vrtove, a podjednako je raskošno kao ovo koje je danas popularno.
– Predlažemo vam šuškavac. Nekada rasadnika nije bilo ovoliko kao danas, i cveće se nije svake sezone kupovalo na pijacama. Tada su domaćice same morale da prikupljaju i čuvaju seme. Šuškavac je slamnati cvet živopisnih boja koji cveta tokom leta i jeseni, a osušen daje bukete koji mogu da traju cele zime – kaže Galina Rojević, pejzažni arhitekta.
Šuškavac je grmolikog oblika. Raste do 80 centimetara, a ime je dobio jer su mu cvetovi papirno-slamnate strukture. Sakupljeni su u glavičaste cvasti. Ukrašavaju baštu žutom, narandžastom, crvenom, ružičastom, belom ili bronzano-ljubičastom bojom. Cvet se pojavljuje od juna do oktobra. Zanimljivo je da su tokom noći ili u kišnim danima cvetovi zatvoreni. Najbolje raste na sunčanoj strani, umereno plodnoj, vlažnoj i dobro propusnoj zemlji.
Ovo cveće u jesen se bere i suši na senovitom mestu, a da pritom cvetovi ne gube kolorit, tako da su idealni kao „baštenska zimnica“. Ukrašavaju sobe sve do naredne sezone. Cvetovi se beru dok su poluotvoreni, a tokom sušenja će se potpuno otvoriti.
Salvija je crvena ukrasna žalfija, latinskog naziva Salvia Splendens. Jedna je od najatraktivnijih i najbogatijih cvetnica. Priroda joj je dala lepotu za oko, ali je zanimljivo da je jedna od retkih vrsta cveća koje ne mirišu. Najčešće se viđa s cvetovima intenzivnocrvene boje, koji počinju da se otvaraju već u maju i traju sve do prvih mrazeva, ali ima je i u drugim nijansama. U jednom cvatu nalazi se od 30 do čak 90 cvetova. Treba je saditi na sunčanim pozicijama, a orezivanje joj nije potrebno. Jedini posao oko salvije je uklanjanje precvetalih cvetova.
Nemesiju zovu princezom terasa. Ona je jednogodišnja sezonska biljka. Cvetovi su joj sitni u raznim bojama ili su dvobojni, pa podsećaju na minijaturnu varijantu ljubičica dan-noć. Dekorativna je za žardinjere, a zbog niskog rasta uvek je dobar izbor za kamenjare. Cveta sve do kraja jeseni. Traži umereno zalivanje, jer zbog zadržavanja vode u zemljištu koren može da protruli. U toku leta nije poželjno ostaviti ih na južnim i zapadnim ekspozicijama, zbog jake osunčanosti.
Puzavica koja leči
Dragoljub je, takođe, staro zaboravljeno cveće. Sličan je puzavici, pa ga nepravedno izbegavaju, jer zauzima mnogo prostora. Daje cvetove crvene ili narandžaste boje i često se sadi uz ivicu staze ili uz kuću. Vodi poreklo iz Perua i veoma je osetljiv na niske temperature. Zato za uzgoj dragoljuba morate izabrati sunčana i topla mesta.
Jednogodišnja je biljka. Cveta u junu i julu. Malo je poznato, ali je veoma cenjena biljka u tradicionalnoj medicini, jer poseduje niz lekovitih dejstava. Pre svega je, tvrde botaničari, veoma jak prirodni antibiotik. Sadrži sumporni heterozid, koji se odlikuje antibiotskim dejstvom. Pored toga, sadrži i vitamin C, enzim mirozid, pektin, smolu, tanine.
Lekovitost dragoljuba pripisuje se i njegovim antifungicidnim, antiseptičkim i antibakterijskim dejstvima, a deluje i kao diuretik i laksativ. Tinktura i sveže ceđen sok od dragoljuba veoma su cenjeni kao prirodan lek za povećanje otpornosti organizma.
Sumporno eterično ulje, dobijeno iz listova, ima izraženo antibakterijsko delovanje. Od davnina upotrebljava se protiv bolesti respiratornih organa i mokraćnih puteva. Primećeno je da ova biljka podstiče izbacivanje sluzi iz disajnih puteva. Cvetovi i listovi dragoljuba jestivi su i sadrže dosta vitamina C, te se mogu naći u salatama.
Petlova kresta i zevalica – dečija ljubimica
Zašto je nekada petlova kresta bila omiljena u baštama? Stručnjaci kažu- zato što je bilo dovoljno je da jednom posejete i svake godine će te je imati. Celosia cristata biljka je tropskog porekla, otporna i izdržljiva, a najbolje uspeva na direktnom suncu. Grmolikog je rasta i može da poraste i do dva metra u visinu, a najčešće do 120 centimetara.Cvetovi petlove kreste traju veoma dugo, čak do osam nedelja. Jarkih su nijansi ružičaste, crvene, žute i narandžaste, ali jednako impresivno izgleda i u beloj varijanti. Kada su sadnice posađene u grupi, cvetovi izgledaju kao plamen, zbog čega je i dobio ime celosia, što na grčkom znači „goreti“.
Najbolje kod ovog cveća je to što, kada ga jednom posejete, dalje se samo razmnožava. Kada nikne narednog proleća potrebno je rasaditi ga s mesta na kojem je rastao prošle godine.
Za zevalicu kažu da raste kao iz vode. Može da prezimi napolju i cveta od proleća do zime. Stare biljke, koje su prezimile, u rano proleće treba orezati za trećinu da bi lepše rasle. Latinski naziv biljke je Antirrhinum, što u bukvalnom prevodu znači „kao nos“. Potiče s područja Južne Evrope i Severne Afrike. Deca naročito vole ovu biljku jer cvetovi izgledaju kao usne, a cvetne čašice mogu da se, poput usana, otvaraju i zatvaraju.
