Žbunasti varijetet polegle dunjarice najbolje je zasaditi pored prometnih saobraćajnica, a postoje i biljke koje doprinose da se zgrade brže hlade ili štite od poplave.
Grmolika polegla dunjarica, dlakavih listova je „super biljka“ koja može „upiti“ otrovne materije nastale od izduvnih gasova automobila na prometnim putevima, tvrde stručnjaci za hortikulturu.
Naučnici Kraljevskog društva za hortikulturu proučavali su efikasnost žive ograde u cilju smanjenja zagađenja vazduha, upoređujući različite vrste grmlja, uključujući i dunjaricu, glog i zapadni crveni kedar.
Ova studija je bila deo projekta kojim se iznalaze rešenja za razne probleme životne sredine, kao što su zagađenje, poplave i toplotni talasi, kako bi se naglasila korist zelenih površina u gradovima.
Na putevima sa gustim saobraćajem, gusti dlakavi listovi Cotoneaster franchetii bili su najmanje 20 odsto efikasniji u otklanjanju zagađenja u poređenju sa drugim grmljem, navode istraživači, mada ova razlika nije uočena na manje prometnim ulicama.
Rukovodilac istraživanja dr Tijana Blanuša navodi da je: „Na glavnim gradskim saobraćajnicama utvrđeno da su vrste sa složenijim, gušćim krošnjama i grubim i dlakavim listovima, poput dunjarice, najefikasnije“.
„Utvrdili smo da će za samo sedam dana dobro negovana gusta živa ograda dunjarice visine jedan metar prečistiti istu količinu zagađenja koje automobil emituje prelazeći razdaljinu od 800 kilometara“, dodaje Blanuša.
Dunjarica bi bila idealna za sadnju duž prometnih puteva i duž najvećih žarišta zagađenja, dok bi se u drugim oblastima, kako bi se održala raznovrsnost, preporučuje kombinacija više biljnih vrsta.
Iako je anketa koju je sprovelo Kraljevsko društvo za hortikulturu među 2.056 ispitanika utvrđeno da je trećina pogođena zagađenjem vazduha, samo šest odsto je spremno da preduzme neke korake i da u svojoj okolini pomogne da se ublaži zagađenje.
Od ispitanika koje je anketirala agencija „JuGov“, 86 odsto ljudi je reklo da im je stalo do ekoloških pitanja, dok je 78 odsto zabrinuto zbog klimatskih promena, pa se zato Kraljevsko društvo za hortikulturu nada da će iskoristiti taj interes da podstakne ljude da se uključe i u svojim dvorištima i baštama zasade ove biljke.
Profesor Alister Grifit, direktor naučnih istraživanja i kolekcija Kraljevskog društva naglašava da stalno identifikuju nove „super biljke“ koje poseduju jedinstvene kvalitete koje u kombinaciji sa drugim biljnim kulturama podižu kvalitet vazduha, ali i pružaju preko potrebna staništa za divlje životinje.
„Otkrili smo, na primer, da zidni pokrivač od bršljana pomaže u hlađenju zgrada, a glog i divlja kalina pomažu u ublažavanju posledica intenzivnih letnjih padavina i sprečavanju lokalnih poplava. Ukoliko bi ove vrste sadili u baštama i na zelenim površinama gde su ekološki problemi najzastupljeniji, mogli bismo napraviti veliku razliku u borbi protiv klimatskih promena“. napominje Grifit.
Izvor: RTS
Foto: RTS
