ZELENIŠ KOJI AMERIKANCI SKUPO PLAĆAJU
Čuveni „Njujork tajms“ je raštiku ili raštan svrstao u najzdravije i najskuplje namirnice, zbog čijih se lekovitih i nutritivnih svojstava, jelo od ovog povrća plaća i sto dolara. Kod nas je stostruko jeftiniji, a podjednako zdrav. Gaji se u baštama, tek za sopstvene potrebe, a na pijacama se pojavljuje sporadično u malim količinama, uprkos tome što nije zahtevan i dobro podnosi visoke i niske temperature.
Raštan iz jesenjeg uzgoja bere se od novembra, pa do kraja proleća. Zimi ova biljka pušta bočne izdanke, koji se beru za pravljenje variva i sarmica. Gaji se iz rasada posejanog na banku, ali ne na direktnom suncu. Postoje dva roka setve. Prvi je krajem februara ili početkom marta, a rasad se presađuje u aprilu. Drugi je u julu, a sadi se krajem avgusta.
Može da prezimi pod snegom
– Razmak prilikom jesenje sadnje rasada je obično 50×50, a prolećne nešto veći da bi biljka bolje iskoristila vlagu tokom leta. Optimalne temperature za vegetativni rast su od 15 do 20 stepeni, ali podneće dobro i visoke i niske, od čak minus 10 do minus 15 stepeni. Raštan voli duboka, strukturna zemljišta, sa pH 6-7,2 – kaže za „Dobro jutro“ Violeta Petrović Luković, agronom iz Kragujevca.
Otporan je na bolesti i štetočine, pa na istom mestu može da se gaji i tri godine. Uprkos nezahtevnim uslovima, raštan se kod nas slabo gaji i na tržište se iznosi u malim količinama. Prodaje se u vezicama od po desetak komada i na tezgama ga imaju uglavnom poljoprivrednici starinskog kova, koji gaje raznovrsno povrće u svojim baštama. Ima specifičan, blag ukus, koji varira između kupusa, kelja i listova rena.
Modro – plavi listovi raštana se beru dok su mladi i nežni. Berba je postepena. Kako stižu mladi listovi, oni se otkidaju i upotrebljavaju. Kada su velike vrućine, biljka zaustavlja rast, vršni listovi su tvrđi, žilaviji i kožasti, pa se koriste kao hrana za životinje. Ali, čim krenu jesenje kiše, kreću i novi listovi koji se beru sve do zime. Može da prezimi na otvorenom, pa se i pod snegom uvek mogu naći listovi za jelo.
Listovi raštike podsećaju na kupus, koji je njegov bliski rođak. Pretpostavlja se da je iz raštana tokom vekova i nastao kupus. On ne savija glavicu, a iz jednog rasada listovi mogu da se beru više godina. U tom slučaju neophodno je brati bočne listove, a sačuvati osnovnu stabljiku, koja može narasti od 80 centimetra do jednog metra.
Pepeo mu dovoljan za zadravlje
Na proleće će biljka prorasti i formirati velike žute cvetove, a iz njih će nastati mahune sa semenkama. Seme se može sakupiti i sačuvati za narednu reprodukciju, pogotovu što se retko nalazi u prodavnicama. Cvetanje može i da se spreči, presecanjem biljke na polovini. Ona će tada formirati nove listove, a od njih nove zaperke, odnosno rozete, kao kod nove biljke. Iako važi za otpornu biljku, kao i sve kupusnjače, neprijatelj su mu gusenice kupusnog leptira ili lisne vaši. Umesto hemijskih tretmana, dovoljno je posuti ga sa malo pepela, da bi ostao zdrav.
Bogat je flavonoidom maempferolom, koji je poželjan u ishrani za takozvano žensko zdravlje u borbi protiv kancera. Obiluje kalijumom, kalcijumom, beta-karotenom, luteinom, vitaminima C, B1, B2 i B9, zbog čega igra veliku ulogu u jačanju imuniteta, sprečava oštećenje ćelija i smanjuje rizik od arteroskleroze.
Piše: Biljana Nenković
