Seča šume započeta je u februaru, i nakon letnje pauze, poletno nastavljena ovog avgusta i septembra, podižući nezadovoljstvo građana i zaljubljenika u prirodu. Rezultat je bio organizovanje građana na društvenim mrežama gde su izveštavali o tome kako jedno za drugim padaju stabla na omiljenom izletištu Treset, dok su sa druge strane „Vojvodinašume” nezaustavljivo sekle šumu pravdajući to svojim planom seče prihvaćenim od strane nadležnih nivoa vlasti.
Sredinom sedmice oni koji imaju različite stavove prema funkciji subotičke šume seli su za okrugli sto sa temom „Ko to tamo seče” u organizaciji jednog subotičkog portala. Sagovornici su bili s jedne strane dr Marko Marinković, izvršni direktor „Vojvodinašuma” za oblast šumarstva, a sa druge Nataša Đereg, inžinjer šumarstva za zaštitu od erozije i Zoltan Kalman, oboje iz Centra za održivi razvoj i ekologiju (CEKOR), a pozvani su i građani da prisustvuju tribini i uključe se u razgovor.
Šumari nikada ne krče šumu, to je planska seča, odobrena u programima rada. Na taj način šuma se obnavlja, ponegde vegetetivnom obnovom, a ponegde i veštačkim putem – sadnjom, ponovio je dr Marko Marinković objašnjenje koje je i ranije davano ovim povodom. Marinković je tokom razgovora u više navrata isticao da je šumarstvo složena nauka, te da su u „Vojvodinašumama” zaposleni stručnjaci koji mogu da daju odgovore o temi gazdovanja šumama. Marinković je publiku okruglog stola počastio i kako je rekao eksluzivnom informacijom da radna verzija novih analiza pokazuje da je u Srbiji povećana pošumljenost sa dosadašnjih 29,1 odsto na između 37 i 38 odsto teritorije, dok je u Vojvodini procenat povećanja jedan odsto, odnosno sa sedam na osam odsto. Međutim, učesnike razgovora zanimala je pre svega situacija u Subotici gde se šuma prostire na ispod pet hiljada hektara, ili manje od pet odsto teritorije. Taj mali procenat trebalo bi da zaštiti grad i njegove oranice od naleta vetrova koji sa sobom podižu i premeštaju pesak, i to godišnje sedam kilograma po dužnom metru, podsetila je Đereg na davno istraživanje uticaja eolske erozije.
Kalman je pokazao i satelitski snimak iz kojeg se vidi da su prostori pod šumom manji sada nego pre 20 godina, i da je na delu svojevrsni ekocid, ali Marinković tvrdi da je Subotica u plusu 495 hektara, ili u zapremini da ima 170.000 kubnih metara šume više. Za „Vojvodinašume” stabla u okolini su i komercijalna roba, a ono što na tribini nije rečeno, jeste da ovo preduzeće preko 95 odsto svojih prihoda stiče na tržištu.
Za Subotičane šuma oko grada nema cenovni ekvivalent, to je njihov zaštitni pojas, ili kako je to forumulisala Jenela Grujićić da u godini kada se borimo sa pandemijom i „dok se boce kiseonika kotrljaju po bolnicama, pluća našeg grada nestaju”, dok je Petar Stakić emocije građana objasnio i time da nam je dosta da idemo po Sloveniji ili Bosni i Hercegovini da bi videli šumu već želimo da je imamo i ovde. Zbog toga je zapitao „Vojvodinašume” koji će biti njihov stav ukoliko građani zatraže da se poveća stepen zaštite šuma oko grada. Za ekološki svesnije šuma je biodiverzitet, te su članovi udruženja „Zaštitimo šume Subotice” ukazivali su da ovde postoje i neke retke vrste gljiva, da u njima žive zaštićene životinje, a pojedine biljke vrste u celoj našoj zemlji samo ovde cvetaju.
Sastanak je završen dogovorom da će predstavnici „Vojvodinašuma” povesti zainteresovne građane u šetnju do parcela na kojima je šuma obnovljena, dok je iz informatičkog sektora Subotice došao i predlog koji bi mogao da ima i najviše uticaja: spremni su da urade karte, fotografije predela u ranijem periodu, i da se putem digitalnih alata omogući praćenje stanja na terenu, odnosno pošumljavanja i seče. Takođe je dogovoreno i da se za šume oko Subotice traži viši stepen zaštite kao najmoćnije odbrane od erozija tla.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
