POPULARNE SORTE BRESKVE
Jedna od bresaka koje se najranije beru je sorta Spring tajm. Stiže krajem maja i početkom juna. Sledi vrlo česta sorta Spring gold koja za berbu stiže u trećoj dekadi juna. Plod je srednje veličine, okruglast, ima špicast vrh i žuto meso. Glođuša je, što znači da se koštica ne odvaja od mesa.
To je karakteristika ranih sorti. Što su sorte kasnije, meso im je sve žuće i bude crveno oko koštice koja se lako odvaja. Kasnije sorte su po pravilu kvalitetnije i slađe, jer sazrevaju na jačem suncu.
Zašto Red heven ima titulu kraljice
Mej krest stiže u junu, meso žuto i sočno, plod je srednje krupan, oko 100 gr težine, ima žućkastu pokožicu. Spring krest stiže krajem juna i počekom jula. Ona je polukalanka, što znači da se koštica po malo odvaja od mesa koje je žuto, sočno i ukusno. Diksi red stiže krajem prve dekade jula i to je vrlo ukusna breskva. Srednje je veličine, a koštica joj se umereno lako odvaja.
Red heven je jedna od najkvalitetnijih i najrasprostranjenijih sorti u svetu. Nastala je u SAD-u 1940. godine i standard je u pogledu otpornosti prema niskim temperaturima i kvalitetu ploda. Plod je srednje krupan do krupan, do 180 gr, okrugao, srednje maljavi i intenzivno žute boje pokožice sa dopunskom crvenom bojom sa osunčane strane. Koštica se odvaja od mesa kad sazri. Pogodna je za stonu potrošnju i industrijsku preradu. Obilno rađa, često prerodi i zbog toga zahteva obaveznu meru prorede plodova. Stiže od prve dekade jula do početka avgusta. Dobre je otpornosti. Zovu je kraljicom breskve.
Glo heven stiže krajem jula i do sredine avgusta. Ima krupnije plodove od oko 200 gr. Pokožica je tamno žute osnovne boje koja može biti pokrivena i tamno crvenom bojom. Koštica se odvaja od mesa i ima crvenilo oko koštice.
Treba pomenuti i naše sorte. Maja je stvorena u PKB-u 1985. godine. Stiže u vreme Red hevena, poklapaju se pa zato nije toliko zastupljena, iako ima dobre karakteristike. Vesna je takođe nastala 1985. godine u PKB-u, stiže malo posle Maje. Autor obe sorte je dr Petar Mišić.
Prednosti Radmilovačke i Haleove pozne
Radmilovčanka je sorta selekcionisana na oglednom dobru „Radmilovac“ Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Nastala je mutacijom pupoljaka Haleove pozne. Sazreva u drugoj polovini septembra, oko 50 dana posle sorte Redheven, odnosno oko 20 dana posle sorte Haleova pozna. Bujnija je i bolje je rodnosti od Haleove pozne. Cvet je zvonast. Samooplodna je sorta, sklona alternativnoj rodnosti. Plod je vrlo krupan (preko 200 g), okruglastog oblika. Osnovna boja je žuta, a sa sunčane strane je prekrivena difuznim rumenilom. Duž šava ploda često se pruža karakteristična crvena pruga.
Meso Radmilovačke je žute boje sa crvenilom oko koštice, čvrsto, sočno, kvalitetno. Kalanka je. Pretežno se koristi za stonu potrošnju. Dobro podnosi manipulaciju i transport. Ima izraženu sklonost ka pucanju koštice. Interesantna je zbog poznog zrenja i krupnog ploda.
Haleova pozna je američka sorta, jedna od najkvalitetnijih sorti breskve. Sazreva od kraja avgusta do početka septembra, plod je težine do 300 gr. Daje kvalitetne plodove, čija osnovna boja je žuta, a dopunska tamno crvena i pokriva veći deo ploda. Meso je žute boje, čvrsto, izuzetnog kvaliteta. Kalanka je.
Nektarina
Nektarina je podvrsta breskve. Karakteriše je pokožica na plodovima bez dlačica, po čemu se u osnovi razlikuje od klasičnih sorti breskvi. Danas postoji veliki broj sorti nektarina koje se kod nas gaje, a najzastupljenije su: Kaldezi, Orion, Fantazija, Krimsongold, Nektared-4, Maria Aurelia i druge.
Vinogradarska
Vinogradarska breskva predstavlja skup genotipova breskve različitih osobina, koji su se nekada često gajili kao pojedinačna stabla po vinogradima. U narodu se često naziva „praska“. Široke je primene, može se koristiti u svežem stanju, za pravljenje slatkog, kompota, za sušenje, a od nje se može praviti i rakija izuzetno prijatne i izražene arome, što nije slučaj sa drugim sortama breskve. Ima veliki značaj u proizvodnji sadnog materijala kao jedna od najznačajnijih podloga za proizvodnju sadnica breskve. Karakterišu ih velike razlike u osobinama poput boje pokožice, boje mesa, oblika listova…
Piše: Igor Andrejić, savetodavac za voćarstvo