Nisu sve stenice opasne, ima ih i korisnih. Međutim, štetu nanose zelena (Nezara viridula), smeđa mramorasta (Halumorpha halus) i donekle braon stenica (Coreus marginatus). Ovi insekti do nedavno nisu predstavljali veliki problem. Ima ih koji su poreklom sa ostalih kontinenata pa im je bio potreban određeni period prilagođvanja na naše agroekološke uslove.
To nas najverovatnije čeka i sa azijskom mušicom koja je već počela da pravi probleme uzgajivačima malina. Trenutno se adaptira i u narednim godinama može se očekivati još jači napad.
Stenice se pojavljuju od juna pa sve do kraja vegetacije. Ubadaju pokožicu plodova nakon čega dolazi do stvaranja sitnih okruglastih svetlih pega koje mogu da izazovu i truljenje plodova. Naročito je to izraženo na paradajzu. I plodovi voća – jabučastog, koštičavog, bobičastog, takođe gube na kvalitetu. Na listovima povrća dolazi do gubljenja hlorofila, pojave rupica ili sive mrežice na površini.
Mnogi su pokušali da suzbiju zelenu stenicu, međutim nijedan insekticid nije davao dovoljno uspeha. I to jeste najveći problem sa tim štetočinama, odnosno, to što su razvili veliku otpornost na insekticide. Oni iz grupe neonikotinoida nisu preterano efikasni kao ni oni iz grupe piretroida. Ipak, rešenje je bilo u sredstavima koja nisu otrovna. To su začini. Pojedini proizvođači upotrebili su mleveni čili i alkoholno sirće. Sam beli luk nije dao dobre rezultate dok su čili i sirće „odradili posao“.
Zapamtite, stenice luče neugodan miris koji im služi za odbranu od neprijatelja. Jedini način da ih oterate jeste da tretirate biljke sredstvima čiji miris ne podnose. Osim pomenutih začina, korisna je i nana, odnosno, menta.
Napravite dve do tri litre čaja od mente, ali ne iz filter vrećica. Pomešajte ovu količinu čaja sa sedam do osam litara vode i tretirajte tom smesom povrće. Za voće će vam trebati veća doza. Jedan od začina čije mirise stenice ne vole je i cimet. Dovoljno je da 100 grama pomenutog začina stavite u kantu od deset litara napunjenu vodom. Ostavite jedan dan, povremeno mešajte i od te količine takođe dve do tri litre stavite u prskalicu od deset litara.
Pazite, cimet je gust i morate dobro da procedite tečnost kako se ne bi začepile dizne na prskalici. Prskanje obavite tri do četiri dana nakon tretmana sa mentom. Možete prvo i cimetom pa onda mentom, svejedno je.
Postoji još mnogo kombinacija. Možete kombinovati čili i sirće sa devet odsto alkohola zajedno sa mlevenim biberom, cimetom, ljutom paprikom, belim i crvenim lukom. Kada koristite više sredstava količine nisu mnogo važne. Možete upotrebiti 50 ili 100 grama začina u kante od 10 ili 15 litara vode, ostaviti dan, dva i prskati. Najvažnije je da se njihov miris oseti u vazduhu nakon tretmana. Poželjno je to izvoditi ujutro ili uveče da pčele mogu vršiti oprašivanje. Nema dokaza o tome da one ne oprašuju (naročito povrće) ako se koriste začini za zaštitu od stenica.
Preventiva začinima lakša je kod povrtarskih vrsta. Za voće treba više i sredstava i proceđivanja zbog čega malo koji proizvođač želi da primenjuje ove prirodne preparate. Dokazano deluju na grinje i krvavu vaš (beli luk), smotavca (biber, pelin i čili), kruškine buve (crveni luk, čili, sirće), cvetojeda i osice (lukovi, čili, ljuta mlevena paprika), ali i brojne druge.
Efekat je naročito dobar ako nema kiše nekoliko dana nakon tretiranja. Može se dodati i malo piva ili jestivog ulja da se začini duže zadrže na površini.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
