PRAVOSLAVNI OBIČAJI U POMORAVLJU
Slavski kolač je po tradiciji važan deo proslave porodične slave i deo slavske trpeze. Običaj je da domaćica ispeče kolač koji zatim sveštenik u crkvi osvešta i zalije crvenim vinom. Kolač se zatim lomi u krugu porodice i svaki član dobije po deo.
A kako se mesi slavski kolač i kako izgleda slavska posna trpeza u njenom domu, otkriva nam Dijana Mihajlović iz Jagodine. Ona je članica Udruženja ,,Slatki osmeh“ iz Jagodine koje je često osvajalo pehare na gurmanskim manifestacijama širom Srbije. Udruženje se bavi i humanitarnim radom, i prihod od prodaje slatkih i slanih đakonija daje za socijalno ugroženu ili bolesnu decu.
Slavski kolač je simbol Isusa Hrista, a vino kojim se preliva kolač predstavlja njegovu krv. Slavski kolač je ukrašen određenim simbolima, a najvažnije je da se u sredinu stavljaju krst i pečati sa slovima (- IS HS NI KA – što je grčka skraćenica „Isus Hristos pobeđuje“). Jedan pečat sa slovima ide na sredinu, a četiri sa strane. Od ukrasa su tu još žito, knjiga, kukuruz i ptica. To je najznačajnije. Može i još po nešto da se stavi, ali je to već stvar mašte domaćice. Knjiga je simbol znanja i učenja, bure i grozd su simboli vina i berićetne godine, ptica je simbol slobode i zdravlja, cveće lepote i čistote, a žito napretka. Veličina kolača nije bitna. Neko napravi ukrase pa ih lepi kasnije, ja ih pečem sa kolačem. Prvo sačekam da naraste kolač pa nalepim ukrase i tako pečem. Ja uvek pravim posni kolač, bez obzira da li je slava posna ili mrsna. Voda koja se stavlja u slavski kolač je osveštana, jer nekoliko dana pre slave nama dolazi sveštenik u kuću i osveštava vodu – kaže Dijana Mihajlović.
Posna trpeza koju ja pravim sadrži domaće proizvode i naša tradicionalna srpska jela. Kao predjelo pravim posne kifle, pite sa sojom, pečukama ili kiselim kupusom, bobove pihtije, riblje štapiće. Glavno jelo može biti posna sarma ili paprika punjena pirinčem, pasulj prebranac, suve posne paprike punjene prebrancem, riba, najčešće oslić, skuša, šaran. Kao salata ide ajvar, turšija, kiseli kupus, belolučana paprika ili vitaminska salata u kojoj su narendana šargarepa, cvekla, rotkva, kupus. Kao dezert ja pravim posne sitne kolače, jer to moji ukućani najviše vole. Pravim bajaderu, oblandu, orasnice, baklavu, rozen tortu, slatku pitu od višanja ili jabuka, štrudlu sa makom ili orasima. To su sve starinski domaći kolači koji su i najlepši, bar po mom mišljenju – kaže Dijana.
Posni slavski kolač
Sastojci:
- 800gr brašna,
- 4 dl vode,
- kocka kvasca,
- kašika šećera,
- kašika belog sirćeta da bi testo bilo mekano,
- so (po želji),
- malo zejtina.
Stavi se kvasac u 2dl vode, doda se kašika šećera, kocka kvasca i sačeka se da malo nadođe. Sipa se zatim u brašno, posoli se, stavi se zejtin i ostatak vode. Sve se izmeša i mesi se da testo ne bude ni tvrdo, ni mekano. Ostavi se da naraste. Dok testo raste prave se ukrasi. U malo vode stavi se 300 gr brašna i 3 velike kašike soli, da bi ukrasi ostali beli dok se peku. Testo za ukrase treba da izgleda kao plastelin. Testo se razvuče na oko 3 mm. Ukrasi mogu da se prave modlama ili ručno kako su to nekada radile naše bake.
Zatim se kolač premesi. U šerpu se prvo stavi pletenica od testa od kog se pravi slavski kolač, zatim se stavi testo i ostavi da naraste u šerpi. Kada se testo podigne, stave se ukrasi. Oni se lepe gustom smesom od brašna i vode. Rerna se zagreje na 250 stepeni. Pre pečenja kolač mora čačkalicom da se izbuši na nekoliko mesta da bi vazduh izašao i da kolač ne bi pukao. Peče se oko 15 minuta, onda se stavi folija preko kolača, smanji se temperatura na 180 stepeni i peče se još 45 minuta. Da bi kolač bio sjajan, premaže se rastvorom od dve kašike šećera i pola dl vode, ušpinovan kao za slatko. Kada se rastvor ohladi, vruć kolač se premaže i tako dobije sjaj.
Pita sa sojom
Za ovu pitu potrebne su kore, 250 gr soje, dve veće glavice crnog luka i dva praziluka. Soja se potopi u vrućoj vodi da malo odstoji i da bi nabubrila. Luk se isprži pa se doda soja koja se pre toga dobro iscedi. Doda se jedna kesica bibera koji piti daje ukus. Za premazivanje kora, pomešaju se zejtin i kisela voda. Stavljaju se dole dve kore pa ide fil, svaka kora se poprska kiselom vodom i zejtinom. Ređa se tako dok se ne potroši sav materijal. Pre pečenja se pita iseče na kocke i prelije se zejtinom i kiselom vodom. Ostavi se desetak minuta da upije pa se peče – savetuje naša sagovornica.
Posna pita s kiselim kupusom
– Kupus se sitno isecka, stravi se u vodu da se kuva i doda malo zejtina. Treba da se kuva dva do tri sata. Iscedi se i ohladi. Posebno se isprži jedna glavica crnog luka i jedan struk praziluka, doda se začin i mleveni biber. U to se doda kupus. U pleh se ređa kora, pa fil, pa kora, pa fil dok se sve ne iskoristi. Zatim se pita iseče na kocke i stavi se da se peče – kaže naša domaćica.
Suve paprike s prebrancem
Uveče se u vodu potopi 1 kg pasulja tetovca. Ujutro prosipam tu vodu, dolijem drugu i dodam iseckane dve glavice crnog luka, lovorov list, malo bibera, posolim i kuvam. Pri kraju kuvanja napravim zapršku sa dosta luka, narendam dve šargarepe i dodam so, biber, crvenu papriku, vegetu. Pasulj i zaprška se sjedine. Suve paprike se potope u vruću vodu da omekšaju desetak minuta. Paprike se napune pasuljem, stave se u šerpu u krug, a zatim se prelije ostatak pasulja i peče se u rerni oko 20 minuta, dok pasulj ne porumeni. Najbolje je kuvati u zemljanim posudama – savetuje Dijana.
Štrudla sa makom
Za koru posne štrudle sa makom potrebno je oko 500 gr brašna tip 400, malo soli, dve kašike šećera, 40 gr kvasca, 1 dl ulja. Kvasac se stavi u 1dl mlake vode da nadođe pa se sve zamesi. Ostavi se testo da nadođe, a kada se udvostruči, podeli se na pola za dve štrudle i razvije se tanka kora, na 3 do 4 mm. Za fil se 300 gr sitno samlevenog maka pomeša sa 3 kašike šećera i 2 kašike griza, a zatim se postepeno dodaje vruća voda, da smesa ne bude ni retka, ni gusta. Stavi se preko kore. Uvije se štrudla, ostavi pola sata da poraste. Zatim se testo izbuši čačkalicom, zagreje se rerna na 250 stepeni i peče oko 40 minuta i ne smanjuje se temperatura. Posle može da se premaže istopljenim margarinom. Umesto sa makom, štrudla može da se pravi sa orasima – kaže Dijana Mihajlović.
Posne kiflice
Potrebno je 1 kg brašna, so, 1 kašika šećera, kvasac, malo ulja. To se zamesi i ostavi da naraste. Pravim loptice veličine oraha, razvlačim ih i savijam u kiflice. Napravljene kiflice stavim u pleh pa svaku premažem posnim majonezom i to stavim da se peče. Pre vađenja iz rerne, rastopi se jedan margarin, na svaku vruću kiflicu ide po kašika otopljenog margarina. Takve kiflice mogu da stoje desetak dana i dalje će biti mekane – kaže Dijana.
Piše: Jelena Lukić
