Piše: Biljana Nenković
Miodrag Jevtić Drakče iz Svilajnca vlasnik je najvećeg opanka na svetu. Iako komisija Ginisa nikada nije došla da verifikuje njegov rekord, to ga ne brine, jer ga je više napravio kao omaž porodičnom zanatu, koji je hranio i hrani generacije. Tradicija izrade opanaka u ovoj familiji duga je 70 godina i nastavlja se, jer je opančarsku radnju preuzeo unuk.
Drakčetov opanak dugačak je više od šest, a širok jedan metar. Napravio ga je pre više od deset godina. Opanak predstavlja vrhunac majstorstva starog opančara Miodraga, koji i u devedesetoj godini s ponosom predstavlja svoju neobičnu obuću. Izrada najvećeg opanka trajala je mesec i po dana, a najteže je bilo napraviti kalup za đon.
Unuk Mikica nastavio porodičnu tradiciju
-Čuo sam tada da su Kinezi napravili cipelu od pet metara, pa sam rešio da napravim opanak od šest metara, da bude malo veći. Obim čarape 7,5 metara. Prema konfekcijskim parametrima, opanak je broj 909, trebalo bi da ga obuje čovek visok nekoliko metara. Pošto takvog nema na svetu, u opanku naša porodica pije kafu i čita novine – priča ovaj stari opančar.
Njegov unuk Mikica Dimitrijević, takođe opančar, koji je nastavio porodičnu tradiciju, objašnjava još detaljnije postupak i kaže da je samo za đon utrošeno ukupno sedam goveđih koža i pride za preplet, premet i zaplet sa strane. Deda Drakče dodaje još ponešto o svojoj bogatoj karijeri.
– Ne znam koliko sam opanaka napravio za života, hiljade i hiljade. Bio sam i osnivač zadruge, a radio sam i u obližnjem Markovcu, pravio sam opanke za jednu beogradsku firmu i tu je celo Pomoravlje radilo. Bilo je tu mnogo opančara, i mladih, i starih, a ja sam vodio taj posao i pravili smo nekoliko stotina pari dnevno – seća se.
U njihovoj radnji prave klasičan srpski opanak od goveđe, svinjske i kozje kože. Đon se pravi od goveđe kože, šije se svinjskom, od koje je i kaišić, a premet i preplet su od kozje kože. Najkomplikovaniji je opanak sarajevsko polje.
Najveća cipela na svetu
Osim opanka za Ginisa, Drakče je napravio i najveću ručno pletenu cipelu na svetu – broj 300. Duga je dva metra, a za njenu izradu je utrošio 20 kvadrata kozje i goveđe kože. Rekordere je pravio iz ličnog zadovoljstva, ali najviše opanaka pravi se za prodaju. Danas su glavni klijenti kulturno-umetnička društva, kako iz Srbije, tako i inostranstva.
– Zavisi iz kojeg kraja dolaze, i zavisi za koju se koreografiju, odnosno igru koriste. Trenutno radimo oko 25 vrsta opanaka. Za mene je najzahtevniji šumadijski opanak, jer za njega treba najviše vremena. Nije najteži da se uradi, ali treba baš dosta vremena. Otišli su iz ove radionice opanci svuda po svetu: od Amerike, Kanade, Evrope, Rusije, Azije. Čak su otišli i za Južnoafričku Republiku i Australiju – kaže Drakčetov unuk Mikica Dimitrijević.
Zanimljivo je da, pored brojnih domaćih i stranih političara, opanke iz Drakčetove radnje imaju i Dmitrij Medvedev, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije.
Zanatlije opet na ceni
Roditelji su ga kao dvanaestogodišnjaka dali na zanat, a kada ga je završio, iz rodnog Burovca preselio se u Svilajnac i otvorio radnju.
-Zanatlije su tada bile na ceni. Moguće je da to vreme opet dolazi. Moji unuci su se školovali, ali su ipak došli kod mene na zanat. Shvatili su da ovde može više da se zaradi – priča Drakče.
I sa svojih 86 godina zna da pripomogne u opančarskoj radnji kada se nagomilaju porudžbine. Priznaje da, kada je pre više od sedam decenija uplovio u opančarske vode, nije ni slutio da će svi njegovi naslednici, uključujući i najmlađeg, praunuka Stefana, da nastave porodičnu tradiciju. Kroz njegovu radionicu prošli su brojni političari, naročito tokom predizbornih kampanja, pa čak i delegacija ruske ambasade. On im je pravio opanke sa stranačkim amblemima.
