POVRATAK „PRAVOG“ PARADAJZA
U Srbiji se godišnje proizvede oko 150.000 tona paradajza, a najviše se gaje i jedu hidridni paradajzi od uvoznog semena. U opticaju je oko 50 sorti ovog omiljenog povrća. Poljoprivrednici se odlučuju za hibride zbog dobrog prinosa i ujednačenih plodova, kakve tržište traži.
Međutim, u poslednje vreme kupci biraju nešto drugačiji paradajz, kao što su volovsko srce, varijeteti pink paradajza ili šljivara. U pitanju su manje poznate sorte, koje polako osvajaju kupce svojim kvalitetom. Njihova proizvodnja je skromna i mogu se naći samo kod malih proizvođača, koji viškove sa svojih imanja i iz plastenika iznose na pijace.
Karakteriše ih otpornost, kvalitetni i izdržljivi plodovi, slatko meso i visok sadržaj suve materije. Podjednako su traženi za svežu upotrebu i za pripremu zimnice. Manje poznate sorte nemaju mnogo vode, niti komore unutar ploda prepune soka, a podsećaju i vraćaju nas u ona vremena kada smo voleli ukus paradajza, koji smo brali sa struka i odmah jeli u bašti – kaže povrtar Živojin Antić iz Ćuprije, koji se decenijama bavi uzgojem starih i retkih sorti paradajza.
Antić navodi da je tržište u proteklih nekoliko decenija naviknuto na uniformisane plodove, jednakih dimenzija, bez fleka i pukotina. Stare sorte su u tom ratu izgubile bitku. Srećom, došlo je vreme da je „neugledan“ plod ponovo na ceni, dodaje on.
Moravac
Sorta moravac dobijena je unakrsnim oprašivanjem volovskog srca „krompirov list“ i džinovskog jabučara. Ovo je prva sorta Živojina Antića iz Ćuprije. Delimično po obliku ploda podseća na džinovski jabučar, a drugim delom na volovsko srce.
– Kod peteljke ima karakteristične brazde. Plodovi su izuzetno krupni, crveno- narandžaste boje i odličan je za salate i kuvanje. U komorama nema previše soka, ali u „srcu“ daje nežno i bogato meso. Sadi se položeno i vodi na dve grane, zbog osobine da lako i brzo uzima azot iz zemlje. Cilj mi je bio da ukrštanjem dobijem poboljšane verzije starih sorti, a ovaj je sladak i sočan, pa mislim da sam uspeo u svojoj zamisli – kaže Antić.
Volovsko srce
Ovo je stara bugarska sorta, koja je ponovo u modi. Plodovi su neravnomerni i variraju od 100 grama, pa čak do jednog kilograma. Kod peteljke ima brazde i neravnine, a kod netretiranog često i pukotine. Plodovi su svetlocrvene boje, srcolikog oblika. Koristi se za salate, a zbog bogatog mesnog dela i za pravljenje sokova i kuvanje.
Pink
Ova sorta ima više varijeteta – rok, flamingo, džez, a najneobičnija je Pink accordion za punjenje. Sorta je ranostasna, pogodna za uzgoj na otvorenom, daje veliki prinos i ukusom podseća na volovsko srce. Ima tanku pokožicu nežno roze boje i sočno meso slične nijanse. Pink džez je sorta čiji je tvorac veliki ljubitelj starih sorti Fred Hempel. Reč je o takozvanom biftek tipu paradajza, veoma dekorativnom i rodnom. Prosečna težina plodova je pola kilograma.
Pink čudovište
Iz Rusije je stiglo pink čudovište, paradajz fine roze boje sa izuzetno krupnim plodovima, od 700 grama pa do 1,5 kilograma. Karakterističan je po ravnomernom sazrevanju plodova, čija je pokožica izuzetno tanka, a meso ukusno, mirisno i konzistentno. Odličan je za svežu upotrebu i za zimnicu. Rano dospeva za berbu i otporan je na većinu bolesti.
Indigo roze
Slatka i aromatična sorta paradajza, koja se baš retko gaji kod nas, uprkos tome što je izuzetno zdrav. Karakterističan je po tome što nezreli plodovi, koji su nešto krupniji od čerija, imaju indigo – ljubičastu boju. Tek kada sazreju poprimaju roze – ljubičastu nijansu, a meso je crvene boje. „Šarenu“ boju dobijaju ako je plod izložen suncu. Naučnici su istraživanjem došli do podatka da u njemu ima više likopena i vitamina C, nego u drugim vrstama paradajza.
Otporan je na plamenjaču i većinu drugih bolesti. U jesen, kada ostale sorte već završavaju svoju vegetaciju, ovaj paradajz još uvek rađa. Otporan je na hladnije vreme i nije uočeno pucanje plodova. Raste u grozdovima. Seje se u aprilu u tople leje, a u maju može da se iznese napolje. Prijaju mu osunčane pozicije.
Indigo roze
Slatka i aromatična sorta paradajza, koja se baš retko gaji kod nas, uprkos tome što je izuzetno zdrav. Karakterističan je po tome što nezreli plodovi, koji su nešto krupniji od čerija, imaju indigo – ljubičastu boju. Tek kada sazreju poprimaju roze – ljubičastu nijansu, a meso je crvene boje. „Šarenu“ boju dobijaju ako je plod izložen suncu. Naučnici su istraživanjem došli do podatka da u njemu ima više likopena i vitamina C, nego u drugim vrstama paradajza.
Otporan je na plamenjaču i većinu drugih bolesti. U jesen, kada ostale sorte već završavaju svoju vegetaciju, ovaj paradajz još uvek rađa. Otporan je na hladnije vreme i nije uočeno pucanje plodova. Raste u grozdovima. Seje se u aprilu u tople leje, a u maju može da se iznese napolje. Prijaju mu osunčane pozicije.
Šljivar
Čim se pojavi na tezgama, odmah se rasproda. Ime je dobio po obliku koji podseća na šljivu. Nažalost, retko ko ga gaji. Postoji stara autohtona sorta koja podseća na veći čeri. Ukusan je i pikantan, balansiranog odnosa šećera i kiselina. Koristi se za salate, ali češće za ostavljanje zimnice. Postoji verovanje da je na našim prostorima bio primaran u baštama, te da su se jabučar, pomoravac i ostale sorte, pojavile tek kasnije.
U novije vreme sadi se italijanska sorta šljivara roma. Radi se o žbunastoj sorti, koja se ne vezuje i ne zalamaju se zaperci. Može da se gaji i na otvorenom i podogan je za industrijsku preradu. Italijani ga koriste za pravljenje čuvenog pelata.
Oplaka ili opalka
Ovo je stara poljska sorta paradajza, karakteristična je po plodu dužine oko 15 centimetara, a upola manjeg obima, pa više podseća na papriku, nego na paradajz. Najmesnatija je od svih sorti, a unutra se nalazi tek desetak semenki. Koristi se za pravljenje kečapa i sosova, ali i za salate zbog slatkog i prefinjenog ukusa. Seje se od februara do kraja aprila u mešavini treseta, peska i pregorelog stajnjaka. Pikira se 20 dana posle setve. Ako se uzgaja u plasteniku, potrebno je veštačko oprašivanje. Zbog izuzetno malog obima proizvodnje, gotovo uvek, u odnosu na druge sorte, dostiže najvišu cenu na pijacama.
Džinovsko srce
Ova sorta takođe je nastala u Ćupriji ukrštanjem jabučara i volovskog srca sa klasičnim listom. Sorta je veoma rodna i otporna, jakih grana. Daje plodove težine preko 1,3 kilograma. Na jednoj rodnoj grani može da se nađe i preko 5 kilograma paradajza.
Noseće grane su izuzetno jake i ne pucaju. Raspored plodova je pod 90 stepeni i nema savijanja grana. Ova sorta nastala je uz pomoć džinovskog jabučara, koji sam počeo da gajim po organskim principima pre 35 godina, od semena koje mi je ostavila baka Milosava – seća se naš sagovornik.
Piše: Biljana Nenković
Foto: Shutterstock
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
