Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Stare sorta voća na jugu Srbije pred nestajanjem

Stare sorta voća na jugu Srbije pred nestajanjem

1846

Kako sada stvari stoje, samo zahvaljujući tome što su opevane u pesmi, kruške “karamanke” ostaće upamćene za buduće generacije. I pored svoje otpornosti i dugovečnosti ova stara sorta, kao i sorte jabuka i bresaka, su pred nestajanjem jer ne postoji ozbiljnije gajenje, već se mogu naći pored okućnica kao čuvari našeg “genetskog zapisa”.

Vitomir Igić iz Donjeg Matejevca kaže da su „karamanke” verovatno doneli turski osvajači, ali da im naše podneblje izuzetno prija i da on zna za neka stabla stara i više od 100 godina.

– Posadio sam desetak stabala na mom imanju, a kao podlogu koristio sam divlje kruške koje donosim sa planine. Trudim se da sačuvam i stare sorte bresaka i to „vinogradarke”. Vinogradarstvo je ovde nestalo, ali zato imam desetak sorti „vinogradarki” sa belim i žutim mezokarpom, pa čak i sa potpuno crvenim – kaže vremešni Vitomir.

– Pre svega sam čuvar starih sorti. Imam genetski materijal, ali je potrebno da iza toga stane institucija. Meni je to više radoznalost i želja da se sačuva – priča Vitomir koji razume zašto mladi beže od zemlje jer je svestan da je „teško opstati kao poljoprivrednik”.

Šumatovka je izdržljiva

Tanja Živković, savetodavac za voćarstvo pri PSSS Niš, potvrđuje da su stare sorte u prošlosti bile veoma zastupljene na teritoriji naše zemlje, a da se danas retko sreću u voćnjacima.

– Uglavnom se mogu naći pojedinačna stabla na okućnicama. Prednost gajenja starih sorti je zbog njihove otpornosti na bolesti i vremenske neprilike, pa su pogodne za organsku proizvodnju – kaže savetnica koja staru jabuku „šumatovku” opisuje kao jednu od najstarijih sorti jabuke na našim područjima.

– Plodovi šumatovke su izdržljivi i njihov kvalitet raste dugim čuvanjem. Mogu se čuvati sve do maja meseca, a tokom skladištenja postaju sve sočniji i još prijatnije arome. Zbog svoje čvrstine plodovi su vrlo transportabilni. Sazreva krajem oktobra. Cveta srednje rano, rađa obilno. Plodovi su sitniji (50-80grama), osvežavajućeg ukusa. Boja pokožice je zelenkasto-žućkasta, a većina ploda je prekrivena rumenilom. Pokožica je sjajna i srednje tanka. Meso ploda je belo, nakiselog ukusa, čvrsto, sočno i ima izrazito prijatnu aromu. Ova sorta smatra se savršenom za industrijsku preradu, uglavnom za pripremu sokova od jabuka ili jabukovače. Sorta jabuka šumatovka je otporna na čađavu krastavost, dosta otporna na sušu i mraz, te i u nepovoljnim uslovima daje bogat rod – opisala je savetnica šumatovku za „Dobro jutro“.

Prva petrovača

 Naša sagovornica podseća i na petrovače, najranije letnje jabuke domaćeg porekla.

– Težina ploda iznosi od 40 do 50 grama. Oblik ploda je okruglasto – kupast. Pokožica je slamasto-žute ili crvene nijanse. Peteljka na plodu je tanka, srednje dužine i povijena. Plodovi jabuke petrovače su sočni i slatki, prelepog mirisa. Sazreva krajem juna pa sve do jula, do Petrovdana. Petrovača je dosta otporna na delovanje štetočina, bolesti i nepovoljne klimatske uslove. Takođe, može uspevati na većini zemljišta, pa se zato u prošlosti uzgajala u skoro svakom domaćinstvu – objašnjava Tanja Živković.

Stara karamanka

 Kruške karamanke su veoma stara sorta koja sazreva u drugoj polovini avgusta. Plodovi su dosta krupni, meso ploda je izuzetno ukusno i sočno, slatko nakiselog ukusa, prijatne arome. Može se čuvati u skladištima 2-3 nedelje. Dosta je otporna na bolesti, mrazeve (cvetni pupoljci izmrzavaju tek na -25˚C) i sušu, toplotne udare i vruć vetar. Nije joj potrebna hemijska zaštita. Ono što je značajno je da ne mora imati oprašivače.

– Za razliku od domaće karamanke poreklo kaluđerke vodi iz Francuske. Otporna je na mrazeve, sušu i štetočine, a delimično otporna na čađavu krastavost. Njena skladišna sposobnost je dobra – plodovi se dugo čuvaju. Plod je krupan do vrlo krupan, izduženog oblika. Pokožica je debela, žuto-zelene boje sa svetlim tačkicama, a često se na njoj javi i smeđa crta ili lagano udubljenje. Meso ploda je sočno, ali siromašno kiselinama i bez posebne arome. Sorta je rano zimska, te sazreva početkom oktobra, a cveta srednje rano. Njeni oprašivači su Krasanka Trevuša, Hardijeva – rekla je savetnica Tanja Živković.

Budimka rađa obilno

Što se tiče budimke, još jedne autohtone sorte, i ona rađa obilno i sklona je alternativnoj rodnosti.

Plod je srednje krupan. Ima kratku i debelu peteljku, pa je često opadanje pred berbu. Osnovna boja je zeleno-žuta, a dopunska boja je svetlocrvena (slabo obojena). Meso je beličasto-zelenkasto, čvrsto ali omekšava vremenom, srednje je sočnosti, slatkastog ukusa, slabe arome. Karakteristično je to da ne dolazi do truljenja na mestu udara već do oplutnjavanja. Dobro se čuva do kraja aprila. Čuvanjem se poboljšava kvalitet. Osetljiva je prema čađavoj krastavosti.

Zanimljiva je kruška lubeničarka, ima tamnocrveno meso koje podseća na lubenicu. Sazreva od polovine do kraja avgusta, a rađa dobro i redovno. Plod je srednje krupan, kruškastog oblika. Meso je svetlocrveno, sočno, slatko-nakiselo, prijatne arome. Kad počne da prezreva, gnjili i gubi karakterističnu crvenu boju, ali je i tada prijatno za jelo.

Piše: Daliborka Alihodžić

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.