Zamislite da su vam za flašu kuvanog paradajza potrebna svega dva ploda prosečne veličine. Ili, za salatu za jednu četvoročlanu porodicu potreban vam je samo jedan paradajz. Živojin Antić iz Ćuprije dokazuje i pokazuje da je u oba slučaja ključna – sorta. On je zaljubljenik u stare i retke sorte u biljnoj proizvodnji, te se u njegovoj hobi bašti, koja „preti“ da postane ozbiljno profitabilna, našao i skoro zaboravljeni jabučar. I ne samo on.
Živojinov ponos svake sezone su krupni, mesnati plodovi jabučara. U plastenik skromnih dimenzija dospeo je pre 15 godina igrom slučaja i zbog znatiželje, a danas ovaj poljoprivrednik, još uvek hobista, pokušava da vrati staru slavu sorti, koju smo decenijama masovno proizvodili, dok je nisu zamenili hibridi.
Seme iz bakinog kredenca
-U kredencu svoje tek preminule bake pronašao sam bočicu od „bensedina“ punu semenki. Bio sam znatiželjan šta je unutra i posejao sam ih. Iznikao je jabučar. Odmah, već prve godine, dobio sam krupne zdrave plodove, bez trunke hemije. Bio sam oduševljen rezultatom, ali sam se i setio da su ljudi na našim prostorima nekad gajili uglavnom jabučar zbog njegovih odličnih karakteristika. Tako mi je baka i ne znajući posthumno ostavila bogatstvo u kojem danas uživam. Istovremeno imam i misiju. Želim da ovu sortu rehabilitujem i dokažem da je nepravedno potisnuta – kaže Živojin Antić.
Ova sorta može da se uzgaja kao hibrid, ali Živojinova tajna je u isključivo organskom prihranjivanju. On koristi koprivu i gavez. Te biljke su bogate kalcijumom, kalijumom, magnezijumom, bakrom, cinkom i selenom, i odlične su za prihranu paradajiza. Ponosno ističe da u njegov plastenik nije ušla ni trunka pesticida ili herbicida i da su plodovi isključivo organski.
