Na teritoriji Nišavskog okruga nije u potpunosti ispunjen plan jesenje setve ozime pšenice i ostalih ozimih strnih žita a ni blaga zima ne ide joj u prilog jer nosi izazove na koju ratari prema rečima stručnjaka moraju da obrate pažnju.
– U narednom periodu treba obratiti pažnju na eventualnu pojavu bolesti, štetočina i korova. Posebno će korovi doći do izražaja u kasnijim fazama razvića u usevima koji nisu adekvatno ishranjeni, posebno azotom, a takvi će usevi i biti naročito podložni delovanju mnogih bolesti, posebno kada se uzme u obzir da je zima bila blaga i da su ostaci bolesti i štetočina mogli da prezime. Već su nekvalitetno posejane parcele vrlo zakorovljene i ukoliko je to praćeno slabijim biljkama pšenice, sigurno da će konkurentnost biljaka pšenice sa korovima biti veća, zastita od korova biti teža i treba joj pokloniti punu pažnju. Na parcelama su primećene štete prouzrokovane glodarima tokom dosadašnjeg perioda – ukazuje dr Saša Stanković iz PSSS Niš.
Nepovoljni uslovi za jesenju setvu, najpre suša u periodu jesenje setve i nemogućnost da se uđe raspoloživim mašinama na parcelu i poseje na vreme, zatim dugi kišni periodi, neraspoloženje proizvođača za setvu zbog pada cene merkantilne pšenice u odnosu na predhodnu godinu, razlozi su što je bar 15-20% površina manje u odnosu na višegodišnji prosek.
– U najvećem obimu setva jesenjih strnih žita obavljena je krajem novembra početkom decembra, sejalo se čak i januara. Skoro čitavog novembra bile su dobre padavine čime je nemoguće bilo sejati. Proizvođači koji su imali predkulturu pšenici ranije vegetacije ili raspolagali jačim mašinskim parkom uspeli su da isapoštuju optimalne rokove setve. Međutim, i ovi usevi su tek u drugoj polovini novembra krenuli sa nicanjem. Većina useva nicalo je krajem decembra ili tek u skorije vreme kad su krenule više temperature i kad je prošao period ledenih dana tokom januara. Tokom januara bilo je par dana sa ekstremno niskim temperaturama od oko -8 do -12 0C. Srećom nije bilo nekih šteta po biljke ni izmrzavanja – navodi Stanković i ukazuje da je izvestan procenat semena je plitko usejan ili je ostao pri površini. Posle ledenih dana i pomenutih ekstrema temperatura ove biljke koje su pliće ukorenjene ili nikle pri samoj površini zemljišta stradale i trebalo je u takvim uslovima pripreme zemljišta povećati normu setve.
– Ovi usevi su neujednačeni, retki zbog izmrzavanja plitko posejanih i ukorenjenih biljaka, bledi zbog nedovoljne količine primenjenih NPK đubriva u jesenjoj setvi. Na parcelama gde je odrađena kvalitetna agrotehnika imamo odlične sklopove biljaka, dobar izgled i dobru kondiciju biljaka. Većina useva ozime setve iz optimalnog roka setve su u fenofazi bokorenja ili početka bokorenja. Najveći deo useva ozime setve je kasnije posejan i ovi usevi su u fenofazama 2-3 lista. Usevi koji su dobro startno nađubreni ili sejani na njivama gde je zaoran stajnjak zahvaljujući povoljnoj vlažnosti su jaki i jako zeleni deluju i dobro uhranjeni. Sa odmicanjem vegetacije i daljim porastom i razvićem biljaka, sve više će se primećivati razlika u usevima zavisno od primenjenog đubrenja i uopšte kvalitetno primenjene agrotehnike u proizvodnji. Uvek se na kraju ostvari ona stara izreka „Ko je kako sejao, tako će i požeti“. Setvu na teritoriji nišavskog okruga je odlikovala slabija primena mineralnog đubriva i značajan izostanak deklarisanog semena u setvi. Sve to će uticati na smanjenje otpornosti biljaka na bolesti, na jačinu i ujednačenost biljaka, na ujednačeno proticanje svih fenofaza razvoja i na kraju na sam prinos – ističe naš sagovornik.
Piše: D. Alihodžić
