Na teritoriji Nišavskog okruga kukuruz je posejan na oko 35-40000ha, što je na nivou višegodišnjeg proseka površina pod kukuruzom za ovo područje. Usevi kukuruza na teritoriji Nišavskog okruga su od fenofaze kraja oplodnje i početka formiranja zrna, do fenofaze kraja mlečne zrelosti.
– Zbog dugotrajne suše i perioda vrlo visokih temperatura od preko 40 stepeni usevi kukruza veoma loše izgledaju i zabrinjavaju poljoprivredne proizvođače ovih krajeva kao i proizvođače čitave Srbije. Period velikog broja tropskih dana sredinom jula nastaviće se i tokom avgusta meseca i po najavama trajaće bar 15-20 dana. Pojedini tereni i usevi kukuruza dobili su solidnu količinu padavina tokom predhodne sedmice, međutim malo je površina dobilo potrebnu vlagu koja je tada, a i sada preko potrebna za useve kukuruza. Na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava, nižim terenama, u dolinama, kukuruz je na mnogim parcelama prestao sa vegetacijom – ukazuje Saša Stanković, savetodavac iz PSSS Niš.
Stanković dodaje da negde usevi kukuruza nisu ni formirali zrno, i već se sa sigurnošću može konstantovati da prinosa i neće biti. Usevi kukuruza se još uvek dobro drže na višim terenima i na zemljištima težeg mehaničkog sastava, u retkom sklopu useva i na duboko uzoranim njivama tokom jesenjeg perioda, sa potrebnom količinom najbitnijih elemenata mineralne ishrane, odnosno optimalnim nivoom đubrenja.
– Stanje useva kukuruza uglavnom zavisi i od grupe zrenja i rokova setve. Usevi koji su ranije posejani, ranijih grupa zrenja, koji su u fazu cvetanja, oplodnje i formiranja zrna ušli pre nailaska pomenutog tropskog talasa, dobro su se oplodili, formirali zrno i mogu se očekivati kakvi takvi prinosi. Optimalni nivoi agrotehnike omogućili su da usevi na dobrim parcelama, na zemljištima težeg mehaničkog sastava sačuvaju lisnu masu, na vreme se oplode i na dalje nalivaju zrno. U suprotnom, može se videti na terenu da je lisna masa, uglavnom, izgubila fiziološku funkciju, da su listovi izgoreli i da su biljke pri kraju vegetacije. Neki takvi usevi kukuruza neće imati prinose.
Procene stručnjaka su da će bar 15% useva ostati bez prinosa. Na preostalim površinama procene su da će pad prinosa biti 30-70%. Dobro bi bilo da u narednih nekoliko dana padne bar 20-25mm/m2 kiše.
– Međutim, prema dugoročnim najavama za deo jugoistočne Srbije nema skorije najave kiša što preti da značajno ugrozi ovogodišnji rod kukuruza na terenima Nišavskog okruga. Ima parcela gde su usevi u zaista dobroj kondiciji, gde su formirani i dobri sklopovi biljaka i dobri klipovi sa zasad solidnim zrnom. Kod ovakvih useva presudna je kvalitetno sprovedena agrotehnika uz eventualno prisustvo padavina u najvažnijim fenofazama razvoja. Kasniju setvu i kasniji ulazak u cvetanje i oplodnju, uglavnom prate slabija oplodnja, slabo nalivanje zrna, što će i kod nešto boljih useva u odnosu na one gde neće biti prinosa, uticati na značajno niži rod kukuruza – ističe naš sagovornik.
Od početka setve postojali su povoljni uslovi za vegetaciju kukuruza. Na većini parcela usevi kukuruza dobro su nikli, formirali dobar sklop biljaka, imali do početka žetve pšenice, do kraja prve dekade jula povoljan raspored padavina.
– Već se dugo godina unazad pominje suša, najavljuju tokom najkritičnijih delova vegetacije kukuruza vrlo visoke temperature koje prete da ugroze stabilnost roda kukuruza ovih krejeva. Da je proizvodnja kukuruza u suvom ratarenju, pogotovu na terenima gde je zemljište lakšeg mehaničkog sastava nemoguća bez navodnjavanja. Treba očekivati sušu svake godine u najbitnijem delu vegetacije kukuruza, retke su godine sa povoljnim rasporedom padavina ZA KUKURUZ, koje znaju često da zavaraju proizvođače. Proizvođači postignu dobre prinose u takvim godinama, pa se osokole da gustom setvom, sa manjim intenzitetom đubrenja dobiju dobre prinose. Zbog toga se sugerisalo stalno ratarima ovog kraja da prema kvalitetu svog zemljišta, kvalitetu primenjenog nivoa arotehnike, mogućnosti navodnjavanja, prilagode gustinu setve na parcelama. Izbor hibrida, nivo đubrenja, sadržaj humusa u zemljištu, gustina i vreme setve, dubina i vreme osnovne obrade zemljišta, su najbitne agrotehničke mere čija primena na potrebnom nivou treba da omogući bolju tolerantnost useva kukurza na ekstremne vremenske prilike, sušu i visoke temperature – rekao je savetnik.
Tekst: D. A.
