Od osoke do mikrobiologije
Svi koji gaje biljke, makar i u saksijama, znaju da će bolje napredovati ako im se supstrat oplemeni nekim đubrivom. Podsetićemo da se đubriva dobijaju prirodnim ili veštačkim putem, i da sadrže određene biogene elemente neophodne za razvoj biljaka, u obliku koji je biljkama lako pristupačan za ishranu. Postoji više vrsta i podela ovih hraniva, a najčešće korišćena je podela na organska i mineralna.
Poslednjih godina, kako se o proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane sve više vodi računa, organskim đubrivima se poklanja sve veći značaj. Među njima najpoznatiji je stajnjak, proizvod domaćih životinja. Kako je na našim prostorima sve manje stoke, a samim tim i stajnjaka, pronalaze se alternative. To znači da stajnjak nije jedino organsko đubrivo. Ima ih mnogo, a na našim prostorima ne proizvode se i ne koriste sva poznata u svetu. Naše njive mogu da se obogate organskom materijom kroz stajnjak, tečni stajnjak, osoku, treset, kompost, gradski mulj, razna zelenišna đubriva, mikrobiološka đubriva, gvano kao i razna organsko-mineralna đubriva.
Sva ona popravljaju strukturu i kvalitet zemljišta, obogaćuju ga hranivima, podižu nivo humusa.
Tečni stajnjak
Obično se koristi bez ikakve obrade, rasturanjem cisternama po njivi i na ovaj način se može zagaditi okolina.
Gradski mulj
Potiče iz otpadnih voda u kojima se nalaze fekalije kao i prljave vode iz stanova i industrije. Mulj se izdvaja prečišćavanjem tih voda, suši se kako bi zadržao 50 % vode, a zatim se kompostira. Loše osobine ove smese su u tome što često sadrži velike količine teških metala kao i cezijum koji je u većim dozama izuzetnio toksičan. Međutim, u njemu su izvesne količine korisnih mikroelemenata, pre svih cink, molibden i mangan.
Treset
Prirodna je tvorevina koja nastaje kada se organska materija biljnog porekla nagomilava u uslovima velike vlažnosti. Po mestu nastanka postoje visijski, nizijsaki i prelazni. Visijski treset nastaje u višim predelima u uslovima povećane vlažnosti i niskih temperatura, a glavnu masu čine mahovine i smrča i breza. Kisele je reakcije i slabo se razlaže. Uglavnom se koristi kao prostirka. Nizijski treset nastaje u rečnim dolinama u uslovima prekomerne vlažnosti koja najvećim delom potiče od podzemnih voda. Slabo je kisele reakcije do neutralne, dobro se razlaže, a koristi se za đubrenje njiva. Prelazni treset se stvara u brdskim predelima i po razložnosti je bliži visijskom, a po sastavu nizijskom tresetu.
Organo-mineralna đubriva
Nastaju spajanjem organske i mineralne materije i zato imaju dosta prednosti u primeni. Mineralne materije se vezuju u organo – mineralne komplekse i tako se sprečava njihovo učvršćavanje. Mogu biti na bazi industrijskih otpadaka (organska materija su riblje, koštano i krmno brašno), treseta i uglja.
Kompost
To je smeša organskih otpadaka iz domaćinstava, gazdinstava i industrije koji, kada ih mikroorganizmi prerade, služe kao đubrivo.
Zelenišno đubrivo
To su ustvari biljke koje se na određenoj parceli gaje da bi se zaorale i time zemljište obogatile organskom materijom i azotom. Kao biljke za zelenišno đubrivo mogu da se iskoriste i korovi, pod uslovom da nisu u fazi semena, žetveni ostaci… Pri ovom načinu đubrenja treba rasturiti do 50kg/ha uree, kako ne bi došlo do azotne depresije u zemljištu. Organske materije ne bi trebalo zaoravati na jako kiselim zemljištima, jer se tada slabo razlažu. Ova đubriva se ravnomerno rasturaju po površini i njihova primena je dosta jeftina.
Mikrobiološko đubrivo
Reč je o sojevima mikroorganizama koji se gaje na posebnim supstratima, tresetu ili agar-agaru i unose u zemljište direktno, ili kao kvržične bakterije, zajedno sa semenom. Mikrobiološka đubriva, odnosno biopreparati, razlikuju se od svih ostalih hraniva po tome što se njima u zemljište ne unose određene organske ili mineralne materije za ishranu biljaka, nego određene kulture mikroorganizama koje svojim aktivnim radom treba da učine biljkama dostupnim sva hraniva u tlu. Vrste mikrobioloških đubriva koje su dobile svoju praktičnu primenu su nitragin, azotobekterin, fosfobakterin, silikobakterin, humivorin i mikorizin.
Osoka
Predstavlja tečne ekstremente domaćih životinja koje ne upije prostirka, U njen sastav ulazi i voda kojom se čiste staje. Skuplja se u posebnim jamama – osočarama. To je u stvari NK đubrivo u kojem su svi elementi direktno pristupačni biljkama i to u prvoj godini korišćenja. Na đubrenje osokom odlično reaguju livade i pašnjaci.
Stajnjak
Najstarije organsko đubrivo koje nastaje mešanjem čvrstih i tečnih ekstremenata domaćih životinja i prostirke. Postoji više vrsta stajnjaka čije ime i način primene govore o njegovoj starosti. Razlikuju se sveži stajnjak – u njemu je prostirka još nerazložena i ona se ne razlikuje od one pre prostiranja, poluzgoreli stajnjak – procesi razlaganja još traju sačuvano je 80 % organske materije dok se 20 izgubilo, zgoreli stajnjak – prostirka se ne razlikuje od mase đubriva koja je crne boje. Težina se smanjila za polovinu, pregoreli stajnjak – masa je slična humusu i čini samo 25 procenata od početne težine.
Piše: Svetlana Mujanović
