Iako temperature postaju sve niže i temperaturne oscilacije osetnije, radova u bašti ne manjka, pojedine povrtarske kulture se seju upravo u ovom mesecu. Kako svakoj od njih obezbediti optimalne uslove za setvu i razvoj?
Piše: Tanja Prolić
Nastupio je septembar, mesec kada se opraštamo od leta i dočekujemo treće godišnje doba – jesen. To je mesec ubiranja plodova – paprike, kornišona, paradajza, plavog patlidžana, boranije, kasnih sorti jabuka, kruške, lešnika, oraha, kao i brojnih sorti vinove loze. Međutim, iako temperature postaju sve niže i temperaturne oscilacije osetnije, radova u bašti ne manjka. Pojedine povrtarske kulture seju se upravo u ovom mesecu.
Septembar je pravo vreme za setvu salate za zimsku proizvodnju, zdravog spanaća, kao i drugog zelenog povrća kao što su rukola, blitva i matovilac. Sredinom septembra možete posejati i rotkvice u svojoj bašti. Kako je svakoj biljnoj kulturi za pravilan rast i razvoj potrebno obezbediti optimalne uslove, mi vam dajemo vodič za uspešnu setvu i negu svake od navedenih kultura. Uz samo malo rada i truda, možete uživati u zdravim i sočnim plodovima iz svoje bašte.
Zelena salata
Da li ste znali da je ovo najčešće gajeno povrće na svetu? Ovo i ne čudi, imajući u vidu da se može gajiti tokom čitave godine, kao i činjenicu da ima veoma kratak vegetacioni period, te vrlo brzo možemo uživati u ukusnom i zdravom lišću ove jednogodišnje biljke iz familije glavočika. Ona je vrlo čest izbor „urbanih“ baštovana, to jest svih onih koji su se opredelili za uzgoj biljaka na terasama ili krovovima zgrada.
Zelena salata ili Lactuca sativa L. za zimsku proizvodnju se seje od polovine septembra do polovine oktobra. Kako ona ne voli preveliku toplotu (seme niče na temperaturi od 15 do 20 stepeni, a iznikne za dva do četiri dana, optimalna temperatura nakon nicanja je oko 12 stepeni), ovo je odličan period sa setvu zelene salate. Važno je takođe znati da su temperature preko 20 stepeni, naročito ako su zemljište i vazduh suvi, nepovoljne za prinos jestivog dela zelene salate.
Odabir odgovarajuće sorte za određeni period gajenja jedna je od ključnih stvari za uzgoj zelene salate. Razlog leži u tome što, ako bismo na primer posejali prolećnu sortu u ovom periodu, zelena salata uopšte ne bi zavila glavicu, a, ako bismo na proleće ili u leto gajili neku zimsku sortu, ona bi vrlo brzo obrazovala cvetno stablo. Tokom jesenjeg perioda najbolji izbor je puterica.
Kada je o zemljištu reč, najbolji izbor su humusna i ilovasta zemljišta koja ne oskudevaju s hranivima i lako pristupačnom vodom. Važno je da zemljište zadržava vlagu, to jest, da se ne suši brzo. Izbegavajte siromašna, teška i kisela ili alkalna zemljišta. Optimalna rN vrednost zemljišta iznosi od 6,5 do 7,5.
Kao pretkultura, zelenoj salati odgovara svo povrće koje se đubrilo stajnjakom, kao što su paradajz ili kupusnjače. Seje se u kontejnere – setva svakog semena posebno u jednu ćeliju kontejnera, ili u kocke – u zemlju se stavlja po jedno seme u kocku natopljenu vodom, a zatim prekriva tankim slojem peska. Zelena salata zahteva dosta svetlosti i vlage, kako bi glavica bila optimalnog kvaliteta. Idealna relativna vlažnost vazduha iznosi 75 do 85% , a zemljišta 70 do 75%. Potrebno je zalivanje 3 do 4 puta nedeljno, najvažnije je da kocka ili zemlja u kontejneru nikad ne budu suve na dodir.
Rukola
Rukola je sve više zastupljena u kuhinjama, što i ne iznenađuje, imajući u vidu ukus njenog lišća, kao i bogatstvo vitaminima. Obiluje vitaminom C, vitaminima B kompleksa, pektinom, karotenom, fosforom, gvožđem, kalcijumom, kalijumom, magnezijumom, kao i bakrom. Međutim, to nije jedini razlog sve veće popularnosti ove biljke. Kao i gorenavedena povrtarska kultura, brzo pristiže na berbu (za oko 40 dana), a može se sejati od februara do septembra, u više navrata. Važno je znati da je najveći neprijatelj ove biljke insekt buvač.
Najbolji period za setvu rukole je prvih 10 dana septembra. Njeno seme je vrlo sitno, masa 1.000 semena iznosi svega 15 grama. Obrada zemljišta za rukolu se ne razllikuje od obrade zemljišta prilikom uzgoja bilo kod drugog zelenog lisnatog povrća. Osnovna obrada se vrši na dubinu od 20 centimetara, a predsetvena priprema je vrlo bitna, upravo zbog činjenice što ima veoma sitno seme. Seje se na dubinu od 0,7 do 1 centimetar. Razmak između redova treba da iznosi od 15 do 30 centimetara, a razmak između biljaka 5 do 10 cm. Niče za svega nekoliko dana. Za hektar zemlje biće neophodno 1,5 do 2 kilograma semena rukole.
Iako uspeva na različitim tipovima tla, najbolje joj je obezbediti bogato zemljište koje zadržava vlagu, odličan izbor su laka peskovita i srednje teška zemljišta rN neutralne ili alkalne reakcije.
Odlučite se za delimično zasenjeno mesto. Ima skromne zahteve za toplotom, tokom velikih vrućina proizvodi listove lošijeg ukusa. Za njenu setvu je važno samo da dnevne temperature budu iznad 4 stepena. Rukola se đubri s oko 60 do 80 kg/ha azota, u istoj količini fosfora, a potreba za kalijumom je nešto veća, oko 100 do 120 kg/ha.
Blitva
Još jedno zeleno povrće koje se gaji zbog svojih zdravih i ukusnih listova. U ishrani se najčešće upotrebljava kuvana ili dinstana. U pitanju je dvogodišnja biljka koja se uzgaja direktno iz semena. Vreme setve se tempira u zavisnosti od toga kada želimo da pristigne na berbu. Ukoliko hoćemo da to bude na jesen ili zimu, setva treba da se završi krajem avgusta ili početkom septembra. Ono po čemu je blitva prepoznatljiva jeste činjenica da spada u grupu retkih kultura koje su tolerantne na slanu vodu.
Kada je u pitanju izbor zemljišta, najbolje je izabrati duboka strukturna zemljišta rN vrednosti od 6 do 8. Zemljište treba da je vodopropustivo. Blitva podnosi i blago zaslanjena zemljišta. Pre setve je potrebna duboka obrada zemljišta na dubinu od 30 do 40 centimetara, blitva ima dubok koren te može da crpi vodu iz dubljih slojeva tla. Treba je pođubriti i organskim đubrivima, a u tu svrhu može se upotrebiti kompost. Takođe, neophodna je predsetvena priprema koja obezbeđuje jednoličnu dubinu setve. Dubina setve treba da iznosi od 1,5 do 2 centimetra. Razmak između redova treba da iznosi 40 centimetara, a razmak između biljaka 20 cm.
Važno je pridržavati se osnovnih pravila prilikom setve ove biljke. Prvo i osnovno pravilo je obezbediti kvalitetno, deklarisano seme koje će, pored optimalnih uslova uzgoja, doneti visoke i očekivane prinose. Drugo pravilo je izbegavanje monokulture. Naime, blitva na isto mesto može doći tek nakon „pauze“ od najmanje tri godine, a u tom vremenskom intervalu se na zemljištu ne sme gajiti nijedna kultura iz roda Beta.
Treće pravilo glasi da blitvu ne treba sejati pored kultura iz iste porodice. Preporuka je da se blitva gaji uz kupusnjače, crveni luk, zelenu salatu, pasulj (sve vrste osim trešnjevca) ili začinsko bilje (žalfija, majčina dušica, mirođija, nana), koje pomaže u odbijanju štetnih insekata, odnosno, u privlačenju korisnih. Blitva se može gajiti u plodoredu s kulturama đubrenim organskim đubrivima. Takođe je važno obratiti pažnju na lokaciju – blitvi odgovara sunčana i polusenovita pozicija u bašti.
Najmanja temperatura koja je neophodna za klijanje semena iznosi 5 stepeni, dok je najbolja od 14 do 24 stepena. Važno je napomenuti da mlada i u celosti razvijena biljka može pregurati blage mrazeve. Prilikom daljeg gajenja morate biti sigurni da vaše biljke dobijaju dovoljnu količinu vode, naročito ako područje na kojem je gajite karakterišu slabe padavine. Neophodno je 4 do 6 navodnjavanja prilikom gajenja, kako bi se dobili zadovoljavajući prinosi. Iako ova biljka pokazuje dobru otpornost na sušu, najbolje bi bilo da joj tokom sušnih perioda obezbedite 9 do 13 litara vode sedmično.
Matovilac
Jedna od biljaka čija je popularnost takođe narasla prethodnih godina jeste matovilac. Matovilac čak ima višestruko veću količinu vitamina C od salate puterice. I ova biljka takođe ima kratku vegetaciju i pokazuje dobru otpornost na niske temperature, a ne zahteva naročite uslove uzgoja.
Matovilac može podneti temperaturu do čak – 15 stepeni. Seme nikne za nedelju do dve dana nakon setve, a berba nastupa za 60 do 80 dana. Može se sejati od druge polovine avgusta do sredine oktobra. Kako je matovilac u bašti prisutan uglavnom od jeseni do ranog proleća, uklapa se u plodosmenu s ostalim povrćem, te ga možete posejati na mesto na kome su prethodno izvađeni kasni krompir, pasulj ili soja.
Minimalna temperatura koja je potrebna kako bi seme proklijalo je tek nešto iznad 0 stepeni. Minimalna temperatura za pravilan rast biljke je 5 stepeni, a idealna 10. Matovilac nije zahtevan ni po pitanju zemljišta. Može uspeti na većini tipova zemljišta, osim poplavljenih, ali mu je za maksimalan prinos, najbolje obezbediti lagano, peskovito – ilovasto i krečno zemljište, rN vrednosti od 5 do 7. Zemljište je potrebno plitko preašoviti na dubinu od 20 centimetara, jer je koren matovilca plitak.
Važno je makar 2 sedmice pre setve matovilca uraditi adekvatnu pripremu zemljišta. Nakon toga, setveni sloj se mora dobro izravnati, a zemljište usitniti do fine mrvičaste strukture. Razlog leži u tome što je seme matovilca veoma sitno. Seje se u rupe dubine 1 centimetar s razmakom od 10 do 15 centimetara, a proređuje se na 10 centimetara kada mlade sadnice budu imale 4 lista. Količina semena koja će vam biti potrebna ovisi od njegove krupnoće – sitnije seme 1-2 g/m2, krupnije do 5 g/m2.
Nakon setve potrebno je proveravati rast korova, a krajem zime je potrebno dodati azota u količini od 30 do 40 kg/ha. Berba matovilca se može ubrzati prekrivanjem gredica agrotekstilom, perforiranom PE folijom, a ovim koracima se i osigurava bolji prinos i njegov kvalitet.
Spanać
Ovo povrće bogato gvožđem i belančevinama može se posejati tokom ovog meseca, a za njegovu setvu i uzgoj takođe nisu potrebni naročiti uslovi. Ova jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Chenopodiaceae uzgaja se direktnom setvom i može se posejati, u zavisnosti od svojstva kultivara, u rano proleće, kasno proleće ili leto, ranu jesen, kasnu jesen ili za ozimo gajenje.
Iako je za nicanje semena spanaća potrebna temperatura malo iznad 0 stepeni, ono najbrže i najbolje niče na 20 stepeni. Kada su povoljni uslovi niče za 6 do 8 dana. Optimalna temperatura za rast biljaka je od 18 do 20 stepeni. Iako dobro podnosi niže temperature, ako temperatura tokom rasta biljke spanaća padne ispod 10 stepeni, rast je usporen, a i sami listovi mogu postati deblji, sitniji i više naborani. Kako spanać dobro podnosi zasenčenost, može se gajiti u međukulturi.
Za setvu spanaća se obično koristi precizna sejalica, a seme se polaže na dubinu od 3 do 4 centimetra. Razmak između redova iznosi od 20 do 30 centimetara, dok je razmak u redu od 3 do 5 centimetara. Preporuka je i da se seje u četvororedne ili petoredne trake sa razmakom između traka od 40 do 50 centimetara i redova od 15 do 20. Ukoliko se spanać proizvodi u bašti, na manjoj površini, seme se pre setve potopi u vodi dva dana kako bi se obezbedilo brže klijanje.
Količina semena zavisi od njegove apsolutne mase i klijavosti, ali se uglavnom kreće od 25 do 35 kg/ha. Odgovaraju mu lakša do srednje teška zemljišta, dobrog kapaciteta za vodu i vazduh i dobre propusnosti u periodu obilnih padavina. Vrednost pH treba da se kreće od 5,5 do 7, a za dobru i stabilnu strukturu tla optimalno je oko 5 % humusa.
Izbegavajte uzgoj u monokulturi ili nakon kultura iz iste porodice, kao i posle biljaka koje su đubrene organskim đubrivima, zbog prekomernog nakupljanja nitrata. Stočna, šećerna repa, blitva i cvekla se ne smeju uzgajati ni u blizini spanaća, jer mu mogu preneti virusne bolesti. Kao i matovilac se zbog kratke vegetacije odlično uklapa u plodosmenu sa ostalim povrćem.
Ključna stvar za uspešan uzgoj spanaća je njegovo zalivanje. Zbog relativno plitkog korena i kratke vegetacije, biljke će pravilno rasti i razvijati se samo ako se redovno i pravilno zalivaju. Ukoliko im nije obezbeđena dovoljna količina vode listovi će venuti i požuteti. Naročito je važno dobro zaliti zemlju nakon setve spanaća, jer će se time pospešiti bolje klijanje i vrlo brzo će se formirati biljke.
Rotkvice
Ova povrtarska kultura gaji se zbog svog zadebljalog korena koji ima sočan ukus i sadrži obilje vitamina. Navedena jednogodišnja povrtarska kultura se seje u rano proleće ili/i u septembru mesecu, i to u drugoj polovini. Tada su uslovi uzgoja zadovoljeni, jer temperatura iznosi oko 16 stepeni i prisutna je velika vlažnost vazduha. U pitanju je biljka čiji uzgoj nije preterano zahtevan, a berba dolazi već nakon mesec dana, ukoliko su uslovi povoljni.
Zemljište u koje se polaže seme mora biti dobro usitnjeno i drenirano. Vlažnost zemljišta treba da iznosi 60 do 75 % PVK, a pH vrednost od 5,5 do 7. Kako rotkvica ima plići koren, zemljište mora biti lagano, humusno, dobre strukture. Zemljište nakon navodnjavanja kišenjem ne sme da stvara pokoricu.
Rotkvice se mogu sejati na mestu na kom su se prethodno nalazile mahunarke, paprika, krompir, paradajz, krastavac. Ukoliko se seje na mestu na kom su se nalazile mahunarke, često nije potrebno đubrenje azotom jer su ga ove pretkulture ostavile u zemljištu, a prevelike doze mogu uticati na smanjenje kvaliteta rotkvica. Đubrenje se obavlja samo jednom, i to pre setve: 400 kg/ha NPK 7-20-30 + gvožđe + cink 150 do 200 kg/ha Uree 46 %. Ne podnosi monokulturu te na isto mesto može doći tek nakon četiri godine, a isti vremenski period mora proći i kada su u pitanju druge biljke iz te porodice jer tlo ostavljaju previše iscrpljenim.
Seme rotkvice nalikuje semenu rotkve koje sadrži od 100 do 200 semenki u gramu. Preko 300 biljaka se može uzgajati na 1 kvadratnom metru. Ukoliko su uslovi zadovoljeni, seme niče za samo pet dana. Seme rotkvice pokazuje dobru tolerantnost na niske temperature do čak -4 stepena, a idealna temperatura za razvoj ove biljke iznosi od 16 do 18 stepeni. Seje se preciznom sejalicom na dubinu od 1 do 1,5 centimetar. Važno je da se seme ne stavi previše duboko jer to dovodi do promene oblika korena. Prostor između redova treba da iznosi od 15 do 20 centimetara, a razmak u samom redu od 3 do 5. Preporučuje se da se seme pre setve drži natopljeno u vodi ili pokriveno vlažnom krpom 24 sata. Nakon što je setva završena potrebno je poravnati zemljište i zaliti ga. Gornji deo zemlje ne sme biti previše isušen jer se može javiti deformitet korena i on može biti gorkog ukusa.
Prilikom odabira mesta za setvu rotkvice, obratite pažnju da ima dosta svetla i ne bude izloženo udarima jakih vetrova.
