Ono što ni najveći zagovornici GM proizvodnje ne mogu da prećute je upotreba kancerogenog herbicida glifosata (total, glifosav), kojim se tretiraju GM biljke, a koji je 2014. Svetska zdravstvena organizacija konačno prepoznala kao kancerogenog. GM biljke su na njega otporne, ali je poguban za sav ostali biljni i životinjski svet i okolinu
Kako piše portal Mondo, Srbija je zbog Svetske trgovinske organizacije (STO) i ulaska u EU pod velikim pritiskom da oslobodi trgovinu i uzgajanje genetski modifikovane hrane. U našoj zemlji trenutno je na snazi potpuna zabrana proizvodnje i prometa GMO.
Članstvo u STO uslov je za zatvaranje još neotvorenog Poglavlja broj 30 u pregovorima sa EU, a jedna od najvećih prepreka za članstvo je opšta zabrana proizvodnje i prometa GM proizvoda, jer STO to ne dozvoljava, već zabrana svakog proizvoda mora posebno da se tretira.
Da li se pred nas postavlja pitanje – EU ili zdravlje, odgovara dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista i penzionisani profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
– Nadam se da ne, ali takođe se nadam da do izmena zakona neće doći. Zdravlje budućih naraštaja građana Srbije trebalo bi da bude briga iznad svih drugih, ako nam već nije važna ekonomija i ekologija naše zemlje – rekao je Ševarlić.
Iz EU nas uveravaju da strah od usklađivanja srpskog Zakona o GMO sa evropskim nije opravdan jer, kako kaže šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Beogradu Frejk Janmat, evropski propisi nude visok nivo zaštite.
– Možda negde u Evropi, ali primena propisa i kontrola nam ovde nisu jača strana. Kada smo imali liberalniji zakon od sadašnjeg, bilo je velikih problema sa GMO, a i sada, sa potpunom zabranom uzgoja, imamo divlje zasade. A ekonomska pošast koju sa sobom donosi GM seme je posebna priča. O navodnoj bezbednosti za ljudsku upotrebu GMO, dovoljno je reći da sva ispitivanja koja obavljaju kompanije i proizvođači GMO semena traju do 90 dana. To je prekratak period da se uvide neželjeni efekti i naučno istraživanje bi moralo da traje najmanje dve godine – upozorava ovaj agrarni stručnjak.
Upravo toliko su naučnici u Francuskoj testirali GM proizvode na pacovima. Rezultati istraživanja pokazali su da su životinje obolele od raka bubrega i jetre, zadobila su teška oboljenja pluća i poremećaje u genima. Objavljeni su u Food and Chemical Toxicology 2012. godine, te su povučeni, a zatim su ponovo objavljeni 2014. u Environmental Sciences Europe. Rusija je zbog te studije zabranila uvoz GM kukuruza.
Za one koji smatraju da štetnost još nije dokazana postojala su obrazloženja i ranije, i to naučna. Od mnogih istraživanja izdvaja se ono Džefrija Smita, osnivača Instituta za odgovornu tehnologiju iz SAD, koje je sproveo u saradnji sa više od trideset naučnika i u čijem zaključku tvrdi da postoji 65 naučno dokazanih zdravstvenih rizika od GM hrane. Studija je pretočena u knjigu Seme obmane (eng. The seeds of deception).
Ono što ni najveći zagovornici GM proizvodnje ne mogu da prećute je upotreba kancerogenog herbicida glifosata (total, glifosav), kojim se tretiraju GM biljke, a koji je 2014. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) konačno prepoznala kao kancerogenog. GM biljke su na njega otporne, ali je poguban za sav ostali biljni i životinjski svet i okolinu.
Koje su prednosti GMO
Zagovornici GMO i genetičkog inženjeringa uopšte, ističu smanjenje upotrebe hemijskih sredstava i do 40 odsto u borbi protiv insekata i korova, a time i nesumnjiv doprinos smanjenju zagađenja životne sredine.
Oni ističu da je oplemenjivanje biljaka staro koliko i poljoprivreda i zahvaljujući njemu stvoreni su bundeva, krompir, šećerna repa… Broj transgenih biljaka danas se uvećao na više od pedeset – od kukuruza, soje i pamuka, do uljane repice i krompira. Neke mogu da imaju vrednost kao i vakcina, a u semenu nekih biljaka sintetišu se hormoni rasta.
Na primer, tradicionalna metoda kalemljenja ili ukrštanja vrsta može da ukrsti dve rase svinje i dobije mesnatiju ili bržerastuću, ali ne može da ukrsti svinju i pauka. Genetički inženjering to može. Tako se došlo do toga da postoje kukuruz (Dow University), šećerna trska (Hawaii Agriculture Research Center) i pirinač (Applied Phytologics) koji su modifikovani ljudskim genom, zatim kukuruz modifikovan genom meduze (Stanford University) i hepatitisa (Prodigene), duvan modifikovan genom zelene salate (University of Hanjaii)…
Entuzijasti GMO i biotehnološke kompanije tvrde i da GM poljoprivredne sorte na manjoj površini daju više prinosa, koji je otporan na vaši, buđ, larve insekata, sušu…
– Na primer, zadržimo se samo na tvrdnjama o prinosu i suši. Već mi u Srbiji imamo prinose nemodifikovane soje od 3,3 tone po hektaru, a prosek GM soje je 2,6. Pritom, oni koji rade sa GM plaćaju seme za svaku novu sezonu. Proizvođači u SAD imaju inspektore koji proveravaju da li se nešto ostavilo za seme i sudski gone farmere. Godine 2012. osiguravajuće kuće morale su da isplate trideset milijardi dolara direktne štete zbog suše u SAD, od koje bi proizvođači GMO trebalo da budu zaštićeni – objasnio je Ševarlić. On prema pitanju bezbednosti GM proizvoda prilazi i sa gledišta njihovog označavanja.
– Ako je takva hrana zaista bezbedna i zdrava kao što se tvrdi, zašto se ne reklamira upravo tako, s etiketom GM hrana, umesto što se kao u SAD, zabranjuje označavanje – istakao je Ševarlić. Za razliku od SAD i drugih zapadnih zemalja, propisi EU ne zabranjuju obeležavanje hrane kao non-GMO – oznaku GMO mora da nosi svaki proizvod za ljudsku ili stočnu ishranu koji jeste, sadrži ili je napravljen od GMO, u iznosu ne manjem od 0,9 odsto.
Neke od zemalja imaju usvojene i posebne oznake za nemodifikovanu hranu. Jedna od njih je Austrija, gde je ovakvo obeležavanje zastupljeno na čak 1.800 od 2.000 proizvoda – mleko i jaja (100 odsto), kokošije meso (95 odsto), sokovi i organski proizvodi (35 odsto)…
Na 2.300 proizvoda (mleko, mlečni proizvod, jaja, hleb, pekarski i sojini proizvodi, žitarice i bezalkoholna pića) stoji oznaka ARGE ohne gentechnik (bez primene genetske tehnike). Zbog potrošača koji su veoma svesni pitanja GMO, svaka treća farma proizvodi non-GMO proizvode, a trgovački lanci vole da ih vide na svojim policama.
– Pristanak na gajenje GM poljoprivrednih kultura nosi i ekonomske boljitke i nedostatke, ne samo za farmere, već i za celu državu. Gajenje GM soje za seljaka je oko 30 odsto jeftinije, jer zahteva manju zaštitu, ali država je na gubitku i zbog toga ne bi trebalo samo gledati koliki je moj deo – rekao je Ševarlić.
Iako bi pitanje GMO moglo relativno brzo da se nađe pred poslanicima, građani su se o tome praktično već izjasnili – na lokalnom nivou. U Srbiji je većina lokalnih samouprava usvojila Deklaraciju o GMO, čiji je autor upravo profesor Ševarlić, koja je krenula iz Skupštine grada Čačka, 2013. Ona počinje sloganom “Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji”, a završava se porukom “Ostavimo zemlju naših pradedova našoj deci bez GMO”. Nju je zajedno sa deklaracijom Zelenih Srbije usvojilo oko 110 skupština opština i gradova od ukupno 168 lokalnih zajednica. Tih 110 lokalnih uprava pokrivaju 75 odsto teritorije, 85 odsto stanovništva i 90 odsto poslanika u parlamentu. Prema rečima Ševarlića, građani su rekli svoje i Vlada bi trebalo to da poštuje ili da raspiše referendum.
– Ako Srbija nabavi GM seme samo za soju i kukuruz, godišnje mora da izdvoji oko 530 miliona dolara i pritom izgubi 100 dolara po toni na soji i 10 dolara na kukuruzu na razlici u ceni, između tako dobijenog GM proizvoda i uobičajenih koje sada proizvodimo. To je dva puta više nego što je celokupan agrarni bud`et Srbije koji ide na sve vrste subvencija i podsticaja. Tu je i pitanje domaće semenarske industrije itd. – naznačio je Ševarlić.
Da se konvencionalna proizvodnja isplati, potvrdili su iz Viktorija grupe (Victoria Group), čije su kompanije u 2014. bile najveći neto izvoznik prerađenih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji (Sojaprotein neto 61 milon evra i Victoriaoil 49 miliona evra). Fabrika Sojaprotein prerađuje isključivo nemodifikovanu soju i upravo je zbog toga neprekidna potražnja za njihovim proizvodima. Izvoze u četrdeset zemalja širom sveta, a 80 odsto izvoza čini tržište EU.
Konkurentsku prednost ostvarujemo time što smo na svetskom nivou jedan od retkih prerađivača nemodifikovane soje, sa bogatim i raznolikim asortimanom i za ljudsku i za životinjsku ishranu. Domaći proizvođači i prerađivači na svetskom tržištu mogu da budu konkurentni jedino sa non-GMO poljoprivrednim proizvodima. Ova vrsta proizvodnje, uz orijentaciju na kvalitet, jedini je put za poljoprivredu Srbije ako imamo u vidu veličinu naše zemlje i performanse agrobiznis sektora, rekli su iz Viktorija grupe.
Ni Srbija, ni Viktorija grupa nisu jedine koje u nemodifikovanoj soji vide svoju svetlu budućnost – već je četrnaest zemalja duž Dunava potpisalo Dunav soja deklaraciju, radi boljeg korišćenja domaćih resursa i umanjenja zavisnosti od uvezene GM soje.
Samo Srbija čuva soju
– Jedina Srbija u Evropi ima celokupan lanac za proizvodnju soje i proizvodi je dovoljno za svoje potrebe. Ali, šta će biti u budućnosti? Iako su u pitanju male količine, Srbija već sada uvozi meso nekontrolisanog porekla na prisustvo GMO. Šta možete? Možete da označite proizvode i ojačate one koji su lokalni – npr. meso, koje je jako dobro. Ako ga povežemo sa nemodifikovanom sojom, ako na njemu bude pisalo hranjeno sojom kontrolisanog kvaliteta – dobijate jak brend – objasnio je Matijas Kroen, predsednik udruženja Dunav soja.
Početkom 2015. poslanici Evropskog parlamenta izglasali su ubedljivom većinom zakon koji omogućava zemljama članicama EU da ograniče ili potpuno zabrane gajenje GM useva na svojoj teritoriji.
Genetički kolonijalizam
Godine 1996. u svetu je bilo zasejano 2,8 miliona hektara GM biljaka, a već dve godine kasnije 27,8 miliona hektara. Godine 2013. GM polja prostiru se na 175 miliona hektara (uglavnom soja, kukuruz, uljana repica i pamuk). Najveće površine pod GMO imaju SAD (59 odsto), zatim Argentina (20), Kanada i Brazil (6 odsto) i Kina (5 odsto). Od useva, najveće površine zauzima soja (60 odsto), zatim kukuruz (23 odsto) i pamuk (11 odsto). Iako je površina pod GMO povećana šezdeset puta za dvadeset godina, cena semena nije pala.
Kako se navodi u izveštaju Evropskog parlamenta, da bi zemlje članice zabranile uzgoj GMO, ne moraju da navode bezbednosne razloge, kako je bilo propisano pre zakonskih izmena. U obrazloženju mogu da se pozivaju na ekološke i poljoprivredne ciljeve, kao i na zahteve planiranja gradova i sela, socio-ekonomski uticaj, korišćenje zemljišta, izbegavanje prisustva GMO u drugim proizvodima. Zabrana može da se uvede posle procene da bi u zemlji moglo da dođe do ugrožavanja prirodne okoline, za razliku od pređašnje obaveze da se nepobitno dokaže da usevi predstavljaju opasnost za zdravlje ljudi ili životinja. To je ujedno i tačka na četvorogodišnju debatu o prednostima i manama GMO, tokom koje su se pristalice i protivnici genetičkog inženjeringa žestoko sukobljavali.
Promet je i dalje dozvoljen za proizvode za koje se utvrdi da su bezbedni, i uz jasno označavanje, ali zemlje članice mogu da zabrane uzgoj na svojoj teritoriji, što je do sada učinilo njih devetnaest.
Protiv GMO su Austrija, Belgija, Britanija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska i Slovenija. U EU se gaji samo jedan GM proizvod – kukuruz kompanije Monsanto, MON 810. Odobren je 1998, a uzgaja se u pet zemalja na 150.000 hektara (1,5 odsto površine pod kukuruzom u EU), od čega je prema zvaničnim podacima u Španiji 137.000 hektara.
Poigravanje s ljudskim zdravljem
Prema dostupnim podacima, poljoprivrednici koji seju vlastito seme i dalje proizvode jednu petinu hrane u svetu i njome prehranjuju 1,5 milijardi ljudi. To je veliko polje na koje bi da zaoru i veliki biohemijski konglomerati, te se udružuju proizvođači sredstava za zaštitu bilja, kupuju i semenarske kuće radi dela tržišnog kolača vrednog 530 milijardi dolara. – A šta ćemo ako se svet svede na dva ili tri semena kukuruza, soje, pšenice, a sve u vlasništvu nekoliko konglomerata? Jedna mutacija neke bolesti mogla bi da uništi celu svetsku proizvodnju i dovede do globalne gladi. Srbija je osam godina bila pod sankcijama – šta bismo sejali da smo gajili GMO – zapitao se Ševarlić.
Godine 2010. gajio se i paradajz amflora, ali više nije dozvoljen u EU.
Trenutno ima osam prijava za GMO uzgoj u EU, među kojima je i obnova dozvole za MON 810. Polovina ima pozitivno mišljenje nadležne agencije EFSA (European Food Safety Authority), polovina ga čeka.
Evropska komisija (EK) odobrila je u martu 2010. uzgajanje GM krompira, nemačke kompanije BASF. EK ističe da se GM krompir uzgaja samo za industrijske potrebe i da će biti uključen u stočnu hranu. Osim pozitivne odluke kad je reč o krompiru, EK dala je i dozvolu da se u Evropi prodaju tri vrste transgenog kukuruza, ali njihova proizvodnja nije odobrena.
Za razliku od gajenja, GMO je slobodan za prodaju i u EU, jer tako nalažu pravila STO. Jedina odbrana je mogućnost da se postave ograničenja i istaknu upozorenja potrošačima da proizvod sadrži GMO. Osim EU, obeležavanje GM proizvoda uvode i u Japanu, Australiji, Novom Zelandu, Koreji, Švajcarskoj, Norveškoj, Islandu…
M.V.
Dobro jutro broj 540 – April 2017.
