Dan pošto su Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije potpisala sporazum s Vladom Srbije, u kojim su povećane subvencije po hektaru obradive zemlje sa 9.000 dinara po hektaru na 18.000 dinara, i premija za mleko sa 15 na 19 dinara, kao i regres za mlečne krave sa 30.000 na 40.000 dinara, tržište je reagovalo, ne na korist poljoprivrednika.
Kako je rekao Mileta Slankamenac, od potpisivanja sporazuma s Ministarstvom zabeležen je nagli pad cene poljoprivrednih proizvoda koji su bili tema pregovora. Tako je otkupna cena pšenice u padu i sada iznosi 20,50 dinara po kilogramu, dok su je neki otkupljivači smanjili na 18 dinara. Kukuruz merkantilni veštački suv, rod 2022 otkupljuje se za 19 dinara po kilogramu, koliko i onaj prirodno sušen. I cena soje je u padu, pa sada iznosi 51,50 dinara po kilogramu, plus obračun kvaliteta. Na terenu, kukuruz košta 19 dinara, pšenica 18 dinara po kilogramu, a soja 50 dinara. Datum isplate takođe nije poznat.
– Ako se ovo nastavi, mogu subvencije da budu i 500 evra po hektaru, poljoprivrednici su mrtvi s ovim cenama, a niko se od nas ne oseća sigurno. Zato ne pojeftinjuju ni hleb ni ulje, jer je cena osnovne sirovine u odnosu na prošlu godinu pala u nekim slučajevima i za duplo.
Jučerašnji izveštaj sa berze kazuje da je ponuda kukuruza već drugu nedelju veća u odosu na potražnju, kaže Infotim. Trend pada cene koji je beležen pred kraj prošle nedelje, nastavlja se i početkom ove. Kukuruz do 14 posto vlage ponuđen je po ceni od 19,5 do 10 dinara po kilogramu plus PDV, a trgovan je po ceni od 18,5 dinara, dok je kukuruz s vlagom do 16 posto ponuđen u rasponu cena od 19 do 20 dinara po kilogrmu plus PDV, a realizovan po ceni od 18 dinara po kilogramu. Trguje se manjim količinama, zbog nestabilne cene i manje tražnje trgovačkih firmi koje čekaju stabilizaciju tržišta i procenjuju kada im se najviše isplati da ove proizvode kupe po najnižoj mogućoj ceni.
I pšenica ima dalji trend pada cene. Na tržištu se hlebno zrno nudi po cenama od 21 do 21,5 dinara po kilogramu plus PDV, a pregovara se po nižim cenama od ponuđenih. Potražnja za pšenicom postoji, ali tražene količine su uglavnom male.
Opšti zaključak ovog gibanja na tržištu jeste da su u pregovorima loše prošl poljoprivrednici, koji s jedne strane dobijaju malo više od polovine traženih podsticaja, Ministarstvo mora dublje da zahvati u budžet koji pune građani, a trgovce žitom i otkupljivače očekuje dobra zarada, što će se odraziti i na tržište, jer cena brašna i hleba u prodavnicama neće pasti.
Srbija je, kažu poljoprivrednici, uvek veći proizvođač nego potrošač hrane, ali onima koji je proizvode treba sigurno tržište i još sigurniji izvoz. Problemi sa malim hladnjačama koje ne mogu da isplate nerealno određenu cenu prošlogodišnje maline, pa dižu kredite da opstanu, čine malinare nervoznim jer je pitanje gde će, ako hladnjače zauvek zatvore vrata, malinu moći da skladište i ponude tržištu.
Slična je situacija i s mlekarima, jer otkupna cena mleka pada, ograničenje uvoza mleka i mleka u prahu nije regulisano, te se mlekari bore sa niskim cenama stranog mleka, ali i zatvaranjem malih mlekara, te se trend prosipanja mleka nastavlja.
Poljoprivrednici su od ovog sporazuma očekivali stabilizaciju tržišta i bolje uslove za rad, a dobili su pare na mostu, koje će da izgube na ćupriji.
– Zašto ne pojeftinjuju hleb, ulje i sve ostalo, kada je cena osnovne sirovine od juče u odnosu na prošlu godinu pala, u nekim slučajevima i za duplo? – pita se Slankamenac.
Pitamo se i mi.
I. Radoičić
