Dolina Belog Timoka, Timoka i Crnog Timoka u kojoj su plantaže šljive i višnje, najviše je postradala od aprilskih kasnih mrazeva. Štete su na pojedinim parcelama i stoprocentne, a ono što je bilo na višim parcelama zbog loših uslova nije dobro oprašeno, pa se pitamo šta će ove godine ostati od voća u Timočkoj krajini.
– Kada je cela Srbija bila zahvaćena mrazevima tada je i kod nas bila zahvaćena dolina Belog Timoka, Timok i kraj Crnog Timoka. Tu su baš bili jaki mrazevi i na tim delovima postoje parcele na kojima je i stopostotno izmrzavanje. Najveće štete su kod šljive i višnje jer njih najviše i imamo. Orah je takođe mnogo stradao u tim predelima – rekao je za Dobro jutro Mihajlo Žikić savetnik za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS Zaječar. Ono što nije stradalo od mraza, zbog visoke temperature i niske vlažnosti nije oprašeno.
– Na višim predelima su manja oštećenja, ali sa druge strane imamo problem zato što su oprašivanje i oplodnja, naročito kod koštičavog voća, bili jako loši. Uzrok su visoke temperature i niska vlažnost vazduha, tako da je oprašivanje bilo problematično i neće biti nekog velikog prinosa, ni višnje, ni šljive – objasnio je savetnik iz Zaječara naglasivši da što se oraha tiče, pošto nema puno zasada nisko pored reka, nije u globalu tako strašna šteta. Za njega je rano da se da procena što se tiče rodnosti, dok će višnje, sigurno je, biti bar 20 procenata manje.
– Što se tiče višnje i šljive, zbog loše prošle godine u smislu da je u zasadima koji su prošle godine rodili dobro, zbog izražene suše u periodu od jula do negde septembra i oktobra, bilo loše formiranje cvetnih pupoljaka, tako da imamo zasade gde maltene nije ni bilo cvetanja. To se odnosi na šljivu, dok je kod višnje bio problem kod oprašivanja. Zasadi višnje koji nisu pretrpeli izmrzavanja su 20% nižeg prinosa u odnosu na neku normalnu godinu. Što se tiče mraza i oprašivanja rod je generalno za 30-tak posto manji nego što je prosek u našem kraju – ono što je dobro u svemu je da je palo sasvim dovoljno kiše u prethodnom periodu.
– Što se tiče padavina koje su bile proteklih dana, mi ovde u Timočkoj krajini nismo imali izražene padavine. Zaječar i okolina su imali 20 ili 30 litara kiše i to je u ovom momentu za ovu fenofazu razvića voća idealno. Najavljene su padavine i u narednom periodu i to bi trebalo da bude dovoljno što se tiče nalivanja plodova i vegetativnog porasta – ovaj rolerkoster vremenski doneće, bar po iskustvu iz prethodnih godina, i neke bolesti.
– Posle kiša biće uslova za razvoj i pojavu bolesti, ali će proizvođači biti obavešteni preko službe kada da tretiraju zasade – dok se to ne desi, potrebno je dobro pregledati voćnjake, jer postoji mogućnost da su se u njima zbog blage zime pojavili surlaši i žilogriz.
– Ono što smo mi na terenu primetili je da ima dosta surlaša u koštičavom voću, višnji. To je štetočina na koju do pre par godina niko nije obraćao pažnju. Nalazimo plodove sa oštećenjima od surlaša. Što se tiče žilogriza ovo su idealne godine za njega, bez padavina, zime blage. Širi se na našem području, napada koštičavo voće – požalio se Mihajlo Žikić. Na žalost efikasnog hemijskog rešenja za žilogriz nema, te je najbolje reagovati mehanički.
– Ne žalost nema efikasne metode za suzbijanje žilogriza. Simptomi su usitnjeno lišće, plodovi su sitniji i ranije zru, sama biljka nema nikakav porast, sprovodni sudovi su oštećeni u zoni korenovog vrata i malo ispod njega. Takve biljke treba čupati, izbacivati iz zasada i spaljivati. Što se tiče hemijskih sredstava za sad se ni jedno nije pokazalo efikasnim – rekao je savetnik PSSS Zaječar. Jedna od retkih svetlih tačaka su vinogradi, koji su srećom bez većih oštećenja.
– U vinogradima nije bilo šteta, samo u nižim predelima su pretrpeli oštećenje od mraza. Generalno su u dobrom stanju – zaključio je Mihajlo Žikić savetnik za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS Zaječar.
Tekst: Zorica Dragojević
