Piše: Prof. Dr Žarko Ilin
Krastavac je jedna od ekonomski najznačajnijih povrtarskih vrsta, i u svetu, i kod nas. U Srbiji se gaji na blizu 4.000 hektara. Najveća proizvodnja je u Šumadijskom regionu i u zapadnoj Srbiji, gde zauzima oko 1.500 hektara, sledi istočna i južna Srbija s oko 1.340 hektara, u Vojvodini se krastavac gaji na oko 850, a u Beogradskom regionu na oko 230 hektara. Srbija ukupno godišnje proizvede oko 55.000 tona krastavaca, što za svežu potrošnju, što kornišona. Značajne količine industrijski proizvedenog kornišona idu u izvoz, u okolne zemlje, a najviše u Nemačku. Značajne količine svežeg krastavca izvozimo u ovu zemlju, dok u okruženje izvozimo uglavnom prerađeni, konzervisani krastavac. Razlog za toliku popularnost našeg krastavca u Nemačkoj leži u ceni radne snage: kod nas je dnevnica 1.900 dinara plus troškovi prevoza, što iznosi oko 20 evra, dok je u Nemačkoj satnica radne snage devet evra.
Prinos više zavisi od mesta proizvodnje, a manje od regiona. Vrhunski prinosi ostvaruju se u različitim oblicima zaštićenog prostora. Tako se u objektima sa dodatnim zagrevanjem prinosi kreću od oko 50kg/m2 i imaju obično dve žetve, dok je u objektima bez dodatnog zagrevanja obično jedna žetva, i to na nivou od oko 15kg/m2. U proizvodnji na otvorenom polju salatnih sorti, ti prinosi se kreću na nivou od preko 10kg/m2 ili preko 100 tona po hektaru, dok se kod krastavca kornišona, ti prinosi, uz savremenu tehnologiju, kreću od 7 do 10kg/m2 , odnosno, od 70 do 100t/ha. Ovi prinosi su nešto manji od salatnih, jer se klasira u tri klase za domaće tržište: prva klasa dužine 3 do 6 cm, druga klasa 6 do 9 cm i treća klasa 9 do 12 cm. Sve preko toga prodaje se kao salatni krastavac i plasira preko zelenih pijaca za svežu potrošnju.
Traži puno vlage i toplote
Krastavac ima povećane zahteve za uslovima uspevanja s obzirom na poreklo, jer potiče iz tropskih predela jugoistočne Indije. To znači da ima povećane zahteve i za temperaturom i za vlažnošću vazduha. Što se tiče biološke vrednosti, sadržaj suve materije je veoma mali, i kreće se od tri do pet procenata, ali zato ima veoma visok sadržaj vode, od 95 do 97 procenata, zbog čega, kao i zbog sadržaja nikotinske i limunske kiseline, ima izuzetno prijatan ukus i aromu. Sadrži i glikozid – kukurbitacin: on daje specifičnu aromu i ukus, ali u nepovoljnim uslovima, krastavac s većom koncentracijom kukurbitacina može imati gorak ukus. To se obično dešava u periodu visokih temperatura, znatno iznad 39 stepeni Celzijusovih, kao i kad nema dovoljno vode.
Krastavac nakon setve vrlo brzo klija i niče, za nekih 4 do 8 dana, na optimalnim temperaturama od 25 do 30 stepeni C. Nakon nicanja, prvi pravi list pojavi se nakon pet dana. U praksi se koriste ginicijske i partenokarpne sorte, s tim da su ove druge s većinskim, isključivo ženskim cvetovima, koje su nosioci prinosa, dok je kod ginicijskih sorti, koje se uglavnom više ne koriste, period vegetacije bio kraći, svega 40-50 dana, i uglavnom su se u prvoj fazi formirali isključivo muški cvetovi, koji ne nose plod, a tek u drugoj fazi produženjem dana se počinju formirati ženski cvetovi koji nose prinos. Važno je u praksi, bez obzira na to da li se krastavac gaji u zatvorenom ili na otvorenom polju, produžiti vreme proizvodnje sa tih 40 do 50 na preko 110 dana, i zato se sad koriste partenokarpne sorte.
Minimalna temperatura klijanja je 12 stepeni i ona se odnosi na direktnu setvu na otvorenom. To znači da kad u setvenom sloju zemljišta, na dubini do 7cm, temperatura bude 12 stepeni C, može da počne setva na otvorenom polju. Krajem aprila ta temperatura bila je tek oko 9 stepeni, a hladni talasi držali su je još neko vreme niskom. Optimalna temperatura za klijanje i nicanje je 25 do 30 stepeni i ovaj podatak nam je od izuzetnog značaja pri proizvodnji krastavca preko rasada, bez obzira na to da li se rasad proizvodi za plastenike ili za otvoreno polje. To znači da će se u klijalištima održavati temperatura na ovom nivou, kako bi krastavac nikao za četiri dana, a nakon toga se iznosi i širi u različite oblike i tipove zaštićenog prostora sa dodatnim zagrevanjem, za proizvodnju rasada u naredne tri do četiri nedelje.
Ne raste ispod 10 Celzijusovih stepeni
Zanimljivo je da krastavac zaustavlja rast na 10 stepeni C, na toj temperaturi odbacuje i cvetove, a do uništavanja nadzemnog dela biljke može doći već na temperaturi od -0,5 stepeni C. Ove temperature mogu da se pojave do kraja druge dekade aprila, ali ponekad mogu da zahvate i treću dekadu, pa čak i prvu polovinu prve dekade maja. Da ne bi došlo do oštećenja, bez obzira na to da li je proizvodnja na otvorenom polju preko rasada ili direktnom setvom semena, neophodno je obezbediti neposredno pokrivanje biljaka agrotekstilom. Neki proizvođači krenuli su sa setvom 5.-6. aprila, da bi ih zatekao hladni talas. Ako je krastavac ponikao, a nije zaštićen agrotekstilom, velike su šanse da mora da se preseje. Seme ima izuzetno visoku cenu, što znači da ovakva greška značajno poskupljuje proizvodnju. Zato je jako važno poznavanje zahteva krastavca, kako bi se izbegle kritične faze.
Važan za kozmetiku i lepotu
Krastavac se u značajnim količinama koristi u kozmetičkoj industriji. Razlog za toliku popularnost leži u sadržaju hranljivih materija, pre svega kukurbitacina, nikotinske i limunske kiseline. One blagotvorno deluju na ten. Nekada su, dok se nije masovnije koristio u industriji, naše bake krastavcima prekrivale lice, kako bi posvetlile ten, omekšale kožu i uklonile podočnjake. Jer, krastavac je i diuretik.
Krastavac ima veoma bujnu vegetativnu masu, s primarnim, sekundarnim i tercijarnim vrežama, na kojima se nalaze veoma krupni listovi, koji imaju veoma dobru fotosintetičku aktivnost. To znači da nema prevelikih zahteva za svetlošću, pogotovo u zaštićenom prostoru. U predzimskom, zimskom i ronoprolećnom periodu, kad je dan jako kratak, s veoma malim intenzitetom svetlosti, krastavcu, za razliku od paradajza i paprike, nije neophodno dodatno osvetljenje. U proizvodnji u rano proleće, u plastenicima tunelskog tipa dodatna svetlost takođe nije potrebna, a u proizvodnji na otvorenom polju potrebe za svetlom regulišu se veličinom vegetativnog prostora.
Za razliku od svetlosti, krastavac ima jako velike zahteve za zemljišnom vlagom, ali i za vazdušnom vlagom. Zahteva 80 posto poljskog vodnog kapaciteta zemljišta, i to je jedna od poljskih vrsta koja ima najveće zahteve za zemljišnom vlagom. Krastavac takođe zahteva veoma visoku vlažnost vazduha i ona se u plastenicima i staklenicima održava na nivou od minimum 90-95%, dok se to na otvorenom polju postiže stalnim navodnjavanjem, gajenjem u biljnim kulisama, gajenjem u zaštićenom prostoru na otvorenom polju, a taj prostor štite i usejane visoke kulture, kao što je kukuruz, suncokret. One ne dozvoljavaju smanjenje relativne vlažnosti vazduha.
Ova povrtarska kultura zahteva srednje laka do srednje teška zemljišta, visoke plodnosti, duboka, dobrih vodnih, vazdušnih i toplotnih osobina, vrlo propusna, s niskim nivoom podzemnih voda, značajno ispod 80cm i zahteva neutralnu reakciju, pošto jako loše reaguje na bazna i kisela zemljišta. U plodoredu krastavac dolazi isključivo na prvo mesto, proizvodi se u pauzi od minimum četiri godine. To znači da se na istu parcelu u četvororednom plodoredu može vratiti tek nakon pet godina i nikako ga ne treba gajiti posle kultura iz iste familije: lubenice, dinje, tikve, takođe ni posle paprike, paradajza, patlidžana, krompira, jer su brojni prouzrokovači bolesti zajednički za krastavac i ove povrtarske vrste.
Osnovna obrada zavisi od vremena proizvodnje. U najvećem broju slučajeva je jesenja i važno je uraditi je što je moguće ranije: bilo bi dobro u septembru, ipak, češće bude oktobar ili početak novembra. Ta obrada treba da bude na dubini od 30cm. Za proizvodnju kao naknadnog useva, najčešće za industrijsku preradu, kao što je proizvodnja kornišona, osnovna obrada može biti tokom maja, juna i u prvoj dekadi jula, a posle prethodno skinutog spanaća, salate, graška, ali i ječma ili pšenice. U tom slučaju osnovna obrada treba da bude na dubini od 25cm. U oba slučaja posle obrade potrebno je ravnanje i zatvaranje brazde i kvalitetna predsetvena priprema. Krastavac ima povećane zahteve za hraniva: sa 10t/ha krastavac iznosi 10kg azota, 7-25kg čiste aktivne materije fosfora, 20-25kg čiste aktivne materije kalijuma, oko 20kg kalcijuma i prilikom plana đubrenja, sem đubrenja organskim đubrivima na nivou od 40-60t/ha, treba voditi računa o đubrenju fosforom, pogotovo kalijumom, a pritom treba koristiti sulfatni oblik, nikako hloridni jer je krastavac jako osetljiv na jone hlora iz mineralnih đubriva.
Razmak prilikom setve ili sadnje je 150 cm između reda, i 20 do 25cm u redu, s tim da setva na otvorenom polju počinje čim se stvore optimalni uslovi: na međuredno rastojanje od 150 cm seju se u kućice 2 do 4 semenke, tako da se u proseku na dužni metar stavi čak do deset semenki. Seme krastavca u jednom gramu ima 30 do 35 semenki, pa se po jednom hektaru seje minimum dva, često dva i po, a ponekad i tri kilograma semenki.
Setva obično traje od početka druge dekade aprila, ponekad i u drugoj polovini aprila, kao što je bilo ove godine, i završava se do prve dekade jula. Agrotekstil se koristi u ranim setvama ili sadnjama iz rasada, To je vrlo lagan, porozan materijal, od polipropilena, propušta svetlo i kišu, a podiže temperaturu do 4,5 stepena Celzijusova i izuzetna je zaštita od niskih temperatura u aprilu i maju. Obično se skida u prvoj polovini treće dekade maja, eventualno krajem maja. Sa berbama se počinje početkom juna i svaka dva-tri dana bere se sve do oktobra. Uz redovnu meru nege zagarantovan je visok prinos. Za jednu četvoročlanu porodicu potrebno je gajiti krastavac na oko hiljadu metara kvadratnih, kako bi se ostvario kontinuitet roda do 120 dana i tako obezbedili dobri prihodi.
Popularne sorte
Najčešće su tu profi, ringo, ajaks, dolomit, motiva, harmoni, marija, dakle, brojne su sorte povoljne za naše uslove i daju izuzetne efekte u našim uslovima – i svi su ravni. Naravno, krastavci više nisu krivi jer se koriste partenokarpni hibridi. Do krivljenja krastavaca dolazilo je kod ginicijskih sorti zbog stranooplodnje. Kod partenokarpnih hibrida nema muških cvetova, nema oplodnje i nema krivljenja krastavaca.
Dragocen za naše zdravlje
Zanimljivo je da u veoma malom sadržaju suve materije krastavac ima visok sadržaj proteina koji su sastavljeni od veoma važnih esencijalnih aminokiselina i njihov sadržaj je na nivou od 0,2 do 0,3 posto. Sadrži i veoma malo ulja 0,1 do 0,2%, i ova ulja se nalaze u semenu. Kako se krastavac koristi kad počne da se formira biljka, a ne njegovo seme, taj sadržaj ulja je minimalan. Sadrži značajnu količinu celuloze 0,1 do 0,2%, što mu dodatno daje na kvalitetu, jer ona direktno nije svarljiva u organizmu, ali potpomaže varenje i čišćenje creva od štetnih materija. Posebna vrednost krastavca je visok sadržaj vitamina B1, B2 i pogotovo vitamina C, a od mineralnih materija na prvom mestu je magnezijum, što je posebno važno u ovoj epidemiji koronavirusa. Takođe, ima visok sadržaj kalcijuma, fosfora, cinka i gvožđa, što je važno za ishranu malokrvnih osoba. I to je jedan od glavnih razloga što je krastavac izuzetno tražen u celom svetu. Gaji se čak do 61. stepena geografske širine, s tim da se na severu uglavnom proizvodi u staklenicima, plastenicima, a iznad 55. stepena i dalje uz obavezno dodatno zagrevanje.
