Medveđi luk, sremuš ili divlji luk (Allium ursinum L.) samonikla je biljka koja živi u listopadnim šumama, obično bukovim, a vegetaciju završava u vreme kada drveće olista i zaseni površinu. U zemlji formira rizome lukovice, iz kojih svakog proleća, čim sneg okopni, izbijaju zeleni, pljosnati listovi, dužine od 15 do 20 cm, širine na sredini 6 do 7 cm. U zavisnosti od krajeva u kojima se nalazi, poznat je pod različitim imenima, poput cremuša, sremuša, medveđeg luka, divljeg češnjaka, divljeg luka, šumskog luka.
Niko ne bi poverovao da je to luk. Tek kada se ubere i pomiriše, oseti se oštar miris belog luka. I po ukusu je veoma sličan belom luku. Uspeva u oazama na plodnom, dubokom i vlažnom zemljištu. U rano proleće, kada olista, predstavlja pravu zelenu livadu usled šumske pustoši. Po izbijanju listova, ubrzo izbijaju i cvetonosna stabla, na čijim se vrhovima formira cvast sa 15 do 20 belih cvetova. Lišće je bogato vitaminom C, karotinom, te magnezijumom, eteričnim uljima sličnim onima iz belog luka, belančevinama, mastima i alicinom, kao glavnim sastojkom.
Uspeva i u povrtnjacima
Medveđi luk može da naraste i do 40 cm, ima uspravnu i tanku lukovicu koja je bele ili žućkaste boje. U proleće iz lukovice izrastu najčešće dva duguljasta, eliptična tamnozelena lista koji su sjajni, a pri dnu se sužavaju u dugu peteljku. Seme sremuša je crno i najvećim delom ga raznose mravi. Cveta u maju i junu, a nastanjuje duboka i vlažna zemljišta, bogata humusom, šume, obale reka i potoka.
Iako retko, medveđi luk se može uzgajati u povrtnjacima, na osunčanim mestima koja se odlikuju dobrom dreniranošću i vlažnošću. Razmnožavanje se obavlja semenom u proleće, presađivanjem ili deljenjem lukovica u proleće ili jesen. Takođe, postoji mogućnost uzgoja i u zatvorenom prostoru. Prilikom berbe sremuša sakupljaju se listovi za pripremu salate, kao i lukovica beličaste boje, koja se koristi kao pikantan začin. Za ishranu se koriste sveži nadzemni delovi medveđeg luka, a sakupljaju se pre cvetanja. Mlađi listovi koji se koriste kao salata sadrže dosta vitamina, a stariji su veoma ljuti.
Lukovice se vade pre sazrevanja semena, te se mogu čuvati na hladnom mestu nekoliko dana. Takođe se upotrebljavaju i nedozreli plodovi koji se pojavljuju leti.
Neiskusnim beračima preti – trovanje
Berba sveže biljke obavlja se u aprilu i maju, a lukovice se sakupljaju u leto ili u jesen. Veoma je bitno da se biljka ne osuši, jer tako postaje nedelotvorna. Nakon berbe, medveđi luk se može čuvati u frižideru 7 do 10 dana.
Berbu medveđeg luka često obavljaju neiskusni berači, pa se javljaju poteškoće u razlikovanju sremuša i otrovnih biljaka đurđice (Convallaria majalis) ili mrazovca (Colchicum autumnale). Naime, sremuš, odnosno medveđi luk, ima veoma intenzivan miris i podseća malo na beli luk, raste na vlažnim mestima sa dosta senke u proleće. Da biste utvrdili miris, treba da protrljate prstima listove medveđeg luka. List sremuša sličan je listu đurđevka, jer je i list đurđevka kožast i iz zemlje izlazi usukan, ali ne miriše na beli luk, a mrazovac raste isključivo u jesen i na livadama, pa ljudi ne bi trebalo da ih pomešaju.
Ne preporučuje se berba neiskusnim beračima, s obzirom na to da konzumacija pomenutih biljaka koje su slične sremušu, naročito mrazovca, može dovesti do trovanja i smrti.
Leči kašalj, upalu želuca i aterosklerozu, jača srce
U nekim knjigama o lekovitom bilju uopšte se ne nalazi, ili se samo spominje uz beli luk (Allium sativum L.). Čak i stari Rimljani poznavali su lekovitost medveđeg luka, te su mu davali prednost u odnosu na beli luk. Terapeutsko delovanje sremuša slično je delovanju belog luka. Travari kažu da sremuš smiruje i leči kašalj, jača srce i oslabljeni srčani mišić, štiti srce od infarkta, usporava i leči aterosklerozu krvnih sudova, širi ih i smanjuje visok krvni pritisak. Takođe, poboljšava apetit, otklanja probavne smetnje, smiruje upalu sluzokože želuca, otklanja nadutost i gasove, omogućava bolje izlučivanje žuči, podstiče rad bubrega i smiruje upale bešike, sprečava osteoporozu i smanjuje bolove od artritisa i reume, a u kupkama smiruje nadraženu kožu, ekceme i dermatitise. Ispoljava pozitivne efekte protiv crevnih parazita. Stimuliše rad želuca i creva.
Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zarastaju, kod gripa i temperature. Otklanja nesanicu i nesvesticu. Lekoviti delovi biljke su mladi prolećni listovi koji se beru u aprilu i maju, kao i lukovice, koje se skupljaju u letnjim i jesenjim mesecima. Lekoviti preparati se prave samo od sveže biljke. S obzirom na to da ga nema tokom cele godine i da se u svežem stanju može naći samo jako kratko, idealan način korišćenja tokom godine jeste priprema biljnih kapi koje sadrže aktivne supstance i lekovita svojstva same biljke. Treba znati da se sušenjem i kuvanjem gube lekovita svojstva biljke. Iz tog razloga se preporučuje pripremanje tinktura u proleće, pa se mogu koristiti kada zatreba.
Stanovništvo planinskih sela koristi sremuš kao mlad luk, nasečen, posoljen i zakiseljen sirćetom i sa dosta vode. Listovi se upotrebljavaju kao dodatak salatama ili varivima. To važi i za lukovice, a kao vrlo pikantan začin mogu poslužiti i nedozreli plodovi koji se na biljci javljaju tokom leta. Umesto belog luka, mogu se koristiti listovi sremuša u svim kuvanim jelima. Posebno su pogodni za sveže salate. Nije redak slučaj da se seckani listovi sremuša dodaju testu za hleb.
Sremuš na puteru
Sastojci:
2 veze sremuša,
30 g putera,
malo limunovog soka.
Dobro operite sremuš i odstranite tvrđe stabljike. U tiganju istopite puter i dodajte vlažan sremuš. Poklopite i dinstajte par minuta, povremeno okrećući. Sklonite s ringle i dodajte limunov sok. Služite odmah, dok je sveže i puno sokova.
Sremuš pesto
Sastojci:
2 veze sremuša
1/2 šolje oraha blago prepečenih
1/2 šolje badema,
blago prepečenih
1 šolja parmezana
malo soli i bibera
sok od pola limuna,
1 dl maslinovog ulja.
Sremuš operite i očistite, stavite ga u blender, dodajte orahe, bademe i parmezan, posolite i pobiberite po ukusu. Usitnite sastojke, pa polako sipajte malo maslinovog ulja, dok se masa fino ne poveže. Prebacite u teglu, zalijte maslinovim uljem i ostavite u frižideru do korišćenja.
Namaz od sremuša
Sastojci:
1 veza sremuša,
1 veza peršuna,
malo maslinovog ulja,
250 g mladog nemasnog sira.
U blenderu iseckati sremuš i peršun s maslinovim uljem. Umešati sir i namaz je spreman za posluživanje.
Salata od sremuša
Sastojci:
½ kg krompira,
2 veze sremuša,
100 g slanog polumekog sira u kockicama,
maslinovo ulje,
so i biber.
Krompir skuvati u ljusci, oljuštiti i iseći na kolutove. Sremuš oprati i sitno iseckati. Sir iseckati na kockice. Sve izmešati, dodati so, biber, sirće i maslinovo ulje, po ukusu.
