Sremuš, medveđi luk, divlji luk, divlji beli luk (Allium ursinum) je zeljasta biljka iz porodice lukova (Alliaceae). Od davnina se smatra izuzetno lekovitim, a čuveni nemački travar i sveštenik Johan Kincl isticao je njegovu vrednost, naglašavajući da bi ljudi bili zdravi kada bi ga redovno konzumirali. Ima izrazitu hranljivu vrednost, naročito u prvim mesecima proleća.
Narasta do 30 centimetara visine. Stabljika je svetlozelene boje, tanka i trostrana i na vrhu ima bele cvetove sa duguljastim laticama, koji su skupljeni u cvast. Podzemni deo biljke je mala, beličasta lukovica. Seme je crvene boje i okruglo. Sjajnozeleni listovi su duguljasti, kopljastog oblika i podsećaju na listove đurđevka. Imaju i karakterističan miris belog luka, po čemu se razlikuje od drugih biljaka sličnog izgleda. Zanimljivo je da je ovaj miris prisutan samo prilikom konzumiranja. Raste na vlažnim livadama, bogatim humusom, u listopadnim i bukovim šumama.
Mladi listovi beru se u aprilu i maju, pre cvetanja biljke. Upotrebljavaju se u ishrani kao začin čorbama i drugim jelima, a mogu da se konzumiraju kao salata ili da se pripremaju kao spanać. Beru se ručno, uglavnom srpovima. Problem je što berba kratko traje i mladi listovi se brzo osuše, izgube ukus, kao i lekovita svojstva, te se stoga koristi svež. Podzemne lukovice skupljaju se u letnjim i jesenjim mesecima i služe za spravljenje različitih lekova.
Biljka sadrži glikozid alin, uljastu materiju čija se količina sušenjem smanjuje; vitamin C, čija je količina daleko veća u listovima nego u lukovici; malo etarskog ulja (oko 0,07 odsto) koje sadrži alil-sulfid, alilo-polisulfid i divinil-sulfid; askorbinsku kiselinu, mineralne materije.
Biohemičari tvrde da je sremuš zdraviji od belog luka, a zbog obilja alina koji se pod uticajem kiseonika pretvara u alicin (odgovoran za njegov miris), podmlađuje krvne sudove i čini ih elastičnim. Bogat je i ugljenim hidratima i karotenom. Predstavlja savršen čistač žuči i jetre od otrova koji su se tokom zime nataložili u organizmu. Ima izuzetno jako dejstvo na crevne parazite i sprečava infekcijske upale sluzokože creva. Snižava visok krvni pritisak, sprečava pojavu ateroskleroze, povoljno deluje na ceo kardiovaskularni sistem. Uz pomoć sremuša moguće je otkloniti glavobolju i nesanicu. Deluje antibakterijski, a pomaže u izlečenju rana ako se premažu njegovim svežim sokom. Uzimanje ekstrakta sremuša pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma). Pospešuje izlučivanje viška sluzi iz pluća i omogućava iskašljavanje. Ova biljka povoljno utiče i na nivo triglicerida i holesterola u krvi.
Poslednjih godina, otkako se zna da je moćan antioksidant, sremuš je sve popularniji, te su greške u zameni sa drugim biljkama česte. Mrazovac (Colchicum autumnale) spada u red veoma opasnih biljaka, jer sadrži alkaloid kolhicin, a posledice trovanja mogu da budu fatalne. Veoma je sličan sremušu, te je neophodno obratiti pažnju prilikom branja. Lukovica sremuša je duguljasta, uzana, obavijena prozirnim, belim ili žućkastim omotačem. Kod mrazovca je krtolasta, obavijena skoro crnim, ljuspastim omotačem. S obzirom na to da su im listovi veoma slični, osnovna razlika je da jedino listovi sremuša, kada se protrljaju, imaju karakterističan miris na beli luk. Što se cvetova tiče, osim očigledne razlike u izgledu, sremuš cveta u rano proleće, a mrazovac u jesen. Dok sremuš raste u listopadnim šumama, mrazovac raste na livadama i obodima šuma, nikada u senci ili šumi.
Mrazovac se može zameniti i šafranom, koji je najskuplji začin na svetu. Osnovna razlika je da šafran cveta krajem zime i u rano proleće, dok se cvetovi mrazovca javljaju u jesen. Simptomi trovanja mrazovcem su stomačne tegobe, mučnina, grčevi, usporeno disanje, povraćanje, problemi s jetrom i dehidratacija organizma.
HLEB
Pregršt fino seckanog sremuša stavi se u činiju i pomeša sa 250 grama belog oštrog brašna. Doda se još toliko integralnog brašna, kao i dve kašičice soli i dve kašike ulja. U šolju sa strane stavi se 20 g kvasca, malo vode i jedna kašičica šećera da uskisne, a zatim se doda u brašno i zamesi. Ostavi se da naraste i testo se prebaci u pleh. Stoji još pola sata, stavi se u rernu i peče na 220 Celzijusovih stepeni oko pola sata.
SREMUŠ U RAKIJI
Njegovi lekoviti sastojci mogu da nam budu dostupni tokom cele godine, ako ga pripremimo u obliku tinkture. Sitno iseckanim listovima ili lukovicama rastresito se napuni boca do grlića i potom se prelije domaćom rakijom, jačine do 40 odsto. Boca se dve nedelje drži na suncu ili na toplom.
VINO
Puna šaka sitno naseckanih listova prokuva se u 250 mililitara belog vina, po ukusu zasladi medom ili sirupom i tokom dana pije polako, gutljaj po gutljaj.
KOLHICIN
Izolovan je iz mrazovca i koristi se u medicini još od 1763. godine, kada je prvi put upotrebljen za lečenje gihta. Izolovan ima izgled bledožutog praška, koji na svetlosti potamni i skoro je bez mirisa. Slabo je rastvorljiv u vodi, a dobro se rastvara u hloroformu i etanolu. Kolhicin je citostatik, jer kada se doda u određenoj količini zaustavlja mitozu ćelija, tako što sprečava obrazovanje deobnog vretena. Ima i druga dejstva na organizam:
-snižava telesnu temperaturu;
-smanjuje zapaljenske reakcije u zglobovima koje su posledica taloženja mokraćne kiseline u njima;
-deluje na aktivnost sistema za varenje i centra za disanje i dr.
Kada se unese u većim količinama, posle nekoliko sati izaziva trovanje koje posle jednog do dva dana, ako se ne leči dovodi do smrti.
M. Volčević
Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.
