Pšenica u srednjem Banatu, tokom jeseni i zime imala je dobre uslove za razvoj. Kako kaže savetodavac PSS Zrenjanin Zorica Rajačić, sada se usevi iz najranijih rokova setve nalaze u fenofazi pred početak vlatanja, odnosno, pojave prvog kolenca, dok je ječam ječmovi već na početku vlatanja. Tokom jeseni i zime – oktobra, novembra i decembra, nakupljene su lepe rezerve zimske vlage ali, situacija se od januara promenila.
-Sada imamo deficit padavina jer je tokom prva tri meseca ove godine njihova količina prepolovljena u odnosu na višegodišnji prosek. To znači samo 50 litara po kvadratnom metru za ovoja period. Ova količina izuzetno je mala, prvenstveno za pšenicu jer se ona nalazi na početku intenzivnog porasta kada biljke troše veliku količinu vode, objašnjava Rajačićeva.
Ona napominje da su sve kiše u narednom periodu od koristi. U proteklih nekoliko dana na većem delu teritorije srednjeg Banata palo je svega 10 litara kiše po kvadratnom metru. Ove padavine samo su malo prokvasile zemljište, ali su ipak pomogle da se još malo iskoristi dejstvo đubriva kojim je tokom februara i marta pšenica prihranjena. Inače, na najvećem broju parcela pod pšenicom u ovom regionu urađeno je i osnovno đubrenje i prihrana useva, te se oni nalaze u dobrom stanju i dobro izgledaju. Poljoprivrednici su koristili preporučene norme đubriva, a najviše su pitali stručnjake iz PSS Zrenjanin koje su to minimalne količine.
-Proizvođači su svesni toga da je azot nosilac prinosa i da bez njega ne mogu da očekuju dobar rod. Na manjem broju parcela pšenice su, zbog manje količine đubriva, u lošijem stanju. Zbog situacije na tržištu veštačkog đubriva, proizvođači možda nisu primenjivali najadekvatinije hranivo koje brže deluje, već su usevima dali onakvu prihranu kakvu su mogli da pronađu, kaže Zorica Rajačić.
Ovaj posao najkvalitenije su sproveli poljoprivrednici koji su uradili analizu zemljišta na sadržaj mineralnog azota, što je ove godine bilo od velikog značaja, te su na osnovu dobijenog azotoprofila i uradili prihranu. Analize su pokazale da na mnogim parcelama nije bilo potrebe za velikim količinama azota. Oni proizvođači koji su to radili otprilike, prihranu su završili sa 100-130 kilograma azota po hektaru.
-Treba napomenuti da tokom zime nije bilo nikakve značajne štete. U neznatnoj meri stradali su samo vrhovi listova. Mraz, zabeležen predhodnih dana, bio je kratkotrajan i neznatna oštećenja vrhova listova neće naneti štetu jer će se biljke regenerisati, pojašnjava naša sagovornica.
Proizvođačima predstoji nega ozimih useva u smislu praćenja pojave patogena i bolesti, a Zorica Rajačić poljoprivrednicima preporučuje da prate portal Prognozno-izveštajne službe i da obilaze njive. Inače, u Srednjobanatskom okrugu pod pšenicom se nalazi 53.780 hektara, 3.870 je pod ozimim ječmom dok uljana repica zauzima 3.600 hektara.
Piše: Jasna Bajšanski
