Maroko intenzivno investira u savremne zasade jabuke, pogotovu u oblasti Meknes, Zajde, Midelta i Bumuje, i tamošnja iskustva mogu biti veoma poučna za nas. Voćarstvo je jedan od pravaca privrednog razvoja ove zemlje na severozapadu Afrike, zapljusnute Atlantskim okeanom sa zapada i Sredozemnim morem sa severa i oslonjene svojom južnom granicom na Alžir i Mauritaniju. Oni već proizvede 450 do 500 hiljada tona jabuka godišnje, ali će ova proizvodnja i dalje da raste.
Da bismo dočarali čitaocima kako to rade Marokanci, navešćemo da kraljica voća nije samo predmet državne politike i ekonomije Maroka, nego i najšire shvaćena društvena i tema raznih manifestacija. Na primer – ilustracije radi, istaći ćemo da je u čast jabuci u mestu Meknes podignut neobičan spomenik. Uređen je kružni tok saobraćaja čiji centar krasi ogroman plod jabuke.
Zemljište u zakup na 99 godina
Vlada Maroka podstiče razvoj voćarstva i podizanje savremenih hladnjača, pogotovu u svojim nerazvijenim oblastima. Zemljište je dato voćarima u zakup na 99 godina i u oblasti planine Atlas urađeni su asfaltni putevi i elektrifikacija. Pored podizanja savremenih zasada jabuke i trešnje, na ovoj planini veoma je razvijeno stočarstvo, pogotovu ovčarstvo i kozarstvo.
U njihovim starim zasadima jabuke vodeći uzgojni oblik je redukovna vaza. Formiraju veoma kratko deblo, a kruna se sastoji od 3-4 primarne grane koje rastu pod dosta oštrim uglom i na njima se nalaze sekundarne i tercijalne grane. Ovakav uzgojni oblik je samo u starim zasadima. U mladim, polako se prelazi na vitko vreteno i supervitko vreteno.
U starim zasadima dominira autohtoni tip Gale, za koji oni kažu da je sa ovih prostora. Pored ove sorte, na pijacama i supermarketima se mogu videti najviše plodovi Crvenog i Zlatnog delišesa. U novijim zasadima idu pretežno na obojene sorte, ali su dosta prisutne i sorte sa žutim plodovima. Kod izbora sorti jabuka u novim zasadima prate se trendovi u Evropi. Za podizanje intenzivnih zasada jabuke koriste sledeće sorte jabuke: Zlatni delišes – Reinders®, klon B, Parsi, crveni delišes – spur tipovi Superchief®Sandige, Redchief®Camspur, Scarlet Spur®Evasni, Red Cap Valtod®, a od standardnih tipova Early Red One®, Erovan i Hapke Delicious (LB)® 53, kao i semispurovi Jeromine i King Roat-Red delicious; Fudži – Kiku8® i Furbrax®, Jonagold – Red Jonaprince® ili Decosta® , Gala – Gala Schnitzer Schniga®, Brookfield®Baigent Gala, Buckeye Gala®Simmons, Galaxy Selecta® i Devil Gala; Breburn – Hillwell® Hidala i Mariri Red®.
Hladnije noći – slađi i crveniji plodovi
Interesantno je da u ovim uslovima dosta sade klonove Fudžija i Gale, što je dobar izbor. S obzirom na nadmorsku visinu na kojima se nalaze zasadi jabuke, a to je između 1.500 i 1.700 metara, plodovi su izuzetnog kvaliteta, sa visokim sadržajem rastvorljivih suvih materija i dobro su obojeni. Fudži i Gala, koji u našim uslovima imaju problema sa pokrovnom bojom, u Maroku su plodovi potpuno prekriveni crvenom bojom, što ih čini jako atraktivnim i primamljivim za kupce. Na ovakav kvalitet plodova utiču hladnije noći, u šta smo se i sami uverili prilikom posete Maroku. Hladnije noći smanjuju intenzitet disanja, što utiče na povećanje sadržaja šećera u plodovima i obrazovanje izuzetno atraktivne crvene boje.
Pošto se radi o skeletnom zemljištu, za pripremu koriste jake mašine – buldožere koji izbacuju veće kamenje, koje kasnije skupljaju. Novije zasade podižu na rastojanju između redova 3,20 do 3,50 metara, a u redu od 65 do 80 cm. Zasadi su monosortni, a kao oprašivače koriste divlje vrste jabuka ili redovne sorte koje su najbolji oprašivači za standardne sorte. Za sadnju koriste KNIP sadnice sa prevremenim grančicama.
Đubrenja zasada jabuke pretežno rade unošenjem đubriva u zemljište, folijarno, a unose ga i fertirigacijom. Za navodnjavanje upotrebljavaju vodu iz akumulacija, što je jako dobro rešenje i obično koriste po dve laterale.
Intenzivna proizvodnja borovnice, jagode, maline, masline
U dosadašnjim zasadima, umesto betonskih i drvenih stubova koriste metalne stubove koji su ubetonirani u zemlju. Smatraju da je to bolje rešenje od betonskih i drvenih, jer je njihovo zemljište dosta lako.
Na osnovu svega što se u Maroku radi i planira u voćarstvu, gde savremeni zasadi zauzimaje sve veće površine, u bliskoj budućnosti može se očekivati da postane jedna od vodećih zemalja po proizvodnji jabuke. Ova zemlja je ipak veoma interesantna za saradnju sa Srbijom i sa stnovišta plasmana novih tehnologija u savremenoj proizvodnji jabuke, ali i sa stanovišta uvoza i izvoza voća. Cena jabuke na pijacama u Maroku, na primer, u trećoj dekadi juna iznosila je od 1,2 do 1,5 evra po kilogramu.
Pored proizvodnje jabuke koju razvija, Maroko ima i intenzivnu borovnice, jagode i maline. Poznati su i po savremenoj proizvodnji masline, koja se gaji u gustom sklopu sa rastojanjem 3,5 metara između redova i 1,2 metra u redu i sa 2.380 biljaka po hektaru. Ciljani prinos u ovakvim zasadima je 18 tona po hektaru.
Država podstiče voćarstvo
Profesor dr Zoran Keserović, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, naš svetski afirmisan ekspert za voćarstvo, boravio je nedavno u Maroku. Lako ćete pogoditi da je glavni predmet njegovog interesovanja u ovoj egzotičnoj zemlji na severozapadu Afrike bilo voćarstvo. Profesor se odazvao na molbu redakcije “Dobrog jutra” da nam prenese svoje utiske iz voćarskih plantaža Maroka koje rastu podstaknute dugoročnim merama i ulaganjima države.
prof. dr Z. Keseerović
Dobro jutro broj 568 – Avgust 2019.
