Špargla se u Pomoravskom okrugu proizvodi na manjim površinama i uglavnom za svoje potrebe. Među povrtarima koji je uspešno gaje jesu Radmila i Radiša Andrejić iz Bobova kod Svilajnca. Oni su seme ovog, za naše podneblje nesvakidašnjeg, a veoma hranljivog i zdravog povrća, doneli pre petnaestak godina iz Švajcarske, gde su ga često jeli.
Poljoprivredni stručnjaci kažu da ljude odvraća od špargle činjenica da se prvi put bere tek u trećoj godini.
Piše: Jelena Lukić
– Špargle se seju iz semena. Na proleće se poseju, na jesen se rasađuju. Imaju koren koji liči na meduzu. Gore ima male vrhove – rozete, koji izgledaju kao mali šiljci. Od treće godine se beru, jer tada izlaze deblje stabljike, a tanke se ostavljaju zbog asimilacije korena. U jesen naredne godine, kada se rasade, jača im koren. Gore puštaju lisnu masu tako da liče na šiblje. Te druge godine špargle su tanke i ne mogu da se beru, a moraju se negovati, okopavati, pleviti i đubriti. Onda se u jesen ta lisna masa ošiša do zemlje. U trećoj godini, kada je koren ojačao, zavisi od nege, špargle počinju da izbijaju deblje – objašnjava Radmila Andrejić, koja šparglu gaji na oko 10 ari.
Prema njenim rečima, špargla mora da se zaliva, a pogoduje joj rastresita i peskovita zemlja. Ako se dobro neguje, može da rađa 10 do 15 godina. Andrejići koriste stajsko đubrivo, a zemlju ne prskaju nikakvom hemijom.
– Ovom povrću pogoduje klima u Holandiji, Nemačkoj i Švajcarskoj. Tamo ima više padavina, nema vrućine, suše i žege, kao kod nas. Zato tamo bolje uspevaju. Špargle treba da krenu s izbijanjem početkom aprila, ali poslednje dve godine su izbijale početkom maja, zato što je bilo hladno i vetrovito. Sve dok ne otopli, dok ne bude oko 18 do 20 stepeni, špargle miruju. Kada je toplo i ima vlage, mogu da izbiju za jedan dan. Može i 15cm da iznikne za jedan dan. Mogu da se beru i dva puta dnevno, i pre i po podne, kad je sezona. Ako je špargla tanja od olovke, ostavlja se kao asimilacija za korenov sistem, a one koje su debele i duge 10 do 15 mm se seku. Čim pređu 20 cm, otvaraju gore cvet i tada postaju tvrde i sunđeraste – kaže Radmila.
Varivo, salata i zimnica prijatnog ukusa
Ova povrtarka napominje da špargli ima do kraja juna ili jula.
– Nekad ih bude i u avgustu. Prošle godine, zbog klime, prestale su krajem jula da rastu. Tada je oko mesec dana bila suša pa su pale kiše. Tada su ponovo krenule. Još dva meseca sam brala šparglu. Iako smo ih zalivali, jer imamo sistem kap po kap, nisu rasle tako dobro kao kad je pala kiša – zapaža Radmila.
Kada se obere, šparla može da stoji nedelju dana ukoliko se stavi da stoji uspravno u posudi s malo vode, koja se menja svaki drugi dan.
– Retko ih toliko čuvam kod sebe, jer ih uvek brzo prodam. Ranije, kad smo tek počeli uzgoj, poklanjali smo ih, a onda sam počela da prodajem. Za vreme korone je bila velika potražnja za šparglom u Beogradu. Tako i sada šaljem za Beograd, a prodajem i u Despotovcu, jer tamo ima ljudi koji rade u inostranstvu pa znaju šta je špargla. Poslednjih nekoliko godina se više piše o špargli kao zdravoj hrani pa ljudi znaju – napominje Radmila.
