U ovom letnjem mesecu pristiže i novo sezonsko voće – lubenica. A nema voća koje bolje gasi žeđ od nje. Iako za lubenice kažemo da su voće, tako ih i jedemo, one su, u stvari, povrće. Pripadaju istoj porodici kao i tikve, bundeve i krastavci.
Stariji se sa setom prisećaju godina kada je na svakom ćošku ulice, u hladu nekog drveta, od samog jutra bila parkirana prikolica puna sočnih, okruglih ili izduženih lubenica, tamno ili svetlo zelene kore, prošaranih prugama ili nepravilnim pegama, ubranim prethodnog dana i donesenih pravo sa njive. A deca su se radovala sočnom, slatkom kao med mesu, koje bi im ulepilo prste i umusalo obraščiće.
Danas su ti prizori samo na požutelim fotografijama. Nove tehnologije su donele nove sorte i načine proizvodnje, ali lubenice su i dalje ostale slatke, sočne i najbolje gase žeđ.
Tradicija duža od dva veka
Da bismo saznali kako se danas, u skladu sa savremenom tehnologijom, proizvodi ovo voće, jednog kišovitog majskog dana posetili smo jedno od „najslađih“ sela u Vojvodini – Đurđevo. Tamo skoro svako domaćinstvo gaji bostan. Ali, reklo bi se da je u tom poslu najvičniji Miloš Šovljanski, agronom po zanimanju a bostandžija u duši, koji je četvrta generacija proizvođača lubenica. U njegovoj familiji su se dragocena iskustva i „cake“ prenosili s kolena na koleno, i to tako već više od dva veka.
Iskustvo, ali i nauka, našem domaćinu su pomogli da savlada sve tajne ovog „zanata“. I mogao bi on o bostanu pričati danima, ali nema kade. Lubenice su kao deca, pristigle jedna drugoj „do uveta“ i traže negu. Jedne su bile rasađene na njivi, na foliji i pod folijom, koja ih čuva od ćudljivog vremena, druge su opet rasađene na foliju, ali zbog nedostatka vremena i radne snage nije stigao da ih utopli, treće, koje su u plasteniku bile gajene kao rasad istovremeno kada i prethodne dve ali su se slabije razvile, čekale su da se temperatura ustali i da ih iznese na njivu, a četvrte su iščekivale lepo vreme da ih poseje direktno u brazdu. Tako kod porodice Šovljanski berba bostana traje od početka treće dekade juna pa do prve dekade septembra.
Sva njegova dragocena iskustva oko pripreme parcele, proizvodnje rasada, đubrenja i ostalih zahteva lubenica, ovoga puta ćemo preskočiti i ostaviti za proleće. Prenećemo neke male, ali i velike tajne vezane za lubenice koje se nađu na stolu.
Svaka „nostalgija“ lepo sazri
Kako smo čuli od Miloša Šovljanskog, osnovna podela lubenica je prema obliku ploda. One mogu biti okrugle, ovalne i duguljaste. Okrugle su sitnije, tamnozelene boje kore i podsećaju na naše domaće, ali su od njih otpornije na bolesti, posebno viruse. One su rane, u tipu „nostalgija“, a kod nas se najčešće gaji sorta „romerija“. Za njih je karakteristično da svaka lepo sazri.
Ovalne su krupnije, svetlozelene boje kore, prosečne težine oko sedam kilograma. Najpoznatije iz ove grupe su „krimskon rubi“, „ledi“ i „koloseum“. Svaka lubenica iz ove grupe dobro sazri, i pod uslovom da nije oštećena nađe put do kupca.
U trećoj grupi su najkrupnije, težine preko 10 kilograma. One su kupcima najprivlačnije, ali neretko ne uspeju da dobro sazre. Naime, lubenice dok raste ne zri. Zrenje počinje kada prestane rast, a to i bostandžiju prevari, jer, misli – krupna je, sigurno je zrela.
Svi koji vole lubenice znaju da nemaju svi plodovi istu boju mesa. Postoje one s jarkocrvenim mesom, pa onda svetlijim sve do ružičastog. A tu su i žute, s mesom različitih nijansi žute, a ima ih i toplonarandžastih. A boju nije napravio bostandžija nekim magičnim štapićem. Za boju i ukus mesa su odgovorni selekcioneri.
Besemene skuplje, kockaste privlačnije
-Postoje i besemene i kockaste lubenice – dodaje inženjer Šovljanski. – Besemene je najteže proizvesti jer treba mnogo truda i umešnosti i zbog toga su duplo skuplje od onih sa semenkama. Kockaste nisu delo selekcionera. To je smislio neki bistar Japanac koji je želeo da što pre proda sve svoje lubenice, a istovremeno da na pijacu dopremi mnogo više plodova u svojim kolicima. One se, dok su plodovi sitni, ubace u staklenu kocku i u njoj ostaju do berbe. Tako mogu da se proizvedu i trouglaste, kupaste, valjkaste… One nisu ništa slađe ni ukusnije od plodova uobičajenog oblika, ali više privlače kupce.
Lubenice s terase
Poslednjih godina pojavili su se i hibridi lubenica koji se uspešno gaje na terasi. Za takvu proizvodnju potrebna je veća saksija koja se napuni kvalitetnim supstratom i stavi na terasu na podlogu od stiropora. Nikako direktno na pločice ili beton, jer podloga ne sme da bude „užarena“. Neguju se kao i lubenice na njivi, s tim što se odmah posle prijema biljke u saksiju pobode pritka ili za ovu proizvodnju napravljene specijalne merdevine na koje će se vreža redovno kukicama pričvršćivati – da se održi u vertikalnom položaju.
Biljke se redovno prihranjuju, zalivaju i štite po potrebi. Pazi se da se ni u čemu ne preteruje. Kada zametnuti plodovi dostignu veličinu loptice za stoni tenis, stavljaju se u najmanje mrežaste vreće, koje se takođe pričvrste za merdevine i čeka da sazru. Tako lubenica raste uspravno, plodovi polako sazrevaju, novi se formiraju, u cugu se najčešće zametne četiri do pet lubeničica, koje, zbog idealnih uslova, sve sazru i najveća su nagrada svim ukućanima za uložen trud.
Dobar čistač organizma
Osim što su slatke i sočne, lubenice su i lekovite. One su izvrstan izvor vitamina C, A, kalijuma i magnezijuma, sadrže mnogo vode, a u 100 grama „mesa“ ima samo 30 kalorija. Sadrže materije koje ublažavaju upalne procese, antioksidante koji nas štite od slobodnih radikala, odličan su diuretik jer stimulišu rad bubrega i pomažu izbacivanje toksina iz organizma. Sadrže biljnu hemikaliju citrulin koja opušta krvne sudove i reguliše pritisak. Odličan su izvor vitamina B koji učestvuje u proizvodnji energije.
One su veoma dobar čistač organizma. U sezoni lubenica valja odvojiti jedan dan u dve nedelje za detoksikaciju. Ujutru i uveče se popije šolja probiotskog jogurta, a tokom dana se jedu lubenice. Koliko – zavisi od potreba. Iako imaju mnogo vode, čak 92 procenta, tokom dana treba piti vodu. Sutradan jutro počinje doručkom od nekog voća, a za ručak se jede blaga supa i bareno povrće.
Čaj protiv kamena u bubregu
Koštice lubenice nisu štetne, upravo suprotno. Bogat su izvor magnezijuma, fosfora, kalijuma i drugih minerala. Čaj od semenki koristi se u terapiji omekšavanja kamena u bubregu. Kašika suvih semenki se samelje i prelije s pola litra kipuće vode. Kada se ohladi, procedi se i pije mlak. Pije se tri puta dnevno, a za svako konzumiranje priprema se svež čaj.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.
