Piše: Zorica Dragojević
Iako je stari Maćaš Nemet sa Palića bio vizionar i preduzetnik, na posao kojim se danas njegova porodica bavi nije ga navela ni dobra ideja, ni osećaj za dobar biznis, već velika želja da pomogne unuku. Danas, petnaest godina posle, Nemeti su uspešna manufaktura koja se bavi proizvodnjom zelenog soka od spelte. Soka koji je Maćaševog unuka Rolanda izlečio od raka, spasio život i obezbedio budućnost.
Firmu je osnovao Maćaš Nemet negde početkom 2006. godine, prvenstveno iz potrebe da pomogne svojoj porodici, započinje ovu neobičnu životnu priču Bela Bartoš, tehnolog firme.
– Roland Nemet, unuk Maćaša Nemeta, rodio se 8. februara 1998. godine. Bio je sasvim običan, živahan dečak sve dok mu nije dijagnostikovana leukemija, odnosno rak krvi. Tada je imao četiri godine i još nije znao šta ga očekuje. Zakasnela dijagnoza raka uslovila je hitne medicinske mere, a zahvaljujući njima je Roland još među nama. Lečenje raka značilo je dugu, bolnu godinu u Dečijoj bolnici u Segedinu, u Mađarskoj. Lečenje je bilo uspešno.
– Priča o bolesti se ovde na žalost ne završava – kaže Bela Bartoš.-Da sve bude još gore, nekoliko godina kasnije i rak se povratio.
Prirodni lek, umesto zračenja
U tom trenutku jedina odrasla muška glava, deda Maćaš Nemet, odlučio da sam nađe lek u prirodi i od prirode.
– Maćaš nije hteo da prihvati rizik od zračenja i zato nije dozvolio terapiju. U to vreme dočuo je od jednog lekara da postoji zeleni sok koji se pravi od spelte i da ga slobodno daje svom unuku. Deda je tada prvi put čuo za tako nešto i zato je počeo da traga za sokom i za literaturom. Negde, u jednom zabačenom delu Mađarske uspeo je da dođe do soka koji baš i nije bio jeftin. Nakon nekoliko nedelja pijenja Robertu je zdravstveno stanje počelo naglo da se poboljšava. Zbog finansijske krize i problema nabavke soka iz inostranstva, Maćaš je odlučio da ne zavisi više ni od koga, pa je počeo na svoju ruku da gaji tu sortu spelte i da eksperimentiše sa pravljenjem soka. Nakon proučavanja biljke i puno neuspelih pokušaja, uspeo je toliko da je mogao Rolanda i svoju porodicu da opskrbljuje zelenim sokom.
Kako to često biva, priča o soku čula se nadaleko. Svi su želeli da probaju to zeleno čudo.
– Ovo se pročulo, i pored komšiluka i rodbine, mnogi su hteli da probaju čudotvorni sok. To je dovelo do ideje da se poveća obim proizvodnje i da se zasnuje jedna delatnost. Maćaš je započeo proizvodnju gde je svima davao pristupačniju šansu da dođu do soka. I biznis je krenuo. Od tada je prošlo mnogo godina, posao se razvio, a u međuvremenu je i njegov unuk stasao da ga preuzme.
Roland je danas mlad, zdrav, poslovan čovek, pun životnog elana. Uprkos mišljenju lekara da neće moći nikada da se bavi sportom, on se, i to na zavidnom nivou, bavi akt strit liftingom, kalitehniksom, dizanjem tegova i natural bodi bildingom.
Uz sport su se rodile ideje o novim proizvodima
– Glavni proizvod firme „Zeleni sokovi Nemet“ je zeleni sok od spelte u zaleđenom stanju, s omega-3 masnom kiselinom. Pored spelte, prave i druge zelene sokove, kao što je zeleni sok od ječma i mirođije sa omega-3. Postoji i jedan specijalan sok, Green Power Shot, koji je uglavnom namenjem sportistima, ali koriste ga i svi koji su izloženi velikim fizičkim naprezanjima.
Iako su neki proizvodi novi, način izrade je stari, onako kako je to Maćaš Nemet započeo.
– Sve se radi na isti način kako je to Maćaš Nemet osmislio i zasnovao pre 15 godina. Njegova tehnologija se bazira na jednostavnosti i preciznosti, koja je kasnije poslužila kao etalon i za druge. Prednost manufakture je u tome da je kvalitet svakog malog delića procesa i proizvoda pod kontrolom -kontrolisani uslovi u kontrolisanom okruženju – kaže tehnolog Bela.
Čista priroda, bez hemije
Proces uzgoja biljaka je zatvorenog tipa u kontrolisanom okruženju. Mora se precizno voditi računa o svim procesnim parametrima, jer se biljke jako lako mogu osušiti ili ubuđati i više se ne mogu upotrebiti za proizvodnju sokova. Zemlja u kojoj se gaje biljke je organskog porekla. Sve što ostane od biljke na kraju tehnološkog procesa, ide u kompost, gde miruje i razlaže se u narednih godinu dana. Nakon razlaganja, dobija se organska humusna zemlja koja se po potrebi oplemenjuje prirodnim đubrivom. Ovakva zemlja vraća se u proces uzgajanja. U čitavom tretmanu ne koriste se nikakve hemikalije – osim proizvodnje i samo seme je organsko, jer Nemeti ne pristaju na kompromise.
– Seme spelte je organskog porekla sa sertifikatom. Otprilike je 1,5 kg ovog semena potrebno da se stvori litar dragocenog soka. Posejana semena biljaka rastu u kontrolisanom okruženju, gde je temperatura, vlaga i svetlost optimalna za idealan prinos i sastav soka. Isti uslovi se mogu obezbediti uvek, bez obzira na godišnje doba. Zahvaljujući tome, proizvodnja nesmetano može da teče čitave godine – koliko je bitno seme, toliko je bitna i voda. Ne sme biti gradska.
Nakon ceđenja dodaje se samo hladno ceđeno laneno ulje, zbog obogaćivanja omega-3 masnim kiselinama. U čitavom procesu nema nikakvih tretmana hemikalijama i ništa drugo se ne dodaje. Ovako dobijen sok se pakuje i odmah zamrzava u šok komori. Dužina procesa od ceđenja do zamrzavanja je svega nekoliko minuta.
Zamrzavanjem se čuva kvalitet
– Na domaćem tržištu ljudi obično mogu doći do naših sokova na osnovu preporuke i reklama iz medija. Žao mi je kada vidim da se na tržištu pojavljuju razni prahovi i kapsule sa sadržajem zelenog soka od spelte. Da nešto bude jasno: najzdraviji i najpotpuniji sok od spelte je sveže ceđeni sok. Zbog nepostojnosti (svega oko pola sata se može koristiti), mora se zamrznuti. Ovo je jedini način da se sačuvaju svi vredni sastojci (pogotovo enzimi), identični sveže ceđenom soku. Ne verujem da puno nas želi da konzumira, primera radi, vino ili matični sok od aronije u prahu. Naša misija i odgovornost prema svima ne dozvoljava nam da manipulišemo sokom – izričit je tehnolog Bela.
Moćni eliksir
Sok od spelte izvanredno podiže imuni sistem i dopunjuje deficite minerala, vitamina i enzima. To je savršena vitaminska bomba, eliksir vitalnosti. Već posle par dana se može primetiti moć soka.
Voda iz sopstvenog bunara
– Biljke se zalivaju vodom iz bušenog bunara, jer gradska voda ne zadovoljava ni hemijske ni biološke uslove. Kada biljke dostignu određenu visinu, one se kose i idu na hladno ceđenje. Na dan košenja biljke se ne zalivaju, da se ne unosi dodatna vlaga, da ne bi slučajno razblažila sok – objašnjava Bela, dodajući da je jako bitna i dužina trajanja pravljenja soka.
