ZAŠTO JE SOČIVO NAJSUPERIORNIJA MAHUNARKA?
Sočivo (Ervum lens) je jednogodišnja zeljasta biljka koja spada u porodicu mahunarki. U ishrani se koristi njegovo zrno koje se brzo i lako skuva. Po izgledu, najviše podseća na grašak, a domaćice ga najčešće pripremaju kao varivo i čorbu. Koristi se i brašno od kojeg se pripremaju raznovrsna peciva, a u proizvodnji hleba je odličan dodatak pšeničnom brašnu (dodaje se oko 20 %). Ova mahunarka ima visoku hranljivu vrednost i obiluje vitaminima grupe B. Zelena masa i seno sočiva su izvrsna stočna hrana i po hranljivoj vrednosti se mogu porediti s crvenom detelinom. U našoj zemlji se veoma malo gaji, mada postoje i tržište za plasman zrna i uslovi za proizvodnju.
Prijaju mu visoke temperature a ne smetaju mrazevi
Sočivo je specifična toploljubiva biljka, jer postoje velike razlike u odnosu prema temperaturi između prvog i drugog dela vegetacije. Po literaturi, minimalna temperatura za klijanje je od 3 do 5 stepeni, ali praktično ona je iznad 7, optimalna za gajenje je 30, a maksimalna 36 stepeni Celzijusa. Klijanci podnose mrazeve do minus 5 stepeni, a odrasle biljke u fazi cvetanja mogu da izdrže mrazeve do -6, dok su u fazi sazrevanja još otpornije na mraz. Biljke normalno rastu i razvijaju se ako vrednosti srednjih dnevnih temperatura nisu niže od 17, dok je optimalna temperatura sazrevanja do 20 Celzijusovih stepeni.
U odnosu na druge mahunarke, sočivo ima puno kontradiktornih osobina. Ima manje potrebe za vlagom, lakše podnosi sušu, ali ova otpornost zavisi od fenološke faze u kojoj se desio manjak vlage. Do početka cvetanja ona je veća, a zatim se smanjuje. Ipak, bolje podnosi zemljišnu nego vazdušnu sušu i veoma dobro reaguje na navodnjavanje, ali ne i na natapanje. Kada u vegetaciji ima puno vlage, biljke bujaju, postaju osetljive na bolesti i produžava im se vegetacija. To je biljka dugog dana, a reagovanje na dužinu dana je različito što zavisi od varijeteta i sorti. Voli plodna zemljišta, najviše mu odgovaraju černozem i aluvijum, a dobro uspeva i na smonicama i gajnjačama, dok na zaslanjenim zemljištima i onim s visokim nivoom podzemne vode daje slab rod.
Ne podnosi monokulturu, treba mu plodored od 5 do 6 godina, a na istoj parceli ne smeju da se gaje ni druge mahunarke. Nije probirač kada je u pitanju predusev. Ipak, bolje rezultate daje posle „širokoredih“ useva kakvi su šećerna repa i krompir, dok je kukuruz manje pogodan, a posle strnina daje nešto slabiji rod. Ipak, predusev se mora pažljivo birati zbog korova. Naime, sočivo u početku sporo raste, pa ga korovi mogu ozbiljno ugroziti. Ono je veoma dobar predusev za skoro sve njivske biljke.
Što dublja brazda – bogatiji rod
Nije velika „izjelica“, potrebne su mu manje količine mineralnih đubriva, jer dobro koristi hraniva iz zemljišta i produženo delovanje stajnjaka koji se ne unosi direktno na parcelu namenjenu sočivu. Samo izuzetno, na jako siromašnim zemljištima, rastura se 10 do 15 tona zgorelog stajnjaka po hektaru, jer veće količine povećavaju bujnost zelene mase. Ako se proizvodi i za ljudsku ishranu, odnosno prvenstveno za seme, tada je neophodno da se unese 20 kg čistog azota po hektaru da bi se ubrzao rast mladih biljaka dok ne budu sposobne da azotofiksacijom obezbeđuju ovo hranivo. Fosfor i kalijum se unose u zemljište u količini od 40 do 60 kg/ha aktivne materije.
Za sočivo zemljište se duboko ore već krajem leta – početkom jeseni. Iako ima plitak koren, pogoduju mu zemljišta koja su dublje obrađena. Za njega važi izreka – što dublje oranje bogatiji rod. U dublje obrađenom zemljištu, koren raste brže, bolje se grana, pa mu se povećava usisna moć. Zato dubina osnovne obrade ne bi trebalo da bude manja od 25 cm. Brazde ostaju otvorene do predsetvene pripreme. Ona mora biti kvalitetno urađena. Nužno je da se površina što je moguće bolje poravna i zemljište dobro usitni do dubine ne manje od 8 cm. Za predsetvenu pripremu ne smeju se koristiti teška oruđa i gaženje zemljišta treba svesti na najmanju moguću meru.
Seje se od sredine marta pa na dalje, kada se zemljište ugreje i prosuši, a za žetvu stasava četiri meseca posle setve. Ako se s ovim poslom zakasni gubi se na prinosu. Posle setve, a pre nicanja, parcelu treba povaljati kako bi se istisnuo vazduh i zemlja bolje prionula na seme. Ukoliko se uhvati pokorica, nju treba razbiti rotacionom drljačom jer sočivo sporo i teško niče pa mu tu fazu treba ubrzati. Kasnija nega je slična kao kod drugih mahunarki. Veoma dobro reaguje na navodnjavanje, a najveći uticaj na prinos ima zalivanje u fazi formiranja cvetova i cvetanja.
Sočivo je šampion u neravnomernom sazrevanju, a čim sazri mahuna puca i seme se osipa. To je i najjači razlog malih setvenih površina. Žanje se u više navrata, usev se prvo pokosi, ostane dva-tri dana na njivi i onda se vrše. Otkosi ne smeju dugo ostati na suncu, jer mahune pucaju čim počnu da venu i menjaju boju.
Zeleno sočivo najskuplje, braon najjeftinije
Zrno sočiva može biti raznih veličina i boja koje variraju od žute, crveno-narandžaste, pa sve do braon i crne. Postoji i zeleno sočivo. Najrasprostranjenije, a samim tim i najjeftinije sočivo je braon boje, a zove se kontinentalno ili egipatsko sočivo. Ima nešto blaži ukus u odnosu na druge vrste, pri kuvanju se brzo pretvara u kašu. Druga poznata vrsta sočiva je crvene boje. Pri termičkoj obradi ono menja boju u zlatno-žutu, slatkog je ukusa i može se koristiti za pravljenje pirea, raznih čorbi i supa. Najskuplje je zeleno, poznato i kao francusko sočivo. Mesnato je, jakog ukusa i tvrdo, čak i posle kuvanja pa je izvanredna sirovina za delikatesne salate. Jedna od najzanimljivijih vrsta sočiva je beluga. Naziv je dobilo prema istoimenom kavijaru upravo zbog sjaja koji crna zrna dobijaju tokom kuvanja. Na našem tržištu može se naći i krupno pljosnato, s krupnim širokim zrnom, sitno sivo sočivo čije je zrno veoma slatko.
Najukusnije jelo za gurmane
Prvo se sočivo prebere, dobro opere, stavi u lonac, prelije vodom i stavi na vatru da proključa. Čim proključa skine se s ringle, procedi, vrati u lonac, nalije svežom vodom, i ponovo stavi na ringlu. Sada se dodaje isečen krompir i pazi da se ne prekuva. Kuvan se vadi iz lonca i od njega pravi pire koji se vrati u lonac sa sočivom. Polovina slanine se iseče na kocke, stavi u tiganj da se propeče. Istovremeno sa slaninom u tiganj se ubace i sitnije sečeni paprika, luk i šargarepa. Čim sve omekša dodaju se beli luk i isečeni paradajz, začini čubrom, alevom paprikom i peršunom. U đuvečaru se sipa sve iz tiganja i lonca, malo promeša da se napravi ravnomerna smeša i stavi u rernu i peče dok sočivo ne omekša. Gotovo se pospe seckanim mladim belim i crnim lukom, a na trpezu se iznosi uz šnite slanine posute dimljenom crvenom paprikom.
Za “Dedino sočivo u glinenoj đuvečari“ čak i gurmani tvrde da je najukusnije jelo. Priprema se od:
- jedne šargarepe
- tri struka mladog luka
- jedna paprika
- jedan krupniji zreo paradajz
- 180 grama slanine
- tri-četiri čena belog luka
- malo čubra
- 350 g sočiva
- dva osrednja krompira
- glavice crnog luka
- so
- dimljena aleva paprika
- vezica peršuna
- struk-dva mladog belog luka.
Piše: Svetlana Mujanović
100 JELA SRBIJE
Knjiga „100 jela Srbije“ – kuvar za sve generacije, kako za početnike, tako i za vrsne kuvare i kuvarice. Želja nam je da vas podsetimo i da sačuvamo od zaborava naša tradicionalna, narodna jela i mirise domaćih kuhinja.
Pred vama je knjiga „100 jela Srbije“ i prilika da je kupite sebi ili poklonite dragim ljudima za predstojeće praznike. Cena knjige je 949 rsd i sada je možete dobiti direktno na vašu adresu i platiti pouzećem. Knjiga je odštampana na kvalitetnom papiru i ima 232 strane, dimenzija 210h210 mm, prošivena i sa tvrdim koricama da možemo da je koristimo svaki dan i mnogo dana.
dobrojutro.redakcija@gmail.com
Pozovite nas na telefon 069 11 54 004
i poručite kuvar po ceni 949 rsd + PTT troškovi
