Jedu najčešće zrele plodove, iz kojih rilicom isisavaju sokove, ostavljajući tragove od uboda i izlučevine neprijatnog mirisa, te ih čine neupotrebljivim za ishranu.
Smrdibube ne podnose miris belog luka i nane, te bi valjalo to iskoristiti u zaštiti tako što se ove biljke sade na više mesta u povrtnjaku.
Pod kraj jeseni svi insekti koji zimu dočekaju kao odrasli spremaju se za zimski san. Većina nađe neko ušuškano mesto u bašti, voćnjaku, ispod suvog lišća… Azijske bubamare i smrdibube hrle i u kuće i stanove. Iako ne napadaju ljude i kućne ljubimce, mogu biti veoma opasne, jer izazivaju jake alergije, posebno kod dece.
Obe grupe štetočina su biljojedi, hrane se biljnim sokovima. Na jelovniku su im najčešće zreli plodovi, iz kojih rilicom isisavaju sokove, ostavljajući tragove od uboda i izlučevine neprijatnog mirisa koji podseća na jake biljne začine, pre svega korijander. Tako plodovi postaju neupotrebljivi.
Smrdibube pripadaju velikoj porodici štitastih stenica. Ovi insekti poslednjih godina pojavljuju se u velikom broju i prave ozbiljne štete u baštama, voćnjacima i vinogradima. Iako ih mnogi proizvođači lako prepoznaju, da podsetimo: telo im je spljošteno, duže od 10mm, pokriveno čvrstim krilima, zelene, sive ili smeđe boje, što zavisi od doba godine, a to ih čini gotovo neprimetnim u prirodi. Izgled ovog insekta podseća na neku vrstu viteškog štita.
Smrdibube, ili kako ih u našim krajevima češće zovu smrdljivi martin, ne podnose hladnoću i s prvim hladnijim danima traže sklonište, ulazeći u kuće i stanove. Zimi miruju, a bude se u proleće, kada otopli. U prirodi topao zimovnik nalaze u malinjacima i zasadima ribizle, a od drveća omiljen im je ariš.
Čim u povrtnjacima, voćnjacima i vinogradima počne zrenje plodova, smrdibube doleću i polažu jaja na naličje listova. Kada se ispile, larve, slične odraslim smrdibubama, kreću u potragu za hranom. Ženke polažu jaja u više navrata, obično tokom juna, jula i avgusta, tako da se u samo jednoj vegetaciji populacija sto puta uveća.
Ljuta paprika smeta smdljivom martinu
Ispitivanja su pokazala, a neki naši voćari i potvrdili, da ovim bubama najviše smeta čili paprika. Zasad oprskan čili paprikom naprosto zaobilaze. Sredstvo se priprema tako što se 100g čili paprike usitni, prelije jednim litrom vode i kuva tokom jednog sata na laganoj vatri u poklopljenoj posudi. Ovako prokuvana tečnost ostavi se dva dana, pa potom procedi, ulije u staklenu flašu i odloži na tamno i suvo mesto. Za svako tretiranje odlije se 100ml, razredi s 10l vode i prska. U zavisnosti od potrebe, količine se uvećavaju.
Otporene na insekticide
Poznato je da se svi insekti suzbijaju hemijskim preparatima. Ali, ova grupa štetočina brzo stiče otpornost na korišćene insekticide te hemijska zaštita ne daje uvek očekivane rezultate. Uz to, pošto napadaju zrele plodove, takav insekticid bi trebalo da ima karencu kratku svega jedan dan.
Od doktorke Aleksandre Konjević, docentkinje na Departmanu za fitomedicinu i zaštitu životne sredine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, čuli smo da se u evropskim zemljama u zaštiti od ovih štetočina koriste parazitoidi – razne predatorske osice, gljive… Kod nas ova praksa još nije zaživela.
Domaćinima se savetuje da krenu u preventivnu zaštitu svojih domova od ovih štetočina. Potrebno je da se pregledaju svi otvori na kući, da se postave mrežice na prozore, zatvore pukotine, iz dvorišta uklone svi predmeti u kojima bi ovi insekti pronašli utočište tokom zime. Pravilo je da se ne ubijaju, jer ostavljaju fleku i smrdljivi trag.
Insekticid od ljuski luka
Ovaj preparat priprema se od 200 grama lukovine koja se prelije s 10 litara vrele vode i ostavi na tamnom i hladnom mestu pet dana. Posle toga se procedi, a dobijena tečnost koristi za prskanje. Ovaj insekticid nema karencu pa se, u slučaju jakog napada, njime mogu biljke prskati i tri puta na dan.
Smrdibube ne podnose miris belog luka i nane, te bi valjalo to iskoristiti u zaštiti, i posaditi ove biljke na više mesta u povrtnjaku. U vegetaciji mogu da se koriste i insekticidi iz kućne laboratorije.
Lepim izgledom azijske bubamare privuku pogled svakog ko prođe kroz povrtnjak. Ali, ispod te lepe, raznobojne odeće koja može biti crvena, žuta, narandžasta, crna, ukrašena različitim brojem tačaka, krije se prava zloća. Ovaj insekt u Evropu je donet kako bi se njegova proždrljivost iskoristila u plastenicima, u borbi protiv lisnih vaši. Ali, nije baš sve išlo po planu. One su se brzo prilagodile našim klimatskim uslovima, izletele iz plastenika i nastavile da tamane lisne vaši u prirodi. Korisno, ali zbog dobrog apetita zapretile su da istrebe naše, evropske bubamare, jer su im otimale hranu.
Gorušica kao insekticid
Proizvođači, na čijem posedu se nađe poneka biljka gorušice, ne treba da je čupaju. Valjalo bi da sačekaju da joj seme sazri, jer od njega mogu da naprave efikasan insekticid koji uništava smrdibubu. Pola kilograma semena od gorušice samelje se u prah, prelije s pola litra vrele vode, dobro izmeša i ostavi da se hladi. Tada se procedi, dopuni vodom do 10l i prska.
Ove, samo na izgled lepe bubamare, u narodu zovu i bube veštice, jer se u prirodi masovno pojavljuju u periodu koji nije tipičan za insekte, obično u oktobru i novembru, a kada jezima topla, viđaju se od decembra sve do marta. U jesen, kada im ponestane hrane, dobijaju nagon za rojenje i traže svog zimskog domaćina, lutaju i najčešće završe u kući, stanu, šupi… Iako ne ozleđuju čoveka, mada mogu i da ga blago bocnu ako ih, berući plodove, prekinete u ishrani, one su uzročnik alergija, pa čak i astme.
Kada potamani sve vaši i druge sitne insekte, ova bubamara može da postane i kanibal, hraneći se slabijim jedinkama svoje vrste. Redovno prelazi i na plodove gajenih biljaka, najčešće voća koje sazreva u poznu jesen. Prvo skine pokožicu, pa sitnim ubodima isisava sok. Tokom ishrane ubacuje i pljuvačku u plodovem zagađujući ih i menjajući im ukus. Najveća šteta je kod vina koje se proizvede od oštećenog grožđa.
Teško ih je uništiti i na polju i u kući. Dr Snežana Tanasković, profesorka na Agronomskom fakultetu u Čačku, naglašava da ove insekte ne treba mehanički uništavati jer će za njima ostati žute površine neprijatnog mirisa koje se godinama ne mogu ukloniti. Da bi se sprečilo ulaženje u zatvorene prostorije valja, kao i kod smrdibuba, zatvoriti sve otvore, na prozore postaviti mrežice… Pošto je sitnija od smrdibube, ona se često provuče kroz otvore između prozorskih krila i ostane u prozoru. Kada uđe u prostoriju, topao kutak zna da pronađe na zavesama, ispod tepiha… E, tu je lek usisivač. Dr Tanasković savetuje da se pažljivo sve usisaju, istresu u vrećicu i spale.
S.M.
Dobro jutro broj 572 – Decembar 2019