U Šumadiji je ove godine šljiva za 30 odsto manje rodila, u odnosu na lane. Najpoznatije voće ovog regiona trenutno se prodaje za 50 do 55 dinara po kilogramu. Prema rečima Mirka Perića, proizvođača iz Masloševa kod Kragujevca, ta cena je na ivici rentabilnosti.
„U načelu, cena šljive je skočila u odnosu na prošlu godinu, ali su ulaganja višestruko povećana. Inputi su drastično poskupeli. Realna cena šljive bi sada bila 70 dinara. Međutim, zemlje iz okruženja nude jeftiniju robu i tako diktiraju uslove na tržištu. Ne znam da li su kod njih ulaganja manja ili je nešto drugo posredi. Došli smo u situaciju da imamo sve veću proizvodnju, a sve manju dobit“, kaže Mirko Perić iz Masloševa, koji se 30 godina bavi intenzivnim voćarstvom.
S druge strane, proizvođače šljiva u Šumadiji je ove godine pratila i retka pojava zbog nepovoljnih vremenskih uslova u vreme cvetanja.
„Dogodilo se da je šljiva u višim predelima, koje je njeno prirodnije stanište, stradala zbog kasnog prolećnog snega i mrazeva, jer je u to vreme počela da cveta. Na višim nadmorskim visina rod je desetkovan. U nižim predelima cvetanje je počelo posle snega i oplodnja je bila mnogo bolja. Sve to je uslovilo da šljiva kasni sa zrenjem desetak dana“, dodaje Perić.
Porodica Mirka Perića ima voćnjake na 25 hektara i osim šljive gaje višnje i jabuke. On tvrdi da je voćarstvo sada u situaciji da se postiže veći prinos po jedinici površine, ali da to ne znači i da je dobit veća.
„Nekad je to više zavisilo od prirode, nego od čoveka. Stare, autohtone sorte rađale su svake druge, treće godine. Mi sada imamo rezidbu, zaštitu, prihranu i čitavu tehnologiju koja nam omogućava da imamo rod svake godine i u tonama i vagonima to je mnogo više nego ranije. Ali to nužno ne znači da je naša dobit proporcionalno veća“, kaže Perić, koji šumadijsku šljivu izvozi u Nemačku, Italiju i Holandiju.
Na svom imanju Perić gaji gotovo sve vrste šljiva. Njegova godišnja proizvodnja je od 20 do 25 tona po hektaru. Kao komercijalne sorte za sada su mu jedino isplative čačanska lepotica i stenlej.
Biljana Nenković
Foto: Biljana Nenković