NEMA VOĆA OD KOG STOJADINOVIĆI NE PRAVE SLATKO
Marko Stojadinović iz Kruševca je po profesiji ekonomista, njegova supruga Jasna medicinski radnik, a odlučili su da se bave jednim sasvim drugačijim poslom, da prave neobična slatka od voća i cveća koja većina ljudi nije probala.
Njihovo Poljoprivredno gazdinstvo pokušava da svojim brendom „Sreća u tegli“ podseti na stare, dobro poznate ukuse domaćeg slatka, poput slatka od šljiva, dunja ili trešanja, ali i da ponudi neke neobične ukuse, kao što je slatko od kivija ili ljubičica.
– Pre 18 godina tast Dragi i tašta Mirjana Stevanović su krenuli da prave slatko, jer su ostali bez posla, i da ga prodaju na kruševačkoj pijaci. Kada su videli da ima interesovanja počeli su da šire proizvodnju. Imali su svoje plastenike, voćnjake, ali su voće nabavljali i od komšija koji imaju voćnjake. Menjao sam posao 2020. godine, pa sam počeo da odmenjujem taštu na pijaci, gde sam zapravo video kako narod pozitivno reaguje na to što mi spremamo. Tada sam došao na ideju da proširimo proizvodnju, da ponudimo naše proizvode još negde, da promenimo ambalažu, logo, da sve što radimo podignemo na viši nivo i ponudimo većem broju potrošača. Prošli smo celu Srbiju, išli po raznim manifestacijama, pijacama, analizirali koja nam je ciljna grupa. Na kraju se ispostavilo da su naši kupci uglavnom turisti. Opredelili smo se za turistička mesta, pre svega Soko banju, a nadam se da ćemo naše proizvode ponuditi i u Vrnjačkoj banji – rekao je Marko Stojadinović (44).
Više od 30 vrsta slatka
– Imamo onaj klasični asortiman kao što je slatko od šljive u raznim oblicima, od dunje, kajsije, breskve, trešnje, višnje, aronije, borovnice, kupine, maline, crvene ribizle, lubenice. Zatim smo tražili nešto drugačije, kao što je slatko od pomorandže, limuna, zatim od urme, kivija, zelenog oraha. Nesvakidašnja su cvetna slatka od cveta bagrema, divlje ljubičice, latica ruža, cveta jorgovana. To sve nije uobičajno za naše podneblje. Hteli smo da iskoristimo ono što imamo u našoj okolini, ono što nam priroda daje. Primetili smo da ljudi vole ono što je domaće, što ne mogu svaki dan da probaju – objasnio je Stojadinović.
Glavni „tehnolog“ bila je Markova tašta. Ona je isprobavala odnos voća i šećera, dužinu kuvanja, probala i na kraju dobila željeni ukus. Na osnovu tih recepata i danas rade Marko i Jasna. Za neobična slatka recepte su tražili na internetu, pa onda te recepte dorađivali.
Kada ljudi kupuju standardna, poznata slatka onda zapravo kupuju emociju, sećaju se onoga što su im pripremali mama i baka. Nova slatka kupuju mladi kojima niko to nije spremao. Oni vole da probaju nešto novo ili kupuju za poklon koji je tada baš originalan – kazao je Stojadinović.
Postoje neki standardi za spremanje slatka i to treba ispoštovati.
Imamo dve, tri razmere na osnovu kojih pravimo slatko. Za neko voće ide razmera kilogram šećera – kilogram voća, za neko kilogram šećera – 400 grama voća, ili 700 grama voća kao što je to slučaj sa grožđem. Sve zavisi koje voće je u pitanju. Zatim za cvetna slatka ide kilogram šećera – oko 100 do150 grama cveta – napomenuo je Marko.
Nikad više od dve mere odjednom
Za slatko je karakteristično da se kuva u maloj količini.
– Najveća količina u jednoj šerpi su dve mere. Maksimum je dva kilograma šećera i dva kilograma voća. Mi imamo veliki broj šerpi sa belim dnom da bi videli kako se kuva. Kuvanje slatka zahteva veliko strpljenje i veliki rad. Za razliku od džemova, na primer od šljiva, gde možete po 20-30 kg voća da skuvate odjednom, za slatko morate svaku šljivu da očistite, da skinete kožu, da izvadite košticu, da stavite u kreč, i dok dođete do kuvanja vi ste već ogroman posao uradili. Slatko mora non stop da se gleda jer ako se i bukvalno pola minuta duže kuva, može da se zgusne, a ako se kuva pola minuta kraće može da bude retko – kazao je Stojadinović.
Sezona pravljenja i prodaje slatka traje cele godine jer se voće kuva sezonski kako koje stiže.
– Špic sezone je leto kada stiže naše voće. Tokom zime kuva se slatko od pomorandže, mandarina, limuna i kivija. Voće se kuva kada stiže sezonski. Od zamrznutog voća slatko može da se kuva od borovnice, aronije, ribizle. Sve ostalo mora sveže da se kuva. Od maja kreće voće, prvo jagoda, šumska jagoda, bela trešnja, višnja, kajsija, zeleni orah, breskve, vinogradarske breskve, malina, kupina, ribizla, šljiva i dunja – objasnio je Stojadinović.
Trenutno su, Markovim tvrdnjama, najtraženije šumska jagoda i bela trešnja, a najteže se pravi slatko od zelenog oraha.
– Šumskih jagoda nema puno i kad čovek hoće sebi da napravi gušt ili da pokloni nekome onda je to slatko od šumske jagode. Ostala slatka se podjednako prodaju. Većina slatka traži dugačku pripremu da bi samo kuvanje oduzelo najmanje vremena. Najteže se pravi slatko od zelenog oraha. Bere se kada počne da zri, početkom juna, kada je veličine nokta, dok nije zametnuo plod. Tada se orah buši, stoji u vodi devet dana, a svakog dana se menja voda. Zatim se ljušti pa se kuva u devet voda. Ceo taj proces od branja do tegle traje oko 11 dana – kazao je Stojadinović.
Nema voća od koga nema slatka
Godišnje naprave između 15.000 i 20.000 tegli raznih veličina. Cena slatka je od 500 do 1.000 dinara u zavisnosti od veličine tegle i voća.
Marko kaže da još nisu našli voće od koga oni ne mogu da naprave slatko.
– Samo treba biti uporan i treba poznavati tehnologiju. Neko voće je nežnije i mora manje da se kuva, neko je čvršće i može duže da se kuva. Sa iskustvom se pronalazi prava mera. Osim šećera u neka slatka može se staviti i neki dodatak poput vanile, rozetle ili limuna, zatim se može ubaciti orah i badem. Ali u principu slatko treba biti samo od voća kako bi se osetio ukus tog voća, nema tu mešanja ukusa – objasnio je Stojadinović.
– Urma je, na primer, laka za kuvanje, ali je to slatko za izrazite sladokusce pošto je mnogo slatko – rekao nam je Marko.
Stojadinović imaju svoje šljive, kajsije i višnje, a od provernih ljudi, sa kojima dugo sarađuju, kupuju domaću jagodu, malinu i ostalo voće. Kada krene sezona cveća pomažu deca koja idu u branje. Kako rekoše, najveća muka je nabrati cvetiće divlje ljubičice.
– Mi svi porodično volimo ovaj posao. Jeste veoma zahtevan ali nam pričinjava zadovoljstvo jer volimo da stvaramo, da pravimo, da imamo zadovoljne kupce – rekao je na kraju razgovora Marko Stojadinović i dodao da od proizvodnje i prodaje slatka može da se živi uz velika ulaganja i veliki rad.
Slatko od jorgovana
Za slatko od jorgovana potrebno je 150 gr cveta i 1kg šećera. Prvo se otopi šećer sa oko 2 do 2,5dl vode, to provri i doda se 150 gr cveta ljubičastog jorgovana, zatim vri oko 5 minuta. Šerpa treba da bude šira a plića i da se cvetovi ravnomerno rasporede jedan pored drugog. Kada se skuva pokrije se vlažnom hladnom krpom da skupi paru. Sutradan se sipa u tegle. Od ove količine ispadne oko tri teglice od 350gr.
Slatko od belog grožđa
Treba izabrati čvrsto grožđe belog zrna, može belo muskatno grožđe. Oljušti se kožica pa se iglom za kukičanje izvade koštice iz zrna. Na 1kg grožđa ide 600 gr šećera. U šerpu se stavi šećer pa se sipa voda samo da ogrezne šećer. Kada se šećer rastopi i proključa doda se grožđe. Kuva se oko 45 minuta. Slatko se ne meša već se protrese šerpa s vremena na vreme da se ne bi zalepilo voće na dno šerpe. Skida se samo bela pena koja je izašla i koja je napravila mehuriće.
Piše: Jelena Lukić
