Smokva je oduvek poštovana kao voće koje podmlađuje i leči. Omiljena je poslastica, i sveža i suva. Čak su joj zbog lekovitog svojstva pripisivane i mitske osobine. O svemu ovome svedoče brojni reljefi, slike i nadgrobni spomenici. Pominje se i u mnogim legendama, bajkama i pesmama. Prema pisanim dokumentima koje su ostavili stari Grci i Rimljani, Platon je ovo voće nazivao prijateljicom filozofa, jer jača inteligenciju. Postoji i legenda da su atletičari na olimpijskim igrama smokvu dobijali kao medalju.
Njeno stablo pronašlo je svoje mesto u mnogim kulturama i religijama kao simbol obilja, plodnosti i slasti. Mnogi se i danas slažu da se u ovom voću krije zdrava hrana. Po mišljenju nutricionista, jedan je od najsavršenijih darova prirode. Blagodeti konzumiranja smokve su mnogostruke.
Čisti kožu, čuva srce, štiti od malignih bolesti
Bez obzira na to da li su crni, zeleni ili ljubičasti, plodovi smokve predstavljaju pravu riznicu korisnih sastojaka. Ovo voće organizmu daje energiju i štiti ga od stresa. Takođe, efikasno snižava holesterol u krvi, a smatra se i da je korisno kao preventiva od malignih bolesti. Smokva je bogata mineralom kalijumom koji normalizuje krvni pritisak, čuva srce i krvne sudove. Obezbeđuje i dobar san i pomaže kod loše cirkulacije.
Blagodeti smokve odraziće se i na lepši izgled kože lica. Za tu namenu ispasira se nekoliko plodova i dobijena masa koristi kao sredstvo za čišćenje kože i za lečenje akni. U narodu se smokva upotrebljava i za lečenje zubobolje, otoka, gljivica, čireva i žuljeva. Ovo voće podstiče probavu. Koristi se protiv nadutosti i grčeva u stomaku. Često se kaže da nema boljeg prirodnog laksativa od nekoliko svežih smokava i čaše vode pre doručka. Dobra je i za dijetu. Ima nizak sadržaj masnoća i obiluje biljnim vlaknima koji daju duži osećaj sitosti, pa se savetuje onima koji žele da smršaju.
Mlečna tečnost koju pusti peteljka kad se list ili zeleni plod odlomi sa drveta koristi se za otklanjanje promena na koži. Stavlja se na fleke, pege, bubuljice, ekcem i bilo kakve izrasline. Mnogi tvrde da smokva čisti svaku fleku, a za bradavice je preki lek.
Savršena za kulinarske kreacije
Bogat i slatkast ukus smokve savršeno se uklapa u razne kulinarske kreacije. Slaže sa slanim ukusima, poput ovčijeg ili kozjeg sira, pršute ili šunke. Dodaje se jelima od živinskog mesa, ribe ili testeninama. Od svežih smokava prave se kompoti, pekmez i slatko. Gastronomski znalci širom sveta ovo voće kombinuju s drugim namirnicama i tako kreiraju fantastične, sasvim nove ukuse.
U mediteranskoj kuhinji smokve se često služe kao predjelo sa pršutom i parmezanom, a kao poslastica najčešće se kombinuju sa grožđem, orasima, pistaćima, lešnicima i bademima. Sveže smokve filuju se sirnim namazima, medom i marcipanom, kuvaju u slatkom crvenom vinu ili šećernom sirupu sa dodatkom cimeta, vanile i limuna.
Dragocene su i suve smokve. Ove zlataste, neodoljivo slatke pogačice sadrže antioksidante, vitamine, minerale… Blagotvorno deluju na poboljšanje koncentracije, jačanje kostiju, ali i u borbi protiv depresije i stresa. Zbog visokog sadržaja magnezijuma i kalcijuma, suve smokve jačaju imunitet, čuvaju nervni sistem i kosti. Predstavljaju pravi izbor za trudnice i žene u postmenopauzi. Nutritivno su vredan obrok za sportiste rekreativce i profesionalce. U kombinaciji s orašastim plodovima mogu poslužiti kao idealna užina.
Pravo vreme berbe
Smokva raste kao listopadno drvo ili grm sa širokom razgranatom krošnjom. Vodi poreklo iz toplijih klimatskih zona jugozapadne Azije. U zavisnosti od sorte, rađa jednom ili dva puta godišnje. Prva berba je obično u junu, a druga, koja je bogatija, počinje krajem avgusta i traje do jeseni. Poslednji plodovi mogu da se uberu i u novembru.
Sa berbom ne treba kasniti, jer za smokvin plod je karakteristično da vreme od početka zrenja do prezrelosti traje kratko – samo dva do tri dana. Plod koji ostane duže na stablu brzo opada i postepeno truli. Takođe, nije dobra ni prerana berba. Smokve koje se uberu zelene ne mogu naknadno dozreti. Najbolje je da se vreme berbe prilagođava nameni plodova. Za potrošnju u svežem stanju beru se potpuno zreli, delimično zreli plodovi dobri su za konzervisanje, odnosno kompote, a za sušenje najbolje je plodove brati kada se počnu smežuravati na drvetu.
Plodovi iste sorte ne sazrevaju istovremeno, pa se berba obavlja u više navrata. Najbolje je da se to radi ručno.
Plodovi smokve ne podnose skladištenje u običnim uslovima. Za tu namenu najpogodnije su hladnjače. Prema navodima stručnjaka, mogu se sačuvati do mesec dana, na temeraturi od 0 do 5 Celzijusovih stepeni, uz relativnu vlažnost 85-90 procenata i slabu cirkulaciju vazduha.
Suše se na suncu
Sveže smokve dostupne su samo nekoliko meseci u godini. U ovom voću možete uživati i tokom zimskih meseci ako ga pravilno osušite. To se radi tako što se plodovi direktno izlože suncu. Za ovu namenu smokve se beru sa peteljkom i u vreme kada su potpuno zrele, odnosno kada je procenat šećera u njima najveći.
Tek ubrani plodovi smokve slažu se drškom prema dole na prostirke od drvenog materijala ili pletene lese. Tokom jednog dana najmanje jednom se moraju okrenuti radi što boljeg i ravnomernijeg sušenja. Poželjno je da se uveče plodovi unesu u suve i prozračne prostorije da bi se izbegla rosa ili kiša.
Smokve se najčešće suše između četiri i sedam dana. Svaki dan potrebno ih je prebirati vodeći računa da se ne ošteti pokožica. Blagim stiskanjem ploda proverava se da li je postupak sušenja završen. Unutrašnjost smokve, nakon sušenja, treba da ostane mekana.
Pojedini proizvođači prosušene plodove kratko stavljaju u vrelu slanu vodu, a potom ih cede te ponovo malo prosuše na suncu i eventualno vetru. U Dalmaciji se potapaju u vrelu morsku vodu. Iako pojedini stručnjaci ne preporučuju posipanje suve smokve brašnom, većina domaćica u Hercegovini smatra da proces nije potpun bez upravo ovog postupka.
Osušene smokve se čuvaju u hladnoj (5 do 20 stepeni), suvoj, dobro provetrenoj prostoriji, zaštićenoj od neposrednog uticaja sunčevih zraka i mraza, sa relativnom vlažnošću vazduha najviše 85 procenata.
S. Malinović
Dobro jutro broj 568 – Avgust 2019.
