Paprika je u Srbiji jedan od najlepših darova leta. Njeni sočni, slatki, ponekad i ljuti plodovi, nezaobilazni su sastojak naše nacionalne kuhinje. Leti se jede sveža, kao salata, ili pečena i pržena, skuplja se za zimsku turšiju ili već kultni ajvar. Dok se merka za zimnicu, leti se pravi punjena na različite načine i s različitim sastojcima, pohuje se ili je sastojak musake. I sataraša! Paprika je neiscrpni izvor kulinarske inspiracije i gastronomskog uživanja, baš kao i nazivi koji su joj dodeljivani.
Stare lokalne sorte paprike još uvek se gaje u povrtarskim regionima Srbije, a naročito u Banatu, Bačkoj, Podrinju, Posavini, Pomoravlju, Negotinskoj krajini, aleksinačkom kraju i celoj južnoj i centralnoj Srbiji, uglavnom pored Morave. Često se u njihovom imenu kriju i lokacije na kojima je nastala. Tako znamo za somborku ili varaždinsku belu, ali postoji i malo poznata belopalanačka vrtka, puzderka, venčara, niška šipka, moravka, žirina, rutevka, strižanka, makedonka…
Ove stare i retke sorte karakteristične su za određene lokacije. Neke od njih nastale su spontanim ukrštanjem, neke su donete iz susednih zemalja. Zajedničko im je da su im zasadi retki i uglavnom opstaju zahvaljujući trudu i volji pojedinaca.
U čast paprike organizuju se malo poznata lokalna slavlja, pa tako u Rutevcu, nadomak Aleksinca, s jeseni počinje slavlje dve lokalne vrste – žirine i rutevke. Žirina je dobila ime po izvesnom odgajivaču Žiri, a zna da donese plod i do 300 grama. Dani paprike održavaju se i u Kuli, sredinom avgusta, a u septembru u Zablaću kod Čačka su „Plodovi zapadnog Pomoravlja“.
Pomoravska kurtovka
Za pomoravsku kurtovku kažu da je odlična sorta. Pripada grupi starijeg tipa, koja je nastala 60-ih godina prošlog veka prirodnim ukrštanjem. Ovaj podatak je neslužben, jer mnogi proizvođači i hobisti tvrde da su o nastanku sorte čuli samo u razgovoru s meštanima sela iz okoline Kruševca i Paraćina, gde se ona i danas najčešće gaji. Otuda joj i pridev – pomoravska.
Polovinom devedesetih godina prošlog veka ova sorta počela je da se sadi na njivama sa „slonovim uvom“ i drugim kurtovskim sortama, te je tako vremenom izgubila čistoću. Međutim, još uvek postoje retka domaćinstva koja decenijama gaje pomoravsku kurtovku i, zahvaljujući njima, ona opstaje. Pozitivna strana ovih malih „klastera“ proizvođača koji ne odustaju od lokalnih sorti je u tome što svake godine mogu bez problema da ostavljaju seme za narednu godinu. Seme ove sorte ne može se naći u poljoprivrednim apotekama, već isključivo kupovinom ili razmenom s proizvođačima koji ne odustaju od starih i autohtonih sorti.
Pomoravska kurtovka, za razliku od slonovog uva, ima znatno više suve materije. Zbog toga je odlična ajvarka. Uz dobro đubrenje i zalivanje daje sjajan prinos. Na jednom struku raste od 4 do 5 krupnih paprika, a prinos po struku je do 1,5 kilograma. Po aru može da donese i do 450 kilograma. Od starijih sorti na ovim prostorima reč je o najrodnijoj.
Vrapčanka
Domaćice se kunu da je vrapčanka bolja za ajvar i od pomoravske kurtovke. Nekada je ova sorta gospodarila njivama pored Morave, ali su je potisnule hibridne. Retke leje ove paprike, koja je posle Drugog svetskog rata stigla na njive, gaje još samo zaljubljenici u stare sorte. Kažu da je vrapčanka u okolinu Paraćina i Ćuprije stigla preko Bugarske. Priča se da je seme doneo izvesni Bugarin pre oko 70 godina i poklonio je dvojici domaćina. Jedan je bio iz sela Vrapčane, a drugi iz sela Striže. Tako je ista sorta dobila i dva naziva po lokalitetima – vrapčakna i strižanka. Mnogi su je zvali i bugarka.
Ova sorta paprike ima meso srednje debljine i veoma je slatka. Kora se lako ljušti i lako se peče, te je zbog toga domaćice obožavaju. Nije krupna poput novijih sorti ajvarki, ali se kvalitet ne dovodi u pitanje, a ima i dobre prinose.
Makedonka
Makedonku ćete prepoznati po ovalnom izgledu, a još obitava u okolini Kruševca. Kao i kod ostalih starih i lokalnih sorti, zadržala se tek kod pojedinaca koji ih pažljivo gaje i čuvaju. Pretpostavlja se da je naziv dobila zbog toga što su nekada Makedonci dolazili na kruševačku pijacu i prodavali je. Neko je od nje ostavio seme i tako se zavrtela priča o makedonki. Iako nije krupna kao ostale ajvarke, odlična je za pripremu ove vrste zimnice. Plodovi imaju manje vode i više suve materije. Laka je za ljuštenje. Plodovi su teški i mesnati. U poluzrelom stanju odlična je za turšiju.
Bananica
O narandžastoj paprici koja podseća na male banane malo toga se zna. Čak ni to kako se nekad zvala, te je danas zbog oblika malobrojni proizvođači jednostavno zovu bananica. Proizvođači tvrde da je u pitanju autohtona sorta koja se danas zadržala uglavnom u centralnom delu Srbije, samo kod pojedinaca i veoma retko se može naći na pijačnim tezgama. Slatka, veoma ukusna i ima posebnu aromu. Odlična je za turšiju, belolučenje i prženje. Odlikuje je visok prinos i zahvalna je za uzgoj.
Melez ajvarka
Ova sorta paprike ima krupan plod i odlične prinose. Nije hibridna, te od nje možete ostaviti seme za narednu sezonu. Radi se o sorti koja je nastala višegodišnjim spontanim ukrštanjem, između pomoravske kurtovke, slonovog uva i ljubinog dlana u okolini Kruševca. Nije nastala u institutima, ni zahvaljujući naučnim radovima, već u baštama pojedinaca koji su dopustili prirodno ukrštanje, te je zbog toga i dobila naziv – melez. Slasna je, a plod ima dobru masu. Uz dobro đubrenje i zalivanje prinos može da bude i do 1,5 kilogram po struku.
Vrtka iz Bele Palanke
Stara sorta paprike, nazvane vrtka, gaji se još samo u okolini Bele Palanke. Poslednjih godina je njena proizvodnja obnovljena, a lokalna samouprava donela je odluku da svaki ar posađene ove autohtone sorte paprike subvencioniše s po 3.000 dinara. Porodica Stojić iz sela Crvena reka, vrtku gaji decenijama i svake godine odvajaju seme za narednu sezonu da bi očuvali najpoznatiju papriku tog kraja.
Vrtka nije zahtevna kada je reč o zemljištu, đubrenju i zaštiti. Otporna je na plamenjaču i druge bolesti, te hemijska zaštita nije potrebna. Belopalančani kažu da onaj ko jednom proba vrtku, više ne želi da jede druge paprike. Najbolja je sorta paprika za nizanje, odlična je za punjenje i pripremu ajvara.
Venčarka
U okolini Svrljiga gaji se i paprika venčarka, autohtona sorta koja u selu Pližine daje odlične prinose. Gaji se na tradicionalni način, te se može reći da je kao stvorena za organski uzgoj. Venčarka nije tako popularna kao lokošnička paprika, čiji nas nizovi svake jeseni očaravaju, ili vrtka koja se gaji u okolini Bele Palanke, ali podjednako ima svoje čari zbog autohtonosti.
Kalifornijsko čudo
Odomaćena sortna populacija paprike, poreklom iz Amerike, najomiljenija u organskim bio baštama. Ima veliku biološku, nutritivnu, agronomsku i ekonomsku vrednost. Kod babure je oblik ploda prizmatičan i može biti sa 1, 2, 3 ili 4 vrha. Odnos visine prema prečniku (koeficijent) ploda može biti od 2:1 do 3:1. Stablo je visoko oko 50 cm. Dužina vegetacije od nicanja do tehnološke zrelosti 130 do 132, a do fiziološke 150 do 152 dana. Plod viseći, prizmatičan sa 3 do 4 komore, perikarp 6 do 8 mm, mase 120 g, u tehnološkoj zrelosti tamnozelen, a u fiziološkoj crven. Pogodna za industrijsku preradu i zamrzavanje.
Šorokšari
Odomaćena mađarska sorta. Stablo joj je visoko 40 do 50 cm. Dužina vegetacije od nicanja do tehnološke zrelosti 125 do 130, a do fiziološke 145 do 150 dana. Plod štrčeći, prizmatičan, sa 3 do 4 komore, perikarp 6 do 7 mm, mase 90 do 100 g, u tehnološkoj zrelosti mlečnobeo, a u fiziološkoj crven. Namenjen svežoj potrošnji i industrijskoj preradi.
Kalinkova
Odomaćena domaća sorta u tipu polubabure. Srednjestasna sorta, do tehnološke zrelosti 125 do 130, a do fiziološke 140 do 145 dana. Plodovi štrčeći, prizmatičnog oblika, malo uži prema vrhu, s 3 ili 4 ruba, u tehnološkoj zrelosti su svetlozeleni, a u fiziološkoj crveni.
Zlatna medalja
Bugarska rana sorta, odomaćena u Srbiji. Dužina vegetacije od nicanja do tehnološke zrelosti 116 do 118, a do fiziološke 138 do 140 dana. Stablo visine oko 45cm. Plod viseći, dvostrano spljošten, dužine 15 do 16cm, perikarp debljine oko 5 mm, mase 70 do 80 g, u tehnološkoj zrelosti svetlozelen, a u fiziološkoj crven. Koristi se u svežem stanju, a i za industrijsku preradu.
Leskovačka turšijara
Biljka visoka oko 60cm, granata i rodna. Plodovi pretežno sabljasti, spljošteni, dužine oko 20cm, umereno ljuti, u tehnološkoj zrelosti svetlozeleni do žućkaste boje, a u fiziološkoj crveni. Pogodni za svežu potrošnju i turšiju.
B. Nenković i prof. dr V. Pešić
Dobro jutro broj 581 – Septembar 2020.
