Slađan Đorđević iz Gornje Trnave kod Topole gaji sortu greni smit od devedesetih godina. Svi benefiti koje ova sorta ima ispoljili su se u njegovim zasadima, međutim, interesovanja za nju na tržištu nema. Đorđević smatra da nije problem u toj sorti, već u jabuci uopšte i da iz godine u godinu prodaja ovog voća sve teže ide, što ih primorava da se u budućnosti okrenu uzgoju nekog drugog voća.
„Pod jabukom imam oko tri i po hektara, a pod sortom greni smit oko 40 ari. Rod je bio dobar, ali nema prodaje. Ranije je završavala na našem i inostarnom tržištu, lako smo plasirali celokupan rod, sada nema nigde prodaje i mislim da državu ovo voće ne zanima. Gajim još i zlatni delišes, gloster, ajdared, čadel i ove sezone prinos je bio tri puta veći nego što je trebalo pa je verovatno prodaja loša baš zbog tako velikih prinosa“, kaže proizvođač iz Gornje Trnave i dodaje da u svojoj dugogodišnjoj proizvodnji pamti svega tri godine kada je jabuka imala solidnu cenu.
„Za naredne godine ja ne vidim budućnost kada je jabuka u pitanju. Samo 2002, 2008, 2017. bila je neka koliko toliko normalna cena sve ostalo je bilo loše. Da se pokriju troškovi proizvodnje treba oko 20 dinara, a gde je ostalo? Znači, mi smo jedva na nuli i zarade godinama nema.“
Ovaj voćar uprkos teškoćama gaji pomenutu zelenu sortu dok je u susednom selu Šume Aleksandar Glišić skoro ceo zasad isekao. Kako kaže, ostavio je svega nekoliko stotina stabala samo zbog oprašivanja, jer plasmana sa njegovih plantaža nema i to zbog očiglednog problema.
„Imao sam oko hektar grenija, sve sam povadio, ostalo je kao oprašivač oko 300 stabala. Kod mene konkretno on dobija neku crvenu prevlaku jer u zemljištu ima više kalijuma nego što treba i sorta se lako pigmentiše. To se smatra sortnom greškom za rusko tržište, dok Italijani to cene kao prednost. Nekada je ta sorta imala perspektivu kao kisela sorta, koristili su je dijabetičari, koristila se za razne namene, imala je dosta suve materije“, navodi Glišić i dodaje da obilno i redovno rađa, krupnih plodova – jako kvalitetna i najviše je išla za rusko tržište.
„Međutim potražnja je stala, traže se crvene sorte, razlog ne znamo, verovatno nismo radili na pronalaženju novih tržišta“, dalje objašnjava šumljanski voćar koji u svojim zasadima sada uzgaja crvene i žute sorte kao što su zlatni delišes, ajdared, jonagold, crveni delišes i druge na površini od oko pet hektara.
Hladnjačari problem u plasmanu ove sorte vide u slabijoj edukaciji poljoprivrednika. Jedan od njih mišljenja je da je tržište prezasićeno jabukom i da zbog toga nema potražnje, ne samo za grenijem, već i za ostalim sortama.
„Stagnacija u plasmanu grenija je odavno primetna, da li što nema ruskog tržišta jer oni su nju kupovali od početka pa do kraja, uglavnom zadnje dve, tri godine nema prodaje i ta sorta nema perspektivu. Kod nas se malo radi na sortimentu ili nema edukacije poljoprivrednika. Smatram da bi im stručna lica trebalo približiti šta se traži na tržištu, da imaju pomoć da mogu da pariraju drugim zemljama“, kaže otkupljivač voća iz Gornje Trnave Momčilo Vasiljević i dodaje da je ove godine ovo voće izuzetno dobro rodilo, ne samo kod nas nego i u Evropi i tu je problem.
Ima je Poljska, Moldavija, Rusija, Ukrajina, stigla je na rod, pa je problem sa plasmanom. Cena je veoma niska i nema potražnje, uspeli smo da izvezemo par kamiona za Sloveniju i Švedsku i to je stalo.“
Do 60-ih godina XX veka greni je bila sinonim za jabuku. Pomalo neobična, privlači oko svojom bojom trave. Njen plod je krupan, sa debelom i čvrstom pokožicom, sa karakteristicnim belim tačkama. Meso je čvrsto i sočno, beličasto i slatkonakiselo. Otporna je sorta na mrazeve, udar grada i plamenjaču, umereno osetljiva na čađavu krastavost i pepelnicu, a osetljiva je na viruse.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay
