Od ranog proleća pa sve do kasne jeseni Fruška gora je mesto na koje dolaze izletnici iz cele Vojvodine, ali nije retko da se među posetiocima nađu i ljudi iz okolnih zemalja. Razlog za posetu i uživanje u najvećoj vojvođanskoj planini nije teško naći: brojni manastiri, divna priroda, četinarske i listopadne šume, potoci i vodopadi, ali i 17 jezera ušuškanih između šuma i voćnjaka. Iako nijedno od ovih jezera nije prirodno, već su nastala kao akumulaciona jezera za poljoprivredne namene, ovi biseri prirode privlače i pecaroše, kao i kupače i druge izletnike, koji ne mare mnogo za to što je na njima kupanje zabranjeno.
Do Fruške gore može da se stigne sa svih strana. Sa starog puta Beograd – Novi Sad u Frušku goru se ulazi skretanjem na Banstolu, pa kroz bogatu šumu i pored čuvenih manastira, brzo i lako se stigne do Venca. Do istog mesta put može da vodi i od Novog Sada, preko Sremske Kamenice, a iz pravca Sremske Mitrovice se ide na Rumu i Irig. Oni koji stignu do Iriga, a ne žele da idu ka Vencu, mogu da prate oznake i kroz voćnjake i livade stignu do jednog jezera sa dva imena – Međeš, odnosno Šatrinci.
Put vodi pravo na parking i čini se kao da dalje ne može. To je donekle tačno, jer samo do parkinga se može kolima, dalje sa mora peške.
Dolina kao iz bajke
Čim se prođe kroz kapiju, vidi se prelepo jezero u dolini kao iz bajke. Na parceli postoji i mali restoran, koji je u privatnom vlasništvu i koji radi u letnjoj sezoni. U hladu krošnji su stolovi i klupe. Ovo je jedno od retkih jezera na Fruškoj gori koje nudi dodatne sadržaje jer, zahvaljujući restoranu, ima i toalete, tuš, kabinu za presvlačenje, terene za sport.
– Jezero Međeš nalazi se kod Iriga, neposredno pored manastira Krušedol, u mestu Šatrinci. Površine je 48 hektara, a dubine od četiri do pet metara. Dugačko je oko 1.500, a široko 350 metara. Vrlo je bogato ribom, a najzastupljenije vrste su šaran, som, štuka i ostala bela riba. Na ulazu u jezero postoji uređena plaža sa kafe-restoranom u kojem mogu da se probaju riblji specijaliteti. Pored plaže, posetioci mogu da uživaju i u stonom tenisu, odbojci i badmintonu – kaže Miljana Čepić iz Službe za održivi turizam i prezentaciju JP Nacionalni park “Fruška gora”.
Šatrinci ili Međeš jedno je od šest jezera kojima upravlja NP “Fruška gora”, od kojih je pet u okviru Nacionalnog parka, dok je ostalih 11 jezera van njegovih granica.
– Sva jezera u Fruškoj gori, i ona kojima upravlja Nacionalni park, kao i ostala, nastala su kao veštačke akumulacije i pravljena su planski, od 70-ih godina prošlog veka. Cilj je bio da se bujični potoci kultivišu, da se ne bi pravila šteta na poljoprivrednom zemljištu, kao i da se dobiju akumulacije za navodnjavanje. Tako je i sa jezerom Međeš, gde je oko 200 hektara zemlje pod voćem bilo “pokriveno” zalivnim sistemom – objašnjava rukovodilac Radne jedinice “Ribarstvo” Nacionalnog parka Radovan Ninković, i dodaje da jezero ima dva imena, jer je najbliže selo Šatrinci, a potez na kojem se nalazi naziva se Međeš.
Lepote Dobrodola, Moharača, Bruja
Šatrinačko jezero bilo je izuzetno popularno 90-ih godina, kada su mnogi rado kampovali i provodili godišnji odmor u njegovoj blizini. Tada je parking ispred jezera i restorana znao da bude toliko popunjen da su ljudi kola parkirali po voćnjacima i uz put, pored kukuruza.
– Tada su oko Šatrinačkog jezera bile i klupe i stolovi, a na plaži trščani senici sa malim klupama. Deo jezera bio je i ograđen bovama, bio je tu i teren za odbojku, kao i sto za stoni tenis, što i danas postoji – priseća se Ninković i dodaje da je u neposrednoj blizini Šatrinaca i jezero Dobrodol, koje nije pod njihovom upravom, ali je takođe izuzetno lepo.
Pored Šatrinaca, veličinom i lepotom izdvaja se i jezero Moharač, koje je u Erdeviku, na letnjem putu prema selu Vizić. Površine je 66 hektara, a dubine od pet do 15 metara. Dugačko je oko 2,5 kilometara, a široko oko 350 metara.
– Ovo jezero je jedno od bogatijih ribom i zato je veoma privlačno ribolovcima tokom cele godine. Najzastupljenije vrste ribe u ovom jezeru su šaran, smuđ, som, babuška, deverika i ostale vrste bele ribe. Između ostalog, u ovom jezeru se nalazi i linjak, koji se jako dobro prilagodio postojećim prirodnim uslovima, a zaštićen je trajnom zabranom ulova. Postoje i kapitalni primerci soma koji su ovde ulovljeni – od 28 pa do čak do 65 kilograma – navodi Miljana Čepić.
U blizini je i jezero Bruje, na izlazu iz Erdevika prema Ljubi. Površine je 15 hektara, a dubine od pet do sedam metara. Dugačko je oko jednog kilometra, a široko tridesetak metara.
– Napaja se vodom iz Banje Kuline, koju su napravili Rimljani kao rimsko kupatilo i akvadukt koji je vodio sve do Sirmijuma, jedne od prestonica Rima, a današnje Sremske Mitrovice. Najzastupljenije vrste ribe u ovom jezeru su šaran, smuđ, som, babuška… Tokom letnjih meseci, veliki broj kupača, pecaroša, kampera i ostalih ljubitelja prirode dolazi iz okolnih naselja na ovo jezero na odmor – navodi naša sagovornica.
Dozvole za pecanje
Na jezerima koja su pod upravom Nacionalnog parka “Fruška gora” mogu da se nabave i pecaroške dozvole. Tako jednodnevna dozvola košta 1.000, višednevna 2.000, a godišnja dozvola 7.000 dinara. Dozvole mogu da se nabave i na licu mesta, jer su ribočuvari svakoga dana prisutni na jezerima.
LJ. Petrović
Dobro jutro broj 568 – Avgust 2019.
