Да би смо сачували квалитет кромпира током зимских месеци, пре свега треба знати да се кртоле ваде у пуној зрелости, то јест када се покожица не гули и када потпуно очврсне. Када цима кромпира потпуно очврсне (било природно или коришћењем тоталних хербицида) треба зависно од временских услова сачекати десетак дана како би покожица кртоле завршила свој развој.
Такође кромпир треба вадити по лепом времену, без кише како би са кртола отпала земља, а оне се добро просушиле. Значи да од услова приликом вађења умногоме зависе губитци у складиштима који често нису занемарљиви. Током зиме кромпир се може складиштити у различитим облицима импровизованих складишта, трапова и подрума или у савременим складиштима са контролисаним условима.
Мањи произвођачи углавном кромпир чувају у траповима који су делимично укопани у земљиште. Висина гомиле у њима не би требала бити већа од 2,5-3 м, а ако има више сорти пожељно их је раздвојити летвицама. У оваквим траповима препорука је да се угради систем за вентилацију који се битно не разликује од система у савременом складишту, а веома се једноставно поставља. Он се састоји од једног вентилатора који се поставља на прозор и бочних вентилационих канала. Такође би требали поставити и термометар којим бисмо пратили температуру у трапу. Данас на тржишту постоји велики избор уређаја за праћење температуре и релативне влажности ваздуха који нису скупи.
Оптималне температуре за чување кромпира су: за семенски 2-4, а за меркантилини око 10ºЦ, док је оптимална влажност 92-95% Проветравање се врши спољним ваздухом рано ујутро тј када је већа влажност, а нижа температура ваздуха. Ако је спољна температура нижа за 3-4 степена од оне у трапу доћи ће до кондезације влаге на кртолама па би трбало урадити унутрашњу вентилацију која је нужна због дисања кромпира и повећане концентрације ЦО2 у средини гомиле. То се постиже затварањем отвора за спољни ваздух и укључивањем вентилатора да би се ваздух у складишту измешао.
За интензивне произвођаче овакве врсте складишта се не препоручују већ би требали да за своје производе намењене тржишту користе савремене објекте са строго контролисаним условима чувања. Једино тако ће бити сигурни да ће време пласмана њихове робе највише зависити од тренутне цене на тржишту и да ће своју робу пласирати када буду задовољни продајном ценом. Наравно треба имати у виду да поједине врсте воћа и поврћа имају и различито време чувања без обзира на услове складиштења.
Марија Миловановић дипл.инж.
