SIMBOL PARLOGA SELI SE NA PLANTAŽE
Šipurak je dugo bio simbol zapuštenih imanja ili samo samoniklo blago planinskih proplanaka, ali se u poslednje vreme sadi i gaji i na velikim plantažama. Jedan od razloga je što ova kultura uspeva i na zemljištu niže klase, čak i na bezvodnim terenima, ulaganja su relativno mala, uzgoj je lak, a može da se implementira u princip cirkularne ekonomije. Plod šipurka je tražen, i svež, i prerađen, u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji, dok mu je cena stabilna.
U selu Vlaška kod Mladenovca diplomirani ekonomista Igor Petrović je pre deset godina zasadio 40 ari šipurka sorte šmit sa redukovanim brojem trnja u odnosu na divlji. Kupio je parcelu sedme klase, bez mogućnosti navodnjavanja, skrajnutu na padini koja 40 godina nije obrađivana. Obrada i kupovina zemlje su na početku bile najveće investicije.
Veoma izdržljiva biljka
Šipurak se pokazao kao veoma izdržljiva kultura, iako nemam mogućnosti da dovedem vodu blizu parcele. Imam 800 biljaka, sađenih u razmaku od 60 centimetara. U pripremi sam orao na 40 do 50 centimetara i odrađeno je riperovanje zbog rastresitosti. Sada sa svake voćke uberemo oko 3 do 4 kilograma. Gustinu sadnje smo prilagodili da može da se bere i mašinski i ručno – kaže Petrović.
On za čitaoce „Dobrog jutra“ iznosi svoju računicu:
Na jednom hektaru možete da imate 2.200 biljaka i sa po tri kilograma prosečnog prinosa dobijate ukupno preko 6 tona. Svež šipurak na tržištu dostiže cenu oko 100 dinara. Ulaganja su minimalna, bilo da imate svoju zemlju ili je iznajmljujete. Troškovi su dodatno umanjeni u domaćinstvima koja imaju svoju mehanizaciju, što nije bio moj slučaj. Ako ovu kalkulaciju uporedite za troškovima proizvodnje drugih kultura, onda je jasno da je gajenje šipurka isplativo.
Igor je zasad formirao kao alternativni, porodični izvor prihoda, jer je šipurak, kako kaže, finansijski i vremenski mnogima dostupan za gajenje. Dodaje da bi mogao da se uvrsti u ekonomski isplativu i značajnu privrednu kulturu na našim prostorima. Kao ekonomista po obrazovanju i struci i sa iskustvom u poljoprivredi smatra da ima misiju da pomogne proizvođačima da shvate i prihvate pojam cirkularne ekonomije.
Šta tačno znači cirkularna ekonomija na primeru zasada šipurka?
Plodovi iz zasada mogu stoprocentno da se iskoriste – objašnjava naš sagovornik. – Sirovinu koju sami uzgajamo, prerađujemo u poluproizvod za dalju preradu ili gotov proizvod. Možemo da pravimo kašu za proizvodnju marmelade. Od koštica šipurka dobijamo ulje, koje je kozmetički proizvod. Od ostataka pravimo pogače, koje koristimo za briketiranje ili dodatak stočnoj hrani. To je proces u kome nakon celokupne prerade nemamo nikakve ostatke za bacanje. Ovaj princip cirkularne ekonomije vrlo brzo će imati primenu i za neke druge voćne kulture.
Foto: Jasmin Schreiber-unsplash
Cena šipurka je u poslednjih nekoliko godina stabilna. Posebna pogodnost je što poluproizvodima i proizvodima odgajivači dobijaju dodatu vrednost. Igor i njegova porodica za sada svoje proizvode, ulje i pulpu od šipurka, prodaju na domaćem tržištu i to unapred. Pojedini manji plantažeri prodaju svež plod otkupljivačima šumskih plodova ili onima koji se bave sušenjem i prodajom čaja od šipurka.
Veliki zasadi u Malom Izvoru
U okolini Zaječara zasađeno je 56 hektara šipurka. U pitanju je kooperacija, te je u selu Mali Izvor osnovana Poljoprivredna zadruga Organica Agrocoop. Šestoro kooperanata na ovoj, za naše uslove impozantnoj površini, posadilo je sorte laksa, šmir ideal i inermis. Ukoliko se, kako kažu, njihovi snovi ostvare, imaće prave plantaže šipurka. Jedna od njih prostire se na 48 hektara, dok su preostale u dva obližnja sela. U planu je proširenje za još 30 hektara.
Naša sagovornica, koja još uvek ne želi da izađe u javnost, navodi da, ako se njihovi planovi ostvare, ubraće sa ovih plantaža u punom rodu između 200 i 300 tona svežeg šipurka. Njihova kalkulacija je jedan evro za kilogram, a šipurak nameravaju da prodaju direktno farmaceutskoj industriji, te neće praviti ni brend, ni poluproizvod. Sa svakog žbuna trebalo bi da uberu od 2,5 do 3 kilograma. Biljke su posađene gušće od standardnih normi, jer je planirana mašinska berba.
Plantaže u Malom Izvoru su u sistemu organskog gajenja i nalaze se u trećoj godini konverzije. Organski uzgoj je i bio osnovna ideja, zbog prodaje farmaceutskoj industriji. Početno ulaganje po hektaru je bilo oko 2.500 evra. Iako ne žele bilo kakvo eksponiranje, dok za to ne dođe vreme, veruju da će uspeti u ovom poduhvatu. Odlučili su se, između ostalog, za staru sortu šmit ideal koja je nastala u Nemačkoj sedamdesetih godina prošlog veka počela da se gaji u Bugarskoj. Tada su je i specijalizovane zemljoradničke zadruge u Srbiji masovno sadile zbog dobrog prinosa. Preporučuje se da se sade najmanje dve sorte zbog unakrsnog oprašivanja
Sadnja u jesen i zimu
Šipurak je najbolje saditi u jesen ili zimu i treba izbegavati prolećnu sadnju. Sadi se na razmaku 3×1 metar, a na siromašnijim zemljištima 3×1,5 metara. U pripremi zemljišta treba obaviti duboko oranje na 30 do 40 cm, zatim tanjiranje, frezovanje i meliorativno đubrenje sa 20 do 50 tona zgorelog stajnjaka na jedan hektar, kao i 500 kilograma NPK đubriva po hektaru. Sadnja se obavlja klasično, poput ostalih voćnih vrsta. Jedna sadnica, ukoliko se kupuju veće količine, košta oko 14 dinara.
Nedostaju berači i rezači
U formiranom zasadu potrebno je pravilno orezivanje žbunova. Igor Petrović navodi da mu je to u početku bio veliki problem, jer niko nije imao mnogo iskustva u orezivanju. Drugi problem može da nastane u vreme berbe, jer radne snage nema dovoljno.
– Nisu svi u situaciji da kupe mašinu za branje, pogotovo nije isplativo, ako su zasadi manji. Mašina za jedan sat uradi kao desetoro berača tokom celog dana. Možda će jednog dana zaživeti neko udruženje ili zadruga, u kojoj će kooperantima na raspolaganju biti takva vrsta mehanizacije i olakšati im posao – kaže Igor.
Piše: Biljana Nenković
