Gazdinstvo Karolja Feketea iz Novog Kneževca ima zasnovanu organsku proizvodnju šipaka ili šipuraka na 50 hektara i u trećoj sezoni upravo je najsavremenijim kombajnom u toku berba rumenih plodova divlje ruže.
Rod je dospeo na površini od 30 hektara, dok će u preostalim mlađim zasadima berbe biti tek iduće sezone.
– Zadovoljan sam radom i kapacitetom kombajna i rodom šipurka, međutim, bilo bi i bolje da nije bilo dugotrajnog hladnog proleća, pa nije došlo do ujednačenog cvetanja biljaka. Zbog toga sada imamo problem u berbi. Kombajn ne može u jednom prohodu da ubere rod, jer ostaju plodovi koji još nisu zreli tako da berbu moramo obaviti u dva puta – ukazuje Karolj Fekete.
Na plantažama Feketea su zastupljene tri sorte šipuraka, pa je berba rane sorte otpočela u prvoj polovini septembra, dok će berba srednjih i kasnih sorti potrajati do kraja oktobra. Ručna berba šipaka, na ovako velikim plantažama, bila bi nezamisliva misija bez kombajna.
– Jako je važno da plodovi budu zreli, intenzivno crveni, jer tada sadrže najviše askorbinske kiseline, odnosno vitamina C i imaju ukupno kvalitetniji unutrašnji sastav ploda, zbog čega se šipurak i proizvodi. Imamo jako inostrano tržište, čiji kriterijumi su u pogledu kvaliteta jako strogi. Plodovi treba da budu zreli i zdravi, a mogu reći da velike ekstremne vrućine nisu uticale na kvalitet i prinos šipurka. Šipurak je kultura koja izuzetno podnosi visoke temperature i sušu. Važno je da u prvoj fazi vegetacije ima dovoljno zimske i prolećne vlage, od čega jako lepo može da se razvija, a posle kada su plodovi već formirani, suša im ne smeta, zahvaljujući agresivnom korenovom sistemu biljaka, koji vlagu crpi iz dubljih slojeva zemlje – objašnjava Fekete.
Ove sezone rod šipurka je dostigao oko četiri tone po hektaru, za razliku od lanjske berbe kada je prosek iznosio tri tone. Fekete napominje da se od zasnivanja zasada svake godine prinos povećava do pete-šeste godine i potom stabilizuje, sa prosekom od pet tona po hektaru, a u zavisnosti od uslova može da rađa i više.
– Iduće godina na rod će dospeti svih 50 hektara. Što se tiče perioda ekploatacije zasada divlje ruže, ili šipurka, po raspoloživim podacima može biti i do stotinu godina, ako ima pravilnu negu. Bio sam u prilici da u Poljskoj obiđem zasad star pola veka, koji je u dobroj kondiciji. Kod nege zasada bitno je posle pete godine, kada odebljaju plodonosna stabla i grane iznad dva centimetra, treba ih iseći. To ima dvojaku ulogu, da se na taj način biljke podmlađuju novim izdancima i na drugoj strani se tako olakšava berba kombajnom. Jer, ako se ostavljaju deblje i krute grane, ometaju kombajniranje – napominje Fekete.
Berba novim kombajnom „Nju Holand“ je znatno efikasnija, jer moćna mašina „zajaše“ red divlje ruže i ubira plodove, pri čemu se stabljike ne oštećuju. Dvojica kombajnera i majstor na održavanju koji su angažovani u berbi, Ištvan Fazekaš, Oto Popić i Jožef Remete, potvrđuju da za osam sati rada kombajnom uberu rod sa četiri hektara.
– Mnogo je brže i lakše nego prethodne dve sezone kada se polurednim beračem za dan rod mogao ubrati na oko hektar i po, a trebalo je dodatno angažovati traktor za vučenje i više radne snage. Kombajn kojim sada radimo je najsavremenija mašina za berbu ovakve vrste plodova – napominje kombajner Ištvan Fazekaš.
U Srbiji je sada pod šipurkom 700 do 800 hektara, a Fekete kaže da je uočljiva potražnja za sadnim materijalom za zasnivanje novih plantaža.
Šipurak se najviše se izvozi na zapadnoevropsko tržište, a Fekete na zahtev kupca gotovo sav rod isporučuje u vidu kaše. S obzirom da je u pitanju organska proizvodnja, Gazdinstvo Karolja Feketea proizvodnju obavlja do crvenih plodova šipurka, a prerada u kašu se dalje obavlja u za to specijalizovanim fabrikama.
– Ako tržište bude stabilno kao što je obećano, mislim da se bez poteškoća šipurak u Srbiji može uzgajati na nekoliko hiljada hektara. Nažalost, u Vojvodini je manja zainteresovanost nego u centralnom delu Srbije, jer poljoprivredna gazdinstva ostaju pri tradicionalnim ratarskim kulturama. Istina, šipurak je kultura gde treba ulagati i čekati četiri godine da bi se ubrao prvi rod. Zahvalno je šipurak uzgajati na kvalitetnijem zemljištu, ali u našim uslovima jako dobro uspeva i na zemljištu pete i šeste klase – naglašava Fekete.
Zasnivanje zasada po jednom hektaru zahteva 3.000 sadnica i sa svim pripremama i agrotehničkim merama, prve godine ulaganje po hektaru je oko 1.500 evra. Naredne dve godine dok zasad ne dospe na rod, godišnje je za negu potrebno oko 500 evra po hektaru. U organskoj proizvodnji kakvu ima gazdinstvo Fekete, nema izdataka za veštačko đubrivo i pesticide, čak nije prskao ni fugicidima koji su odobreni za ovu vrtsu proizvodnje.
– Neophodno je obavljati međurednu obradu prve dve godine, da se ne zatravljuje, zato što se na taj način čuva vlaga i zasad štiti od glodara. Poljskim miševima i drugim štetočinama kojih ima na našem terenu, a ne obožavaju obrađeno zemljište. Nakon druge godine kada se biljke već razviju, nema toliko problema sa oštećenjem od strane glodara, a kada šipurak dospe na rod preporučuje se zatravljivanje. Tokom jeseni kod berbe nikada se ne zna kakvi će biti vremenski uslovi, pa ako je međuredni prostor zatravljen može se i kombajnom ući i posle kiše – pojasnio je Karolj Fekete.
Za proizvodnju šipurka zainteresovali su se i azijske zemlje, pa je Karolj Fekete sticajem okolnosti uspeo da isporuči sadni materijal u Uzbekistan. Tamo je sadnim materijalom sa severa Banata zasnovana proizvodnja šipurka na 100 hektara, ove godine tamo će se površine povećati za još 200 hektara. U Uzbekistanu planiraju da proizvodnju prošire na 1.000 do 2.000 hektara, sadnim materijalom iz Srbije.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
