Šipak (Rosa canina) biljka je koja pripada rodu ruža, porodici Rosaceae. Nosi titulu jedne od najstarijih biljaka, korišćenih u ishrani i lečenju. Još u kamenom dobu ljudi su za ozdravljenje koristili njegove listove, plod i cvet. U vreme Rimskog carstva, verovalo se da je delotvoran čak i u lečenju besnila. Otud i potiče ime pasja ruža. Često se i za biljku i za njene plodove koriste još i nazivi divlji šipak, divlja ruža, šipurak, šepurika…
Raste uz živice, plotove, puteve, rubove šuma, po pašnjacima i kršu, u vrtovima.
Jednako upotrebljivi i vitaminima bogati plodovi nalaze se i u ostalim vrstama:
-živična (Rosa dumetorum);
-poljska (Rosa arvensis);
-trnovita (Rosa spinosissima);
-zimzelena (Rosa sempervirens);
-rđasta (Rosa rubiginosa);
-planinska ruža (Rosa pendulina).
Raste u obliku razgranatog, trnovitog i listopadnog grma, do dva metra visine. Listovi su mu jajoliki, oštro nazubljeni, na peteljkama, naizmenični i neparno perasti. Cvetovi su veliki, beloružičaste boje. Plod je ovalnog oblika, narandžasto-crven, ali može varirati od žute do tamnoljubičaste i crne boje.
Slatko-kiselog je ukusa i ima mnoštvo malja. Cveta u junu i julu, kada se beru cvetovi, a plodovi od septembra do sredine novembra. Najbolje je da se bere u septembru i oktobru, po lepom i suvom vremenu, a koristi se svež ili osušen. Prezreo i nedozreo šipak sadrži znatno manje korisnih sastojaka i zato treba brati isključivo tvrde plodove crveno-narandžaste boje. Bobičasti plodovi su dužine od 1 do 2 centimetra, okruglastog do eliptičnog oblika. Osim njih, korisni delovi ove biljke su i cvetne latice, pupoljci i listovi. Latice koje se beru u proleće upotrebljavaju se za izradu džemova i sirupa, kao i dodatak jelima (salatama, jogurtima, frapeima). List šipka je, kao i plod, izvrstan izvor vitamina C. Bere se kada su vrlo mladi, a potom se suše za pripremu čajeva. Cenjeni su i pupoljci, od kojih se prave ekstrakti. Odgovaraju mu vruća leta i blage zime. Optimalna srednja dnevna temperatura za rast je do 12 Celzijusovih stepeni. Zimske temperature od 11 do 15 stepeni su štetne, a smrzava na 20. Problem predstavljaju i kasni jesenji i rani prolećni mrazevi.
Kao heliofitna biljka, dobro osvetljena stabla imaju više cvetova i plodova, veću krupnoću i bolju obojenost plodova, te su manje sklona pucanju. Vegetacija počinje u drugoj polovini marta i traje 180 do 215 dana. Dugo cveta, a dozrevanje počinje 120 do 160 dana posle cvatnje.
Važno je da u zemljištu ima dovoljno vlage za vreme intenzivnog rasta korena u jesen i proleće, kao i za vreme vegetacije u fazama rasta ploda i mladica. Zbog toga su neophodne ravnomerne padavine, a ako to nije moguće, pribegava se navodnjavanju. Najbolje uspeva na dubljim, dobro dreniranim peskovito-ilovastim zemljištima, koja obiluju organskom materijom (humus) i biogenim elementima. Međutim, ne podnosi teška glinena i jako vlažna zemljišta. Na jednom grmu berba je neophodna u nekoliko navrata, jer svi plodovi ne dozrevaju istovremeno. Posle nje mora da se očisti od ostatka cveta, zatim se plodovi prerežu na polovine, očiste se od dlačica i semenki, a posle toga se suše na oko 40 stepeni. Kada se osuše, mogu da se usitne. Osušeni plodovi potamne, ali ako su pregoreli – nisu od koristi. Konzumira se svež i osušen, a očišćen od koštica i dlačica može se konzervirati i zamrzavanjem, kao i ukuvavanjem sve dok pektini iz ploda ne želiraju, čime se dobija kvalitetan pekmez. Za potrebe konzerviranja suše se na temperaturi do 50 stepeni da zadrže prirodnu boju i lekovita svojstva.
Lekovitost šipka u narodnoj medicini poznata je od davnina. Svrstan je među najdragocenije biljke, jer sadrži mnoštvo vitamina, minerala, organskih kiselina i drugih biološki aktivnih materija. Obiluje vitaminima D, P, K, B1, B2, B3 i provitaminom A. Ono po čemu se izdvaja i što ga čini jednim od najzdravijih plodova jeste visoka koncentracija vitamina C. Takođe, u mesnatim plodovima ima i znatnih količina važnih minerala natrijuma, gvožđa, selena, mangana, nešto manje magnezijuma, kalijuma, fosfora, sumpora i silicijuma. Odličan je izvor flavonoida, jabučne, limunske i askorbinske kiseline, tanina, karotenoida (likopen i ksantofil), pektina, ugljenih hidrata, proteina, vlakana i etarskih ulja.
Bobice biljke sadrže više vitamina C nego limun, narandža i paprika zajedno. Vrednost šipka postala je još značajnija kad je dokazano da se sa držaj ovog vitamina kuvanjem ne smanjuje, već povećava! Ipak, utvrđeno je da količina vitamina C nije stalna, već se posle jednogodišnjeg stajanja i najbolje čuvanih plodova smanjuje na samo četvrtinu od prvobitne količine.
Čaj
Dve čajne kašičice osušenih plodova preliju se vrelom vodom i ostave da odstoje 10 do 15 minuta. Za prehladu se preporučuje čaj s dodatom kašičicom meda i kašičicom limunovog soka, te mešani čaj od šipka i kamilice (10 grama osušenog šipka i 10 g osušenih cvetova kamilice na jednu šoljicu vode).
Sirup
Očisti se 4 do 5 kilograma šipka, stavi se u veliki lonac i pospe s otprilike 3kg šećera (po želji, zavisno od toga koliko želite da bude sladak ili kiseo). Povremeno se sve dobro izmeša drvenom varjačom. Kada šipak pusti sok, a šećer se otopi, mešavina se procedi kroz dvostruki sloj gaze ili cediljku. Dobijeni sok se sipa u čiste boce i drži na hladnom mestu.
Liker
Očisti se pola kilograma šipka od ostatka cveta i plodovi se uzdužno razrežu na četiri dela. Zajedno sa semenkama stave se u cediljku i ispiraju vodom dok se ne uklone dlačice. Šipak se ocedi i prenese u teglu. Dodaje se 150 do 200g šećera, prelije sa 7 decilitara rakije (npr. lozovače), tegla se zatvori i drži dve do tri nedelje na toplom mestu (može stajati na suncu) i povremeno se promućka. Zatim, liker se procedi i ostavi mesec dana na sobnoj temperaturi.
Marmelada
Mnogo je različitih varijacija pripreme marmelade, a pritom je važno znati da se smesa možda mora pasirati više puta, da bi se potpuno uklonile semenke i dlačice iz plodova. Marmelada mora da se kuva na laganoj vatri uz stalno mešanje, da ne bi zagorela. Zrele i zdrave plodove treba očistiti od dlačica i koštica i mesnati deo ploda se kuva u što manje vode (na 1kg šipka ide 1 šolja vode), dok ne omekša. Procedi se kroz gustu cediljku ili gazu i na 1kg smese dodaje se jednaka količina smeđeg šećera. Kuva se uz neprekidno mešanje, do željene gustine. Vruća smesa se sipa u čiste tegle.
Vino
Pola kilogra ma osušenog šipka izgnječi se i doda mu se pola kilograma šećera. Smesa se dobro izmeša i ostavi malo da odstoji, a zatim se nalije 3 litra vode. Meša se dok se šećer sasvim ne rastopi. Prenese se u veliku teglu s poklopcem i ostavi da stoji šest dana. Teglu je neophodno promućkati svaki dan. Zatim, smesa se procedi i vino je spremno za konzumiranje.
Dobro jutro broj 537 – Januar 2019.
