Drvo novca ili krasulu zimi ne treba previše zalivati. Prvi znak da biljka ima više vlage nego što joj je potrebno su požuteli listovi, koji postaju smeđi i na kraju otpadaju. Često je nazivaju i „parica“, jer se veruje da privlači novac u kuću, ali ovaj simbol bogatstva previše vode može da „ubije“.
Krasulu zimi treba zalivati kada je zemlja u celoj saksiji potpuno suva. To se proverava ako se drveni štapić pobode u zemlju celom dužinom posude. Zimi se drvo novca zaliva jednom ili dva puta, ako stoji u prostoriji koja se greje. Voda ne bi trebalo da je hladna.

– Višak vode iz tanjirića obavezno treba prosuti, a saksiju ostaviti na rešetkastu podlogu da se ocedi sva voda. Krasulu nije teško gajiti i pre ćete joj naneti štetu ako je zanemarite i zaboravite da je polivate, nego kada je zalivate po merilima koja se primenjuju na ostalo sobno cveće – kaže Slavica Marković iz Kragujevca, koja ove biljke godinama gaji.
Zimi se zemlja sporije suši, te ako se neprestano dodaje voda, ona će postati kisela, a može da se pojavi i buđ u saksiji.
– Recept za zalivanje zimi je retko i pomalo. Ako stoje na terasama bez grejanja, može da se zaliva i jednom mesečno. Inače, ne voli mesta blizu radijatora ili drugih grejnih tela – dodaje ona.

Ova biljka je po poreklu tropska, te dugo opstaje bez vlage. Uz malo pažnje i u odgovarajućim uslovima može da naraste i do jednog metra visine. Ukoliko je preko cele godine u zatvorenim prostorijama, visina je upola manja. Voli svetle prostorije, ali joj ne prija direktno sunce. Ako se leti iznosi napolje, treba je skloniti u senovito mesto, jer će u suprotnom listovi dobiti ožegotine.
Drvo novca je jedna od omiljenijih biljaka u feng šui principu uređenja prostora. Naime, veruje se ova biljka privlači bogatstvo, te da je treba držati blizu ulaznih vrata. Ali, bez obzira da li neko veruje ili ne, ona se uvek uklapa u ambijent i oplemenjuje prostor.
Osim što je drvo novca lako za gajenje, podjednako jednostavno se i razmnožava. Zimski meseci su idealni, jer će biljka do proleća imati vremena da se ukoreni i ojača do iznošenja napolje. Krajeve izdanaka treba odseći i pobosti u humunski supstrat. Takođe, izdanci na stablu mogu se pažljivo odvojiti i presaditi. A ukoliko pojedinačne listove, koji su slučajno otpali položite na zemlju, ubrzo će se pojaviti žilice iz kojih će se razviti koren.
Tekst i foto: Biljana Nenković