Na pragu smo jeseni. Većina biljaka vegetaciju privodi kraju, donosi rod i priprema se za zimu. Do sada svuda prisutna zelena boja, znak zdravlja i rodnosti, ustupa mesto žutoj, crvenoj i njihovim nijansama.
Raznobojne plodove ćemo ubrati i sakupiti, i uživati u njihovom ukusu i mirisu. Ali tu nije kraj. Treba ponovo početi iz početka, vratiti zelenu boju u povrtnjake i u tmurnim zimskim danima. Zato se povrtari pored berbe pripremaju za gajenje povrća koje podnosi hladnije dane sa manje sunca. To se, pre svega, odnosi na kupusnjače, zelenu salatu, spanać i lukove.
Kupus najčešće gajen
Korist od jesenje setve kupusa je višestruka. Sveže glavice pristižu u rano proleće, kada se potroše sve zalihe, a tada imaju i visoku cenu. Pošto će na otvorenom polju ostati i tokom zime, pažljivo se bira njiva na kojoj će se gajiti. Pre svega, ona mora biti zaštićena od vetra, a valja poštovati plodored i potrebe biljke za hranivima.
Septembar je idealno vreme za proizvodnju rasada. Seje se u hladne leje na otvorenom polju, a rasađuje u oktobru. I u ovoj proizvodnji rasad se neguje isto kao u drugim rokovima setve. Dok se on razvija, nastavljaju se pripreme parcele. Zbog opasnosti da biljke izmrznu ili ih ošteti vetar, na pođubrenom zemljištu se prave bankovi duboki dvadesetak centimetara, u koje će se rasaditi kupus.
Sačuvati ružu karfiola
Karfiol rasađen u julu, tokom septembra formira glavice. Pošto su one osetljive na niske temperature, valjalo bi da se, čim ruže dostignu prečnik od tri do pet centimetara, izvade čitave biljke i unesu u kanale iskopane na dubini 20-30 cm. Pre zagrtanja kanali se natope vodom. Ako nije sortna osobina, listove bi valjalo podići i pričvrstiti iznad ruža. Karfiol u kanalima ostaje 30 do 45 dana, koliko traje period dozrevanja, za vreme kojeg hraniva iz listova prelaze u ružu. One su spremne za berbu tokom oktobra, novembra i decembra.
Kelj pupčar je odličan izbor za jesenju i zimsku proizvodnju i potrošnju. Dobro podnosi mrazeve do -10 Celzijusovih stepeni. U septembru se nastavlja nega – okopavanje, prihrana i po potrebi zalivanje, da bi se glavičice brale i u februaru.
Keleraba je idealno jesenje povrće jer ima kratku vegetaciju, od 40 do 100 dana. Proizvodnja je iz rasada, a seje se krajem avgusta ili početkom septembra u hladnu leju i ubira u oktobru i novembru. Za kasnu jesenju proizvodnju seje se početkom novembra u grejanim objektima, a ubira u decembru.
Brokoli teško ugoditi
Brokola se od ostalih kupusnjača razlikuje po tome što zahteva niže temperature, ali je istovremeno osetljiva na mraz. Najbolje uspeva na temperaturama od 15 do 18 stepeni, a da bi formirala ružu mora da prođe period izloženosti nižim temperaturama, do 10 stepeni. Ali, kada takve temperature potraju dugo, dolazi do fiziološkog poremećaja – pupoljčenja, kada se formiraju sitne bočne ruže koje su lošijeg kvaliteta. Do ove pojave dolazi i ako su nerazvijene biljke izložene vodenom stresu. S druge strane, ako u septembru temperatura naglo poraste, formiraju se rastresite ruže koje takođe nisu kvalitetne.
Zelena salata
Zelena salata posejana u jesen za upotrebu pristiže tokom zime i ranog proleća. Za jesenju sadnju koriste se sorte otporne na niske temperature. Rasad se proizvodi u septembru u hladnim lejama, a rasađuje do kraja oktobra. Seme treba da bude iz prethodne godine, da bi se izbeglo fiziološko mirovanje. Ukoliko je potrebno da se koristi ono iz tekuće godine, tada ga prvo valja natopiti u vodi i držati u frižideru tri dana na temperaturi od četiri Celzijusova stepena. Seje se u kontejnere i saksije ili hladne leje.
Parcela se priprema odmah posle ubiranja prethodnog useva. Za jesenju salatu zemljište mora da bude kvalitetno pripremljeno. Odmah posle pripreme markiraju se redovi. Posle rasađivanja, u zavisnosti od potrebe, zalije se jednom ili dva puta. Jesenji usev salate treba đubriti malim količinama mineralnih đubriva.
Spanać
Setvom spanaća u septembru omogućava se berba krajem novembra. Za dužu berbu u svakom roku se preporučuje sukcesivna setva u dva-tri navrata. Zbog kratke vegetacije i relativno plitkog korena spanać valja gajiti na dobro pripremljenom zemljištu. U jesenjoj proizvodnji obično nema potrebe za navodnjavanjem. Radi bržeg nicanja u baštama, seme valja dva dana pre setve potopiti i sejati tako vlažno. Berba je sukcesivna, počinje mesec dana posle nicanja i traje do cvetanja. U ishrani se koriste samo mladi, meki listovi na kratkim drškama. Duge drške su znak da su listovi stari. Bez obzira na dužinu, pre pripreme valja ih odstraniti od liske. Pre upotrebe svaki list se opere pod mlazom hladne vode, ali ne sme da ostane potopljen u njoj. Najbolje je da se jede sirov, u salatama, začinjen hladno ceđenim maslinovim uljem, limunovim sokom i jogurtom. Kuva se na pari ili kratko blanšira i tako topao prelije hladnom vodom da bi se zadržala lepa zelena boja. Ostatak kuvanog spanaća obavezno se baci jer se nitrati, fermentacijom u frižideru, pretvaraju u opasne nitrite.
Matovilac
Matovilac, ukusna, a nadasve kvalitetna salata, nekada je rastao kao divlja biljka i kao takav koristio se u ishrani. Danas se preselio u bašte i gaji se kao svaka druga zelena salata. Odgovaraju mu laka i peskovita, ilovasta i krečna zemljišta, koja se u septembru pođubre sa po kilogram zgorelog stajnjaka po kvadratnom metru, izašove na dvadesetak centimetara, i malo sabiju da bi brže nikao. Za svaki kvadratni metar valja pripremiti jedan do dva grama semena. Seje se u redove na razmaku 10-20 centimetara. Brazde se naprave daščicom kojom se posle setve malo zagrnu i zemlja pritisne. Seme zaržava klijavost četiri-pet godina. U manjim baštama se seje uz praziluk ili ispod kelja pupčara i brokolija. Kada se oni uklone, ostaje mu dovoljno prostora. Niče za najduže dve sedmice, a listovi se beru dva meseca posle setve. Veoma je otporan na niske temperature, pa se listovi retko kada smrznu. Ako se to i desi, ubrzo porastu drugi.
Berba počinje kada se obrazuju bočne rozete. Boljka se ne čupa već se oštrim nožićem seku rozete. Na presečenim delovima ubrzo će se oblikovati nove rozete i berba može da traje od početka decembra pa sve do početka aprila. Tada matovilac stvara cvetnu stabljiku. Valja znati da je on mnogo bogatiji vitaminom C od zelene salate, a obiluje i gvožđem i drugim mineralima i vitaminima. U ishrani se koristi najčešće kao sveža zelena salata.
Blitva
Ovo je dvogodišnje povrće lako za gajenje. U prvoj godini obrazuje dubok koren i lisnu rozetu, a u drugoj cvetno stablo. Nema velike proizvodne zahteve i kratke je vegetacije – od sadnje do berbe prođe 8-12 nedelja. Najviše joj odgovaraju srednje teška, plodna zemljišta, kod kojih je pH vrednost 6,5-8. Ne podnosi monokulturu. Ovo povrće se gaji na drugom mestu u plodoredu, direktnom setvom, ređe iz rasada. Seje se u septembru na međuredni razmak 25-30, dok je razmak između biljaka 15-20 centimetara. Da bi berba bila što duža, najbolje je da se u svakom roku seje sukcesivno, u razmaku od desetak dana.
Gaji se zbog listova. Najčešće se kuva na pari ili se listovi drže za duge drške i provlače kroz ključalu vodu. Posle toga se odstrane drške, a listovi začine belim lukom i maslinovim uljem i time prelije kuvani krompir. Uspešno zamenjuje spanać. Prednost joj je što može da se zamrzava.
Bogata je vitaminom A, vitaminima B kompleksa – B1, B3, B6, B9, vitaminom C, a ona je jedna od biljaka sa najvećom koncentracijom vitamina K. Od minerala, bogata je kalcijumom, natrijumom, kalijumom, gvožđem (više od spanaća), magnezijumom, fosforom, rastvorljivim vlaknima, omega-3 masnim kiselinama i brojnim antioksidantima.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 557 – Septembar 2018.
