Насловна АРХИВА SELIDBA KOŠNICA: Beže iz Šumadije u nezagađenije krajeve

SELIDBA KOŠNICA: Beže iz Šumadije u nezagađenije krajeve

825
Фото: Pixabay

Pčelari iz Šumadije uskoro će morati da sele košnice na veće nadmorske visine i u čistije krajeve, koji nemaju razvijenu voćarsku proizvodnju. Slobodan Lazarević, pčelar iz Čumića, izneo je ovu tvrdnju i dodao da je zbog nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava za tretiranje voća, imunološki sistem pčela oslabljen, a u medu se često pronalaze i nedozvoljene materije. Pčelari smatraju da je pčela ugrožena zbog agresivne upotrebe hemijskih sredstava, ali da pre svega ima dosta nestručne upotrebe.

– Situacija je zaista alarmantna, jer neprekidno zagađivanje životne sredine, naročito u oblastima u kojima se intenzivno bave voćarstvom, ugrožava ovu vrstu. Njen imunološki sistem je toliko oslabljen da ne može da donese dovoljno hrane ni za sebe, a naročito viškove za pčelare. Zato smo prinuđeni, ko ima uslova i kapaciteta, da svoja društva čak i za stacionarno držanje košnica, izmestimo u oblasti gde nema zagađenja životne sredine – rekao je Lazarević. On je naglasio da je pčela na prvoj liniji fronta i osnovno merilo i branik zdravlja životne sredine.

– Mnogo je nestručnog korišćenja hemijskih sredstava koje dovodi do uginuća pčela, kada one odlaze na cvetove da skupljaju polen i nektar. S druge strane, unose med koji u sebi zadržava zabranjene materije, koje se otkriju kasnijim analizama koje radimo kada želimo da ga prodamo. To su ta dva merila koje ukazuju da je situacija alarmantna – u košnici i izvan nje – objasnio je Lazarević.

Ovaj pčelar ozbiljno razmišlja da svoje košnice iseli iz ove oblasti i stacionarno ih premesti na Rudnik ili na neku drugu obližnju planinu, gde su zagađenja minimalna ili ih uopšte nema.

– Bićemo prinuđeni da se pomerimo na veće nadmorske visine i u manje naseljena područja, gde pčela može prvo za sebe da stvori hranu, a onda možda i neki višak za nas. U ovakvim uslovima vidi se da je ona sama svim spoljnim uticajima jako oslabljena i pitanje je dokle će izdržati – dodao je Lazarević.

I Slobodan Miletić, njegov kolega s istog područja koji pčelari više od tri decenije, tvrdi da je pčela ugrožena. Kaže da je prošla godina bila veoma loša, a ni za ovu nema optimistične prognoze. Mali broj pčela je zazimio u košnicama, što ne obećava ništa dobro.

– Došlo je do osipanja u samim društvima. Ove godine je to bilo u ogromnom broju. Meni se na 25 društava pustilo oko 50 rojeva. To nije normalno i u zimu sam ušao na klimavim nogama – rekao je Miletić.

On nije zadovoljan sadašnjim stanjem u košnicama i apeluje na sve da se ozbiljno pozabave ovim problemom

– Kada sam u decembru radio tretiranje protiv krpelja, nisam bio zadovoljan onim što sam video. Zajednice su stešnjene i ima veoma malo pčela. Uzrok lošem stanju je u hemijskim tretmanima voća zbog kojih se pčele osipaju i pate, naročito u razvijenim voćarskim krajevima. Šta je ko uradio, uradio je – šta je preteklo, videće se sledeće godine. Voleo bih da kod ostalih domaćina nije kao kod mene. Problem je u svesti ljudi, treba malo više ljubavi da se useli, a ne samo da se misli na zaradu – istakao je Miletić.

Šumadijski pčelari strahuju da bi pčela u budućnosti mogla da nestane u ovim krajevima. Zabrinuti su i što je sve manje meda u košnicama, a sve više u rafovima, i to po niskim cenama, od svega 200 dinara.

Oni tvrde da kilogram pravog meda ne može biti toliko jeftin, te da je cena bagremovog i livadskog meda oko 800 dinara, dok je suncokretov nešto jeftiniji.

Dobro jutro broj 539 – Mart 2017