Ovogodišnja setva primarnih poljoprivrednih kultura, ne računajući šećernu repu koja se već seje, trebalo bi da krene u aprilu, pa su pogledi usmereni prema poljoprivrednicima od kojih se očekuje da posao obave valjano, kako bi u žetvi imali što bolje prinose i tako obezbedili dovoljno hrane za domaće potrebe i za izvoz.
Ovu setvu, za razliku od ranijih, obeležiće visoke cene repromaterijala, ali i skup kukuruz, soja… i privremena zabrana izvoza poljoprivrednih prehrambenih proizvoda: pšenice, pšeničkog brašna, kukuruza i suncukretovog ulja zbog vojnog sukoba Ruska Federacija – Ukrajina.
Zbog tih dešavanja bila je ograničena i kupovina dizela zemljoradnicima, ali je dobra vest što je Vlada Srbije odobrila da mogu zbog prolećne setve, osim punog rezevoara na NIS-ovim pumpama da kupe i 60 litara pride dizela u kanistere. Inače, država je ograničila cena dizela na NIS-ovim pumpama za poljoprivrednike na 179 dinara za litar.
Na našim njivama tradicionalno se seje najviše kukuruz, a ovog proleća su očekivanja da će ga biti najviše u odnosu na pre deset, 12. godina. U Agrarnom savezu Srbije predviđaju da će zauzeti čak 1,3 miliona hektara, a lane ga je bilo, podsećamo, na blizu milion hektara.
– Dobra cena „žutog zlata“ je razlog što će ratari ovog proleća povećati površine pod kukuruzom. Pre dve, tri godine kilogram kukuruza koštao je svega 14 dinara, a sada je 34,1 dinar – kazao jepredsednik Agrarnog saveza Srbije Nenad Manić.
On je pozvao ratare da u setvi primene sve agrotehničke mere, jer skupi troškovi setve biće nadoknađeni visokim cenama u žetvi. Na dobre prinose ne utiče samo klima već i primena agrotehničkih mera i zato, naglasio je, ne treba štedeti na đubrivu .
– Nema sumnje da cena kukuruza, kao i ostalih poljoprivrednih kultura, neće u narednom periodu ići nagore. Sve uloženo biće vraćemo poljoprivredinicima, jer će zbog dešavanja u Ukrajini hrana biti skupa svuda u svetu, pa i kod nas. U takvim okolnostima poljoprivreda će doći do izražaja i pokazati koliko je značajna za ekonomiju zemlje – naveo je Manić.
Direktorka Poslovne zajednice Industrijsko bilje Olga Čurović kazala je da se očekuje da će suncokret zauzeti veće površine nego prošle godine, za oko 20.000 hektara i da će se ovog proleća prostirati na 250.000 hektara.
– Svi se nadamo da će se ponoviti istorijski rekord od pre nekoliko godina i da će suncokret biti posejan na 250.000 hektara. Razlozi za ta nadanja su dobra cena suncokreta u lanjskoj žetvi i što uljarica dobro podnosi sušu – rekla je Čurović. Podsetila je da je prošle godine pod suncokretom bilo između 225.000 i 230.000 hektara, a prosečan prinos 3,1 tona po hektaru.
– Prinos se ustalio i postao stabilan jer smo ranijih godina imali od 2,2 tone po hektaru do 2,9 tona po hektaru. U prošloj žetvi dobili smo 700.000 tona suncokreta, a prema podacima „Industrijskog bilja“, fabrike ulja su otkupile 675.000 tona suncokreta. Jasno je da ulja imamo dovoljno, taman da suncokret ni ne sejemo ovog apirla – rekla je Olga Čurović.
Dodala je da zaliha ima i da nema razloga da ulja nećemo imati. Više treba da strepimo, navela je, da li ćemo uspeti da ga prodamo.
Poljoprivrednici iz Agrarnog saveza Srbije procenjuju da će soja biti posejana na 200.000 do 220.000 hektara.
To su manje površine u odnosu na lane, a razlog nije u ceni, koja je odlična, kilogram soje se sada na Produktnoj berzi prodaje po 87,2 dinara, već klimatski uslovi.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
