Nandor Kovač, poljoprivredni proizvođač iz Bečeja na oko 22 hektara proizveo je šećernu repu, koja je ovih dana izvađena i predata šećerani na dalju preradu. Otkupna cena za ovu kulturu iznosu 52 evra po toni, a uz subvencije države u iznosu od 35.000 dinara po hektaru, šećerna repa je ove godine najisplativija.
Ova godina je bila izuzetno teška za proizvodnju svih ratarskih kultura. Ipak, repa je u neku ruku možda prošla najbolje, ali ni nju nisu zaobišle vremenske nepogode.
„Ovde smo dobili dosta grada, leda, nevremena, a drugoj parceli još više, iako sam ove godine očekivao veći prinos zadovoljan sam. Istina je da je malo sitnija repa, jer smo je gušće sejali, ali je zdravija i nema truleži i kvarnih plodova. Ako se u fabrici meri kako treba, valjda ću imati i šećera pa ću uspeti da izvučem proizvodnju“, objašnjava Nandor Kovač.
Šećerna repa je jedina proizvodnja sa ugovorom u Srbiji, a naš sagovornik ističe da je zadovoljan činjenicom da fabrike šećera daju garantovanu cenu, te je već potpisao ugovor za sledeću kampanju.
„Šećerna industrija je bila malo u kolapsu. Ljudi su pobegli od toga jer je poslednjih nekoliko godina bilo teško, moralo je da se radi, a cene su bile mizernije. Sada je cena zadovoljavajuća i zato sam i posejao repu. Od ove kulture neću da bežim, iako sam već u godinama. Imam sreću da radim sa grčkom kompanijom sa kojom sam izuzetno zadovoljan. Izašli su mi u susret i unapred isplatili deo proizvodnje, zbog čega sam izbegao da podignem kredit za kupovinu veštačkih đubriva za setvu pšenice i ječma“, kaže Kovač.
Inače, na ukupnoj obradivoj površini u opštini Bečej, šećerna repa zauzima oko 5 odsto površine.
Visok procenat truleži korena
Šećerna repa je tokom ove godine bila izložena najrazličitijim vremenskim uslovima, koje podrazumevaju i ekstremne temperature, s toga su se pojavili i problemi tokom njenog vađenja. Na pojedinim parcelama u Vojvodini zabeležen je visok procenat truleži korena.
„Postoje bakteriozni i gljivični izazivači truleži. Karakteristično za bakteriozne truleži je da one dopiru do biljne vrste najčešće preko sistema za navodnjavanje, kiše, zabarenog zemljišta, tamo gde ima veće vlage. Veoma je teško odbraniti se od toga. Najčešća preporuka je višegodišnji plodored, odnosno izbacivanje repe iz tog plodoreda“, objašnjava doktor poljoprivrednih nauka Anđelko Mišković.
Uzrok nastanka gljivičnih promena uglavnome može biti „promašaj“ u zaštiti, odnosno kada poljoprivrednici čekaju da se uoče promene pa tek onda da deluju kurativno, navodi on.
„Većina proizvođača šećerne repe gljivična oboljenja tog tipa nema, jer rade preventivnu zaštitu. Zato su najopasnije bakterioze, ali to ne zavisi od proizvođača, već od lokacije, klimatskih uslova, temperatura, koja može da napravi problem“, zaključuje dr Mišković.
Zorana Ljubojev
