Sezona vađenja i prerade šećerne repe u Srbiji je u toku. Slatki koren zauzeo je oko 35 hiljada hektara. Repa je, kao veoma zahtevna ratarska kultura, najbolje podnela hladno proleće, kasnu setvu i vreline u junu i julu. Očekuju se prosečni prinosi – oko 55 tona po hektaru.
Slobodan Eremić na svojim njivama u bačkoj ravnici očekuje dobar prinos šećerne repe, jer je primenio punu agrotehniku. Kiša je došla u zadnji čas, ali ipak u pravo vreme.
„Ja od 2003. godine proizvodim šećernu repu i ne odustajem iz razloga što je ona kraljica polja, i s pravom nosi taj naziv. Čist finansijski efekat po katastarskom jutru kreće se od 500 do 700 evra“, kaže Eremić.
Dr Nenad Trkulja iz Istraživačkog centra u Inđiji smatra da šećerna repa ima budućnost i da će na našim prostorima, uz adekvatnu tehnologiju i sve što je neophodno da se ispoštuje, ona i dalje biti isplativa kultura.
Violeta Josifova iz „Biogenezisa“ u Beogradu napominje da je suša uzela svoj danak i u proizvodnji šećerne repe. Objašnjava da je šećerna repe koja nije tretirana lagana i da „od nje nema ništa“, dok je drugačije sa repom koja je tretirana i gde su upotrebljene sve pune agrotehničke mere.
U šećeranama su spremni za predstojeću sezonu. Biće kratka, ali efikasnija. Ostvarena je dobra saradnja sa proizvođačima koje očekuju dobri uslovi isplate, cena od 34 evra po toni slatkog korena, bonus na dobru digestiju, marža i pokrivanje dela troškova za seme.
„Imamo izazova što se tiče bolesti, ali ćemo to prevazići ranijim početkom kampanje, ranije nego što smo planirali. Tako da ćemo fabrike pokrenuti krajem avgusta i početkom septembra, tako da ćemo preraditi celokupnu količinu repe koja je posejana“, kaže Slobodan Košutić, direktor novosadskog „Sunoka“.
U četiri srpske šećerane ove godine očekuju proizvodnju oko 340 hiljada tona šećera. Dovoljno za domaće potrebe. Postoji mogućnost i izvoza 180 hiljada tona u Evropsku uniju bez carine.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
