Piše: Zorica Dragojević
Priča o pametnom navodnjavanju započela je iz sopstvene potrebe Lazara Jovanovića, suosnivača firme Smart Watering i njenog izvršnog direktora. Kako je u Malom Zvorniku posadio plantažu lešnika, a često putovao u Novi Sad, želeo je da automatizuje i daljinski prati navodnjavanje svog voćnjaka, što do tada nije bilo moguće. Po struci diplomirani inženjer elektrotehnike Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, smer Energetska elektronika i električne mašine, odlučio je da pomogne i sebi i drugima. Napravio je sistem pomoću koga ne morate da gledate u nebo i vremensku prognozu, niti da razmišljate o tome da li će biti kiše ili neće, koliko će vode biti i da li je previše ili premalo. Uz pomoć senzora, uređaja u polju i aplikacije na mobilnom telefonu, njegov sistem potpuno automatizuje proces navodnjavanja, uz uštede u radnoj snazi, energiji, potrošnji vode, vremenu i novcu.
– Od 2017. godine radimo na razvoju digitalnog pomoćnika za navodnjavanje i prihranu biljaka. Radi se o sistemu koji odgovara na tri ključna pitanja koji svaki poljoprivrednik ima kada je navodnjavanje u pitanju, a to su: kad treba navodnjavati, s koliko vode, i kako da taj proces bude što jednostavniji. Uz pomoć senzora, uređaja u polju i aplikacije potpuno se automatizuje proces navodnjavanja, uz uštede u radnoj snazi, energiji, potrošnji vode, vremenu i novcu – objašnjava Lazar, uz napomenu da su do sada svoje sisteme, na zadovoljstvo korisnika, ugradili širom Srbije.
Veliko olakšanje i za male proizvođače
Sistemi Smart Wateringa instalirani su gotovo u celoj Srbiji, od Subotice pa do Leposavića na severu Kosmeta. Najčešći korisnici su voćari koji koriste sistem kap po kap, pre svega proizvođači borovnice, lešnika i jabuke. Pod ovim sistemima su zasadi od jednog hektara pa do 250ha i ti zasadi su u vlasništvu, kako manjih proizvođača i porodičnih gazdinstava, tako i najvećih kompanija koje se u Srbiji bave proizvodnjom hrane. I tu su, po rečima mladog inženjera, svi podjednako zastupljeni, svesni potrebe za navodnjavanjem i za učešćem tehnologije u poljoprivredi.
Voda i prihrana u pravi čas
Sistem daljinskog navodnjavanja i đubrenja putem senzora pomaže vam da optimalno navodnjavate, onoliko koliko je biljci potrebno u svakoj fazi rasta. Ne morate obilaziti voćnjake ili povrtnjake, jer količinu vode i đubriva određuje sistem. Senzori koji se nalaze na više dubina i grafička analitika montiraju se na već postojeći sistem za navodnjavanje, i mere vlažnost zemlje, temperaturu i vlažnost vazduha i pH i EC vrednosti 24 sata sedam dana u nedelji. Po instaliranju aplikacije na mobilni telefon, možete podešavati otvaranje ventila prema potrebama koje iziskuje vaše zemljište. Tu je i kontroler, uređaj koji pomoću interneta i servera šalje podatke na mobilni telefon, a s mobilnog šaljete komande sistemu za đubrenje i navodnjavanje.
– Naši ljudi su svesni toga da je poljoprivreda fabrika pod otvorenim nebom i da bez dobrog navodnjavanja nema dobrog prinosa i proizvoda prve klase. Iskustva pokazuju da se za određene voćne vrste prinos menja i do 40% u sušnim godinama. Gotovo da niko ne ulazi u proizvodnju voća i povrća, a da prethodno ne obezbedi neki vid navodnjavanja. Naša iskustva s terena pokazuju da uzgoj borovnice na našim prostorima praktično nije moguć bez navodnjavanja i fertirigacije. Pored borovnice, najviše se navodnjava jabuka, lešnik, višnja i trešnja – i nije samo pitanje navodnjavanja, već i smanjenja potrebe za radnom snagom i potrošnje vode, što su i mala seoska domaćinstva prepoznala.
Veliki deo korisnika ove inovacije su baš mala porodična gazdinstva, površine do nekoliko hektara, čiji cilj je povećanje prihoda i optimizacija proizvodnje. To najviše pomaže proizvođačima koji ne mogu fizički da postignu da urade sve dnevne poslove koji ih čekaju u voćnjaku, pa zato rado prihvataju alate i uređaje koji im olakšavaju svakodnevne aktivnosti.
Veća i predvidljivija proizvodnja
– Nije to više tako veliki izazov objasniti poljoprivrednicima zašto im je ovakav sistem potreban. Ljudi su zaista svesni koliko je navodnjavanje bitan faktor u proizvodnji, pitanje je samo finansijske isplativosti ulaganja u navodnjavanje i da li proizvođač može da uloži u sistem za navodnjavanje. Ali, manje-više, svima je jasno da više nije dovoljno gledati u nebo, nagađati i prepuštati stvari slučaju. Proizvođači su svesni da će, što više stvari budu mogli da kontrolišu, imati bolju i predvidiviju proizvodnju i sezonu, pa u skladu s tim i ulažu u ono što im u tome pomaže – ističe Jovanović, koji kaže da je jako bitno pravilno podeliti parcelu, kako bi svaka biljka dobili istu količinu vode.
Najveći izazovi su na parcelama gde su nagibi veliki, gde je voda na velikim dubinama. U tim slučajevima parcela se mora pravilno podeliti, kako bi istu količinu vode dobijale i biljke na vrhu, kao i one u podnožju. To se postiže pravilnim projektovanjem i odabirom odgovarajuće opreme, a oprema je kvalitetna i izdržljiva. Kvarovi se retko dešavaju.
– Što se kvarova tiče, uz pravilno održavanje oni su minimalni. Najčešće dolazi do zapušenja kapljača usled loše filtracije vode ili neredovnog održavanja sistema. Kvarovi se dešavaju i prilikom fizičkih oštećenja opreme zbog drugih radova u voćnjaku, a rešavaju se zamenom delova. Što se automatike i senzora tiče, tu kvarova i nema, jer je oprema koja se postavlja projektovana da bude robusna i da ima životni vek do 10 godina. Potrebno je samo redovno održavati i dopunjavati mobilnu karticu preko koje se šalju podaci. Što se tipova sistema za navodnjavanje tiče, postoje sistemi kap po kap, koji su najzastupljeniji u voćarstvu i povrtarstvu, kao i sistemi navodnjavanja veštačkom kišom koji su zastupljeni u ratarstvu najviše – objasnio je Lazar Jovanović, inženjer, inovator, mladić koji je sebe pronašao u poljoprivredi i uz poljoprivred.
Gledanje u nebo više nije opcija
Evo kako smo uspeli jednom korisniku da uštedimo 200 evra mesečno na troškove goriva u sezoni – navodi inženjer Jovanović. – Prošle godine objavili smo studiju slučaja, gde smo ispitivali sve benefite koje tehnologija ima na proizvodnju. Rezultati su pokazali da je rad radne snage smanjen za četiri puta, a potrošnja vode za 400.000 litara po hektaru godišnje. Gledanje u nebo i vremensku prognozu više nije opcija, sada poljoprivrednici odlučuju kako i kada će koristiti resurse koji su im dostupni.
